polomljena čašica ili fraktura patele
Started By
petrovicivan
, Dec 06 2010 09:24 PM
15 odgovora na ovu temu
#1
Postavljeno 06 December 2010 - 09:24 PM
Neki od vas već znaju da sam sredinom oktobra imao udes kada me je auto zviznuo od pozadi i pri padu sam polomio čašicu. Prelom je bio na pola (horizontalno) i posle prvog pregleda u Urgentnom centru dobio sam „recept“ da sa gipsom mirno sačekam da kost sama zaraste.
Na Banjici nedelju dana kasnije dobijam informaciju da može čašica sama da zaraste, ali za otprilike 2-3 meseca, pa tek onda treba početi sa rehabilitacijom koja traje verovatno još 6 meseci. Zato mi doktor predloži da uradi operaciju posle koje ću za 2-3 meseca biti verovatno potpuno rehabilitovan (rek'o bi čovek baš optimističan neki tip). Idemo na operaciju - rek'o ja njemu
Operacija je bila predveče, bolovi u toku noći, ali ništa traumatično samo jak bol koji sa dve inekcije za bolove rešava probleme. Ujutro me manje bolelo, međutim dok je prošla infuzija, vizita, i doručak mene već prošlo tako da nisam uzimao svedeću turu lekova protiv bolova. Ugradili su mi šraf u čašicu tako da poveže dve polovine, i što je jako važno bez sečenja tkiva, tetiva, i sl. samo provučen šraf između (možda malo zasecanje, al' da ne sitničarimo pošto se kod većih lomova čašica cela vadi da bi je sastavili .
Sutradan me dižu na štake i posle nesvestice odma' vraćaju u krevet. Prekosutra već hodam pola sata po hodniku, a trećeg i četvrtog dana po 45 min par puta na dan. Odmah se frapiram time što nisam mogao da dignem nogu u vis a samo je prošlo 10 dana od udesa . Kvadriceps je već atrofirao i jedva posle dva dana pokušavanja uspevam da nogu jednom podignem u vis! =D>
Peti, šesti dan već dižem nogu 50-tak puta, i od tada pa do danas, posle mesec i 10 dana od operacije, svakodnevno radim 300-500 podizanja noge u vis i sat-dva šetnje. Posle dve nedelje smo skinuli konce i od tada je jedina taktika ne forsirati mnogo, samo malo. Čovek se mnogo izbedači kada stisne jedan dan pa posle 2 mora da miruje, što kaže doktor samo do granice bola i još malo
Danas sam bio na kontroli, savijam koleno do 90 stepeni i penjem se uz stepenice kao zdrav, i doktor kaže da za dve nedelje mogu na trenažer bez opterećenja a za 5-6 nedelja pretpostavlja da ću moći na drum =D> =D>
E to sam čekao doco!!! =D>
Na kraju, iako još nije kraj oporavka mada me doktor više ne zarezuje pored novih pacijenata, dragi moji biciklisti mogu da vam kažem da lomljenje čašice nije nikakav problem za današnju medicinu Pu, pu, daleko bilo! Svaka čast doktorima sa Banjice, da mi je neko rekao da ću 40 dana od operacije kolena hodati bez štaka od bolnice (Banjica) do Planetbike-a na Autokomandi ne bi mu verovao (hodam svaki dan toliko ali sa štakom, da ne mislite da sam danas nešto posebno odlepio). Ceo tekst sam napisao da biste znali kako stvari stoje sa lomljenjem čašice.
