76 odgovora na ovu temu

[Voja]

Evo, da se i ja, u moje i Tomino (Slavoljub Tomić) ime zahvalim domaćinima na gostoprimstvu.

Iako izvezoh 41 umesto 24 kilometra (ko mi je kriv- lepo su me Miša i Toma ubeđivali da prijavim veliki, a ne da sitničarim za bednih par desetina km), bilo mi je izuzetno prijatno u Šidu.

A, i kako bi drugačije postigao ovu jedinstvenu prepek nijansu bronzanog tena, dok sam izgubljen u "Panonskom moru" očajnički tražio neki orjentir (šta ga je dalekovoda i crkvenih zvonika, sunce ti žarko) koji vodi kući.
U trenutku kada mi je već bilo svejedno koliko još treba da gulim, naleteh i na Sirenicu (ili Vanesu- neki je narandžasti dres bio u pitanju) koja mi i sama pogubljena, ljubazno objasni da mora da sam skretanje za mali maraton omašio pre bar 8-10 km.
Da bar tada poslušah dete i pođoh za njom...

Sve u svemu, domaćini osvetlaše obraz i za ručkom, te nam na rastanku pokazaše i u kom je pravcu Beograd (shvatam ljude, k'o vele: ako je promašio na 24 km, koliko će tek..., a i Hrvatska je iza ćoška).
Do nekog novog druženja...

I da,ako sam ja onaj Vojislav Ćulibrk u plasmanu- prezivam sa Čubrilović.

[slobodan]

ja se izvinjavam greške se dešavaju, mišo evo vidim da si na drugoj strani lista pa sam te slučajno izostavio-sory a i sudija je izgleda žurio pa je dosta nečitko napisao-Čubrilović ali ispravićemo nije problem. Drago mi je što vidim da ste svi lepo raspoloženi i da ste se lepo proveli kod nas na obroncima fruške gore a u godinama koje dolaze nadam se da će biti bolje. =D>
trudimo se koliko znamo i umemo
pozzzz

[misaxtr]

Ma nema frke, nego kad sam se već znojio da ima i zvanična potvrda toga Imali smo sreće, da je juče vreme bilo kao što je danas...brrrrrrrr...........ovako smo još i boju dobili.

[sirenica]

...naleteh i na Sirenicu (ili Vanesu- neki je narandžasti dres bio u pitanju) koja mi i sama pogubljena, ljubazno objasni da mora da sam skretanje za mali maraton omašio pre bar 8-10 km.
Da bar tada poslušah dete i pođoh za njom...

Hahahahaha, da si pošao za Vanesom, onda bi još dugo lutao, jer ni ona nije htela mene da posluša... ja lepo kažem "treba da idemo desno" a ona ode pravo. No, dobro je ispalo, jer se ipak i ona kasnije ulila na stazu za "kući".

Nego, Slobo, gde su slike!? Znači, ja sve mogu da fotkam, a mene nema ko da fotka, jel!?

[Voja]

Ih, bre Sirenice što ne reče da si željna fotki.
Islikao bi te moj Toma k'o Hemut Njutn. Pod biciklom, na biciklu, profili, anfasi, "blato koje pršti naokolo" efekat...
A, to da je cilj negde desno sam znao sve vreme, nego me pitanje na koji putić i stazicu da opalim poprečke i udesno malkice zanelo. Još plus, neka živina izela trakice sa žbunja i ...

[slobodan]

JA SAM TI REKAO DA SI TI NAJBOLJA...IZGLEDA DA NEĆE BITI NEŠTO MNOGO FOTKI JBG NIKO SE NIJE LATIO APARATA... ČITAJTE VEČERNJE NOVOSTI...

Attached Thumbnails

• 

[slobodan]

VEČERNJAK

Attached Thumbnails

• 

[markowe]

Evo, da se ja javim sa svojom pričom, sa malo zakašnjenja.

Kako sam uspeo da takvu povredu napravim na prilično pitomoj stazi kod Šida? Kako će se ispostaviti kasnije, možda jedna od ozbiljnijih povreda u MTBu zadnjih godina kod nas, iako ne slovim za naročito jakog ni ekstremnog vozača...

Odgovor: kombinacijom ambicije i nestrpljivosti (i malo neiskustva).

