6 odgovora na ovu temu

[zeggerr]

Ovo je lak i dobar obrok, vrlo jednostavan za pripremu. Potrebno povca po zelji i izboru i nesto teleceg mesa. Meso se zasebno udinsta na malo maslinovog ulja (kratko proprzi) i onda s enalije voda i ostavi se da se tako udinsta do kraja. Ukupno 50-60 minuta da bi bila meka, moze i duze ko voli da bude bas, bas meko. Povrce razno, ja volim tikvice, plavi paradjz, sargarepu, malo zelene paprike, crni luk (ima sladak ukus kad se griluje!), masline i ko sta voli; sve to se isecka na ne mnogo tanke i ne mnogo sitne delove, sipa malo maslinovog ulja u tiganj za grilovanje (ima rebrasto dno i nista se ne lepi za isto), a moze se grilovati i u elektricnom rostilju. Svo to povrce se izgriluje 10-15 minuta u zavisnosti ko je sta izabrao. Na kraju povrce posoliti i dodati malo jabukovog sirceta. To bi bilo to. Prijatno

[mixitron]

Uz vrlo blaga odstupanja u recepturi (povrće ovlaš pržnuti u ulju, u tiganju, wok fazon) i nekoliko začina, ovo može da bude kineska kuhinja.

'Si probao da mariniraš meso?

[zeggerr]

Heh u usutini po nacinu pripreme, kuhinja koju zena i ja kombinujemo vec duze jeste bazirana na 'kineskoj kuhinji'. Probao sam svasta, ali sada dok su klinci mali, mariniranje (zacini, vina, beli i ostali lukovi i sve sto ide uz to) nece ici najbolje zbog toga sto i oni rado jedu sve sto i mi-bar ovaj stariji klinac.
Inace, osala hrana koju sam 'kacio' u temi, bukvalno jeste kineska varijanta sa dosta povrca, obavezan pirinac na pari i malo mesa-riba, piletina ili teletina.

[mixitron]

Nisam mislio na ta 'evropejska' mariniranja; ima i nekih mnogo pitomijih caka od kojih meso bude bezmalo vazdušasto, kao da je raskuvano - ali ne znam koje su.

(btw hard&hevi mariniranje u sirćetu/luku/celeru do i preko granice razuma (desetak dana, doduše, po hladnijem vremenu) čini da divlja vepr... khm, mudetina pređe u oblik mesa pogodan za najraznovrsnije vidove ljudske ishrane).

Pirinač na pari nisam probao, radim adaptaciju japanske metode; prvo ga dooobro properem u mlakoj vodi - dok ide belo; onda ga skuvam 'al dente' u posoljenoj vodi i još jednom ga properem. Ovako spremljen ostane svako zrno za sebe i ne lepi se ni kad se ohladi, preko toga zviznem preko šta već ide uz njega.

Ako se još sećam prave recepture, ide da se so i šećer 1:1 rastvore u pirinčanom sirćetu (sjajna stvar, ali i bolesno skupa tamo gde znam da ima (IDEA)), onda to uvri i time se zalije pirinač. Grešno, al' dobro

[zeggerr]

Posto sam od klinackih dana ima sklonosti da prckam po kuhinji odavno sam neke stvari prilagodio. Japansku 'kuhinju' sam jeo samo u restoranu i odlicna je. Jedini problem je sto i pored toga sto je hrana vise sirova nego termicki obradjivana zahteva neko konkretnije vreme pripreme jer su japosi ceremonijalno nastrojeni. Kineska kuhinja mi se vise uklapa u koncet zivota, brzo, lako i jednostavno. varijacija na temu ima bezbroj. Ja koristim soja sos i povremeno sos od ostriga.
Pirinac kao i krompir jedem stalno, da ne kazem cesto jer to jedem naizmenicno gotovo svih dana u nedelji, sa raznim dodacima. Od svega sto sam probao, pirinac na pari mi je najukusniji i najbolji jer je kuvan, zrno ima oblik, i sasvim je suv kada ga izvadim iz posude, pa ga je lako kombinovati sa bilo cime, pritom, postupak spremanja je retardirano jednostavan.
Ako si raspolozen, mozes doci kod mene na klopu kad god zelis, samo reci sta volis i napravicu neku kombinaciju klope po tvom ukusu, sa pirincem naravno.

[mixitron]

Ako si raspolozen, mozes doci kod mene na klopu kad god zelis, samo reci sta volis i napravicu neku kombinaciju klope po tvom ukusu, sa pirincem naravno.

Mogli bi stvarno neku "kuvamo za vas" hrana žurku Što se tiče japanskih ceremonija, to sam batalio... recimo, suši pravim u vidu salate, naseckam ribe, alge (makazama, k'o konfete) i povrće i to strpam u "onako" skuvan pirinač i zalijem soja sosom; ukus je isti, pravi se 450x brže - jedino što bi japanci izvršili spontani kikiriki da vide na šta to liči

Kinezi su zato carevi, bange bange i sve gotovo za 15-20 minuta a ukusno do bola, zato ih i ja volim

Pošto voliš krompir, jesi li nekad pravio ovako: oljuštiš, isečeš na polutke, nauljiš pleK 'da pokrije dno', naređaš, naliješ vodom da ogreznu, strpaš u rernu, kad više nema vode, to mu je. Bolje je s malo starijim krompirima nego s mlađarijom.

[zeggerr]

Da kinezi su pojednostavili japanske zaHebancije i napravili opasnu klopu bez po' muke. Razlikuju se pomalo, ali ne bunim se, ni tajlandska hrana nije losa...
U krompiru se davim, cesto. Tu varijantu koju pominjes sam najcesce radio u kombinaciji sa piletinom jer ona pusti malo masti pa sve bude socnije. A radio sam isto to samo u pleK stavim onu vatrostalnu kesu i sve zajedno izmesano sa zacinima, uljem i vodom stavim u kesu, tako mi bude najsocnije. Niko nije bio na rucku a da je izasao nezadovoljan
Sta god i kad god si raspolozen. Ja vazda volim da se motam po kuhinji i eksperimentisem, a novih saznanja nikad dosta!