Na Banjici nedelju dana kasnije dobijam informaciju da može čašica sama da zaraste, ali za otprilike 2-3 meseca, pa tek onda treba početi sa rehabilitacijom koja traje verovatno još 6 meseci. Zato mi doktor predloži da uradi operaciju posle koje ću za 2-3 meseca biti verovatno potpuno rehabilitovan (rek'o bi čovek baš optimističan neki tip). Idemo na operaciju - rek'o ja njemu
Operacija je bila predveče, bolovi u toku noći, ali ništa traumatično samo jak bol koji sa dve inekcije za bolove rešava probleme. Ujutro me manje bolelo, međutim dok je prošla infuzija, vizita, i doručak mene već prošlo tako da nisam uzimao svedeću turu lekova protiv bolova. Ugradili su mi šraf u čašicu tako da poveže dve polovine, i što je jako važno bez sečenja tkiva, tetiva, i sl. samo provučen šraf između (možda malo zasecanje, al' da ne sitničarimo pošto se kod većih lomova čašica cela vadi da bi je sastavili .
Sutradan me dižu na štake i posle nesvestice odma' vraćaju u krevet. Prekosutra već hodam pola sata po hodniku, a trećeg i četvrtog dana po 45 min par puta na dan. Odmah se frapiram time što nisam mogao da dignem nogu u vis a samo je prošlo 10 dana od udesa . Kvadriceps je već atrofirao i jedva posle dva dana pokušavanja uspevam da nogu jednom podignem u vis! =D>
Peti, šesti dan već dižem nogu 50-tak puta, i od tada pa do danas, posle mesec i 10 dana od operacije, svakodnevno radim 300-500 podizanja noge u vis i sat-dva šetnje. Posle dve nedelje smo skinuli konce i od tada je jedina taktika ne forsirati mnogo, samo malo. Čovek se mnogo izbedači kada stisne jedan dan pa posle 2 mora da miruje, što kaže doktor samo do granice bola i još malo
Danas sam bio na kontroli, savijam koleno do 90 stepeni i penjem se uz stepenice kao zdrav, i doktor kaže da za dve nedelje mogu na trenažer bez opterećenja a za 5-6 nedelja pretpostavlja da ću moći na drum =D> =D>
E to sam čekao doco!!! =D>
Na kraju, iako još nije kraj oporavka mada me doktor više ne zarezuje pored novih pacijenata, dragi moji biciklisti mogu da vam kažem da lomljenje čašice nije nikakav problem za današnju medicinu Pu, pu, daleko bilo! Svaka čast doktorima sa Banjice, da mi je neko rekao da ću 40 dana od operacije kolena hodati bez štaka od bolnice (Banjica) do Planetbike-a na Autokomandi ne bi mu verovao (hodam svaki dan toliko ali sa štakom, da ne mislite da sam danas nešto posebno odlepio). Ceo tekst sam napisao da biste znali kako stvari stoje sa lomljenjem čašice.
#4
Postavljeno 06 December 2010 - 09:51 PM
I ja sam bio primoran na potpuno mirovanje ove godine. Mnogo je gadno.
Drago mi je da se oporavljas!
Drago mi je da se oporavljas!
#7
Postavljeno 07 December 2010 - 09:48 PM
Ok, ova slika odozgo i jeste jedan od povoda zašto pišem ceo svoj slučaj. Smatram posle ovog iskustva da je Urgentni centar, kao što mu i samo ime kaže, samo za uregntne slučajeve. Tamo kada ti spasu život za njih si zbrinut. Zato me je njihov ortoped poslao kući da mirujem i da mu se javim za mesec dana.
Pouka treba da bude da za lomove treba ići na ortopedsku kliniku. Niko ti ne garantuje da nećeš naleteti na nekog lekara koji se još uči, ali nisu oni krivi što nemaju na čemu da vežbaju. Pa da im ne bi bio zamorče za vežbanje bolje idi na ortopediju, ne mora da bude Banjica, pa ćeš dobiti ljude koji to rade celog života i to u ustanovi u u kojoj sigurno nema manjka stručnjaka.
Moja sestra je pre 15-tak godina imala nesreću da je u Zamunskoj bolnici butnu kost operisao stručnjak čije su „remek delo“ posle na Banjici 6 meseci ispravljali. Zato ponavljam, zaobiđite opšte bolnice i pravac ortopedska klinika za svaki ortopedski problem - to je najsigurnije.