Ambicije, jer sam ove godine JAKO sebe gurao, trenirao celu zimu, hteo sam da budem što bolji, i da prvi put vozim Masterse, i da se možda ogrebem za koju medalju, što mi je pošlo za rukom. Ali verovatno mi je to došlo glave (noge) jer sam se jednostavno previše forsirao. To i...

...nestrpljivost. Krenula trka, a ja upao u ono sveže "nevidljivo" blato u kolotrazima, i dok sam se iskobeljao, izgubio sam dosta vremena. Ali veoma sam se dobro osećao pa sam nagazio ne bih li nadoknadio to, pa sam ubrzo stigao Lazu i Igora na spustu ka jezeru. Nešto su se sporo spuštali za moj, je li, nestrpljiv ukus, pa rekoh, ČIM izađemo sa spusta, prestižem ih. Završi se spust i ja nagazim, dobijem prilično ubrzanja, ali ne vidim da je tu malo oštrija krivina udesno. A na sred krivine svežeg blata. Eto, tu je malo i to neiskustvo, gde sam trebao da pažljivije uđem u takvu situaciju, očekujući takvu mogućnost.

Sad, da li sam naglo zaneo levo da bih izbegao blato, ili me je ono izbacilo, više se ne sećam, ali rezultat je da ulećem naglo između Igora i Laze, Lazi zakačim zadnji točak (sva sreća nisam njega srušio) i TRAS, padam na levi bok dok si rekao piksla, bez mogućnosti da se iskopčam, što znači da je svu silu podneo levi kuk, odnosno butna kost.

Prilično bezazlen pad, sve u svemu. Vidim ja to mene nešto boli ali kontam, padao sam i ranije, nikom ništa. Kad ono, vidim miriše na neku veću povredu, neko blago iščašenje ili slično, i da neću moći da nastavim - ne mogu da stojim na toj nozi.

Drugi vozači nude pomoć (hvala svima) a ja ostanem da čekam prevoz koji će neko već pozvati. Dosadi mi da sedim tu, pa se nekako vratim na bajk i otpedaliram do Bikić dola jednom nogom . Odatle me voze natrag na cilj. Sanitarka (vrlo mlada) me malo pogleda ali ne može ništa da vidi. Savetuje mi da NE vozim kući kolima, što ja ipak učinim (nakon ručka, do kojeg su me prijatelji biciklisti otprilike morali da nose - hvala Gordane, Gamzzy, Vanessa !) jer bi svaka druga varijanta bila komplikovana. Bolelo je, ali ne toliko u toku vožnje.

Stižem kući, žena kaže, ajmo mi da odemo da vidimo malo taj novi Urgentni u NS, a ja nasednem pa rekoh, ajde.

Da skratim priču, od mog utiska da sam „nešto možda istegao” se priča munjevitom brzinom pretvorila u „polomili ste kuk” – vrat butne kosti, tj najtanji deo femura, koji nije skroz prelomljen ali je dobro naprsao – i u „mora da se operiše, verovatno ćemo vas koliko večeras”. Kod starijih ljudi se takva povreda prati, pa se proceni trenutak kada može da se operiše itd. Može da bude dosta opasno i za mlađe - da nastradaju krvni sudovi pa da preostane samo da se uradi zamena kuka. Uglavnom, hirurg (neki Iranac, Salabat se preziva!) kad je skontao da sam mlad, rekao je odmah da se operiše.

Pripreme za operaciju, da ne zamaram, pa u LEDENU operacionu salu. Sve čekam da me uspavaju, kad ono neki boc u kičmu, trne mi donji deo tela. Kaže anesteziolog, možemo da krenemo. I tako, ja budan, oni seku, buše, a ja ništa ne osećam osim drmanja kostiju – jedan od čudnijih iskustava mog života. Posle saznajem da je zahvat podrazumevao tri šrafa u butnu kost/zglob, upravo ovako:



Sledi ležanje na Ortopediji 4-5 dana, uz nešto bola, ali nije strašno, samo je problem veliki otok koji je tek 3 nedelje kasnije splasnuo da kažem, do kraja. Pa samim tim ne mogu da savijam nogu - mada to ne sprečava fizioterapeutkinju da odmah krene da je savija, diže, spušta..!

Idem kući, kuburim par nedelja tako sa tom nogom, na štakama, nije mi dozvoljen oslonac na nogu ŠEST NEDELJA (dakle ni dan danas). Onda dobijem poziv da ležim na Rehabilitaciji da radim vežbe, struju itd. I tako, tamo sam i dalje, već dve nedelje a bome sigurno još par nedelja dok mi hirurg ne dozvoli oslonac na tu nogu. Priličan smor, iako tamo nije loše, i sve to pomaže, ne mogu da kažem, iako to nije onaj žestok trening na koji sam navikao!

Uglavnom, nemam nikakvu prognozu, ali moja neka procena je da je to sve jako lepo sanirano i neću imati neke dugoročne posledice. Sad, da li to znači da ću ikad moći baš da se takmičarski bavim biciklizmom, to nisam siguran, pa ni da li je to uopšte pametno, pogotovo sa tim šrafovima (koji ostaju jedno godinu dana), jer bi novi pad značio još goru povredu, a strah od iste bi me praktično sprečilo da ozbiljno vozim.

Eto kako ambicija i nestrpljivost i samo MALI trenutak nepažnje mogu da dovedu do ozbiljne povrede, čak (ili upravo) na tako bezazlenoj stazi – uprkos nebrojenim vožnjama po Stražilovu i ostalim „ekstremnim” stazama bez značajnijeg incidenta. Jedini sličan pad sam imao pre godinu dana, i to ispred moje zgrade na mokrom kolovozu, šta reći...

Eto, sad znate kako da izbegnete takvu povredu, koja, nažalost, verovatno može svakom da se desi, jer iako i dalje ne smatram MTB "opasnim" sportom, mogućnost uvek postoji...

[MarkoFQ]

Bas bolno iskustvo

Nadam se brzom "potpunom" oporavku =D>

[zeljkov]

E, hvala ti što si ovo podijelio sa nama...
Nažalost, loše iskustvo, ali svima na nauk...

[markowe]

Hvala na podršci narode. Nadajmo se sledećoj sezoni sa manje povreda - nešto ih je bilo ove godine. A eto mene dogodine, nadam se (i ako me puste hirurg, žena, mama itd. )

[srdjoni]

Želim ti brz oporavak. Vidimo se na Fruškoj na proleće! (lek za ženu i mamu - povedi i njih! )

[antiR3ality]

Imao sam vrlo slicnu povredu, samo na snowboard-u. Znam kroz sta prolazis, ali isto tako verujem da ce ta povreda vrlo brzo biti samo uspomena!

Zelim ti brz oporavak!

[markowe]

Imao sam vrlo slicnu povredu, samo na snowboard-u. Znam kroz sta prolazis, ali isto tako verujem da ce ta povreda vrlo brzo biti samo uspomena!

Zelim ti brz oporavak!

Hvala! Jesi li se vratio na snowboard?!

Ovo je "dislokovan prelom vrata butne kosti" - ispada da nije tako neoubičajena među biciklistima... Moja teorija je da to ima veze sa SPDovima - kad padneš na stranu pri većoj brzini ne izbaci te iz pedala, a nemaš prilike ni sam da se iskopčaš, pa padaš direktno na kuk. Sad me to malo ubacilo u frku što se tiče SPDa, mislim da će mi to biti najveća prepreka da se vrati u "igru".

[antiR3ality]

Da, vozio sam snowboard posle povrede, ali sam zimus iz nekih drugih razloga prodao opremu. Vraticu se ovom sportu kad se sloze neke kocice.
Sto se tice vracanja na MTB, samo polako i bez zurbe. Za pocetak odlabavi skroz oprugu na spd, i samo lagano. Normalno je da ti nije sve jedno i da ti je frka, ali malo po malo i ponovo ces izgraditi samopouzdanje koje ti je potrebno da vozis na takmicenjima. Povrede se dogadjaju, i nisu razlog da ne uzvas u onome sto volis.
Pored mene je u bolnici lezao momak, koji se, dok je setao curu, okliznuo na led, udario na ostar ivicnjak, i zaradio nekoliko preloma butne i karlicne kosti, prosto neverovatno za tako bezazlen pad. Sta mislis, da li bi njemu trebalo da bude frka kad sledeci put pozove neku curu u setnju? Mozda ako je Jessica Alba