P.S. grešaka ima svugde pa i kod lekara, ali kad vidite koliko pacijenata na Banjici leži od „grešaka“ sa drugih klinika statistika postaje mnogo jasnija
Pouka treba da bude da za lomove treba ići na ortopedsku kliniku. Niko ti ne garantuje da nećeš naleteti na nekog lekara koji se još uči, ali nisu oni krivi što nemaju na čemu da vežbaju. Pa da im ne bi bio zamorče za vežbanje bolje idi na ortopediju, ne mora da bude Banjica, pa ćeš dobiti ljude koji to rade celog života i to u ustanovi u u kojoj sigurno nema manjka stručnjaka.
Moja sestra je pre 15-tak godina imala nesreću da je u Zamunskoj bolnici butnu kost operisao stručnjak čije su „remek delo“ posle na Banjici 6 meseci ispravljali. Zato ponavljam, zaobiđite opšte bolnice i pravac ortopedska klinika za svaki ortopedski problem - to je najsigurnije.
P.S. grešaka ima svugde pa i kod lekara, ali kad vidite koliko pacijenata na Banjici leži od „grešaka“ sa drugih klinika statistika postaje mnogo jasnija
#8
Postavljeno 07 December 2010 - 10:46 PM
To sto kazes sam naucio na (doslovce!) veoma bolan nacin.No posebna draz slucaja sa slike je to sto su taj snimak i taj nalaz gledali i to bez zamerke
radiolog (koji ga je i napisao)
dezurni ortoped
sutradan lekar opste prakse
nekoliko dana (valjda 7 al ne secam se vise) ortoped kod koga sam morao na kontrolu
potom ortoped koji je menjao prethodnog (isto na kontroli)
fizijatar u domu zdravlja
A onda je ortoped na banjici bacio pogled na snimak,poslao me na rentgen pa po dolasku tog snimka koji je jelte isti kao i ovaj poceo da psuje.Potom je doveo jos nekoliko ortpoedsih hirurga da vide "cudo nevidjeno"
radiolog (koji ga je i napisao)
dezurni ortoped
sutradan lekar opste prakse
nekoliko dana (valjda 7 al ne secam se vise) ortoped kod koga sam morao na kontrolu
potom ortoped koji je menjao prethodnog (isto na kontroli)
fizijatar u domu zdravlja
A onda je ortoped na banjici bacio pogled na snimak,poslao me na rentgen pa po dolasku tog snimka koji je jelte isti kao i ovaj poceo da psuje.Potom je doveo jos nekoliko ortpoedsih hirurga da vide "cudo nevidjeno"
#9
Postavljeno 09 December 2010 - 11:45 AM
E bas bedak! Gde si imao nesrecu, na Obrenovackom? Mane izbedaci prehlada i nemogucnost treninga duze od 5 dana, al' sta ces, mora da se trpi. Probaj da nabavis neke tegice ili mozda neku tezu knjigu, pa radi gornji i srednji deo tela dok dobro ne zacelis. Kod takvih akutnih stanja, ako se ne izleci dobro nastaje konstantan problem, mada ces ti po svemu sudeci imati posetioca po imanu bol jedan duzi vremenski period. Drz se druze i samo lagano
#11
Postavljeno 11 December 2010 - 08:44 PM
Evo malog snimka kako mi ide šetnja, šteta što je već pao mrak inače bih sišao napolje da bude duži snimak. Jel' se vidi koja je noga skrckana? (sutra pravim duži snimak pa da vidimo ko će da pogodi)
[youtube_embed2][/youtube_embed2]
[youtube_embed2][/youtube_embed2]
#13
Postavljeno 11 December 2010 - 09:43 PM
#14
Postavljeno 11 December 2010 - 10:06 PM
Leva noga ti je povredjena....
ii, bre Ciklo, pokvari mi nagradnu igru
morao sam odma' da napravim još jedan duži, da ne bude da sam stisnuo zube za par koraka
[youtube_embed2][/youtube_embed2]
1 članova čita ovu temu
0 članova, 1 gosta, 0 anonimnih korisnika