Jos jednom veliki pozdrav i sve najbolje!

p.s: Izvinjavam se za

[bounty]

Ufff... verovatno si u pravu da je ovo jedna od najtežih povreda u srpskom MTB-u ikada. Želim ti što brži i bolji oporavak i hvala što si ovu svoju priču podelio na forumu, jer na ovu "tamniju" stranu MTB-a mnogi svesno/nesvesno ne gledaju.
Ovde si me malo podsetio na jedno loše iskustvo koju je pre par godina kod nas na Rudnu doživeo jedan naš poznanik koji je došao da snima emisiju o ekstremnim sportovima, a koje nije možda zgoreg ponovo prepričati. Njemu u početku baš i nije bilo najjasnije šta je tu kod MTB-a toliko opasno, ekstremno. Odvezao je jedan krug sa hobistima, video da je dosta zanimljivo, zatim je snimao i odgledao kako to rade najbolji takmičari i nakon toga napravio kobnu grešku. Rešio je da napravi još jedan krug, da "prodje" neke ekstremnije deonice onako kako je to video da rade neki drugi, jer mu se učinilo da je bio previše obazriv, napravi još bolje kadrove... Na jednom spustu, ne toliko strmom, ali problematičnom, jer se uključivao sa kozje staze kroz kanal na široki put doživeo je pad, a epilog je bio potres mozga (na svu sreću nosio je kacigu), polomljena ključna kost i jedva spašen bubreg. Kolateralna šteta je bila i ukraden automobil dok je ležao na VMA.
Ovu priču obično prepričam prijateljima kad me pitaju: "A šta je to kod MTB ekstremno?"
Svaka čast na hrabrosti da i dalje misliš da MTB nije opasan sport, ali... Mislim da mi "momci u srednjim godinama" imamo problem što imamo ambicije da proživimo neke stvari koje smo propustili dok smo bili mlađi, zbog okolnosti da ove bicikle sa ovim mogućnostima u naše doba nisu ni postojale. I ta ambicija i volja će postojati i nakon pročitanih hiljada sličnih priča, ali nekako imam utisak da je čoveku mirnija savest kad ispriča šta sve može da pođe naopako. Dešavaju se slične povrede i u fudbalu, a fudbal je za ovu našu "maniju" kao dečje učenje hodanja na livadi.
Ja sam pre par nedelja na Staroj planini dobio od ortaka na "testiranje" neki All mountain bajk i toliko se "napalio" na neke spusteve koje sam mojim nonFS bajkom mnogo obazrivije vozim i nabavku nečeg sličnog, da ova tvoja priča deluje tako osvešćujuće... Mislim... neću se ja sigurno nešto posebno osvestiti, ali kontam, možda mi nekad, na vreme, padne na pamet ova tvoja priča.
U principu sve ima svoje limite, čak i kad oni možda ne postoje u našim glavama... Dobro je što si napravio "uviđaj" u svojoj glavi šta su sve razlozi zašto se sve desilo onako kako se verovatno dešava jednom u milion situacija i to ovde preneo, jer možda će nekom spasiti glavu...

U svakom slučaju još jednom... što brži oporavak i ponovno uživanje u vožnji...

[markowe]

Da više ne skrećem ovu temu u "off", hvala momci na komentarima.

@anti - da, dobro kažeš za Džesiku Albu i ostalo , ali šta znam, nekako ipak postoji neka realna doza opasnosti u svemu ovome, dok šetnja sa devojkom ne bi trebalo da je samo po sebi opasno . Ali to sa otpuštanjem SPDa si se dobro setio, to ću definitivno uraditi kad budem krenuo ponovo da vozim (ne baš skoro!)

@baunti - da, da kvalifikujem izjavu, MTB ne MORA da bude opasan, ali u pravu si, to zavisi od mere u kojoj si spreman da isključiš onu lampicu u glavi koja te upozorava na potencijalnu opasnost. I pitanje da li je to neophodno u "našim godinama"! I ja se setih fudbala - tu se svaki vikend izlomi njih šurnaest, i to su gadni prelomi nogu, i sve i svašta, a retko ko fudbal naziv opasnim sportom.

Bilo kako bilo, stekao sam važno iskustvo i lekciju, i što kaže narod, "ko zna zašto je to dobro"..!