33 odgovora na ovu temu

[gaja]

19. jula oko 10h sam se naterao da krenem na putešestviju za koju sam se duže vremena spremao. Biciklom sa rancem na ledjima. Tura kojom sam išao je sledeća i potrudiću se da dam što više opisa kako bi potencijalno zainteresovanima opis bio što korisniji. Na put sam poneo samo ranac sa sledećim sadržajem:
1. lanene pantalone, 1. par čarapa, 1. kupaće gaće, brijač, četkica za zube, proteini s glutaminom (oko 300gr), multivita (šumeće tablete), minerali, 1 keper traka (krpena), 1 izolir traka i naravno obavezan pribor: dva pajsera, dve rezervne gume, flekice i lepak (tip top rema), kao i komade stare unutrašnje gume koji u kombinaciji s keper trakom mogu da posluže za krpljenje poderane spoljnje gume, ključ za centriranje i naravno ključ za lanac. ceo ranac nije prelazio masu od 3.5kg tako da nije predstavljao opasnost da mi "otkine" ramena i bubrege. Pored ovoga u rancu sam imao još i novčanik, fotoaparat, mobilni, kao i prednje i zadnje svetlo zbog tunela jer varijanta putovanja noću otpada.

krećem u nedelju 19.7. lagano uspon od Medakovića do Kumodraža, zatim spust niz Golo brdo starim putem pored Avale do Trešnje. Kod Djurinaca skrećem na Kosmaj, pa preko Rogače i Ranilovića stižem do Arandjelovca. Produžavam ka Bukulji, ali se naravno ne penjem na vrh iste nego idem ka Garašima i prelazim preko jezera ka Belanovici. Do Belanovice znam puteve, ali me tu dočekuje prvo iznenadjenje: prekid kolovoza u dužini od 2km. Pitam lokalne meštane da li ima asfalta - ljudi kažu da su putari zaboravili da uklone znak i da stoji tako par godina. Laganim usponom stižem do mesta sa koga puca pogled na Ostrvicu. Ostrvica je za one koji ne znaju ugašeni vulkan 700m nadmorske visine, koji kada se gleda sa Ibarske ka Čačku sa leve strane izgleda kao šiljak. Obilazim ga i stižem do mesta Rudnik. Odavde sam do Čačka osudjen na putovanje Ibarskom. Na Ibarskoj u okolini Gornjeg Milanovca nailazim na cikloturistu - bicikl sa bisagama i korpama a pozadi na velikom kartonu piše: I`m from Holland traveling to Istambul. Pomislim kako ima da se napedala. Posle 157km relativno lagane vožnje (trudio sam se da ne zapinjem jer me ipak čekao dug put) stižem do Preljine i skrećem ka centru Čačka. Odatle zahvaljujući instrukcijama simaptičnog čikice na biciklu stižem do puta koji kroz nekoliko tunela vodi do Ovčar Banje. Takodje sam sreo i omladince iz Cinija, kojima sam objasnio da iako se zovem Gaja i vozim u Partizanovom dresu nisam čuveni Gajičić iz Partizana. Ovde se nošenje prednjeg i zadnjeg svetla pokazalo kao pametna solucija jer je prvi tunel kroz Ovčar neosvetljen, prilično dugačak i uzan. U Ovčar Banji u Planinarskom domu posle 175km puta pronalazim prenoćište i obrok (1065 din. je jednokrevetna soba). što se uspona tiče - ne bih trošio previše reči - ko god da je vozio po okolini Bgd-a zna kakav je uspon od Sopota do Kosmaja, kao i od Rogače do Ranilovića i Misače. Posle Bukulje ka Garašima je spust, a od Belanovice ka Ostrvici i Rudniku ima uspona, ali je to sve relativno lagano, kratko i ne previše strmo..
20. jul - Jutro u Ovčar Banji je fantastično - na obronicma Ovčara i Kablara se vidi jutarnja magla i sunce. Doručkujem, plaćam troškove boravka i nastavljam put ka Požegi. Prolazim kroz prašnjavi Jelen Do. Jutarnja magla se polako pretvara u sivilo za koje sam mislio da će doneti kišu. Na sreću, kako se približavam Užicu nebo se čisti. Put je manje više ravan do Užica. Na ulasku u Užice nalazim izvor sa vodom. Pomislim kako sam prešao tek 40km i da nemam pojima koliko km me još čeka. Malo sam se provozao po centru Užica, a onda nastavljam put ka Čajetini i Novoj Varoši. Iz samog Užica se put dalje penje ka kamenolomu. Pogled na grad i tvrdjavu su predivni. Nakon kamenoloma i još malo penjanja sledi spust gde se put dalje račva - jedan pravac je za Višegrad drugi za uspon uz Zlatibor. Na usponu uz Zlatibor sam se propisno namučio. Ipak na prevoju srećem bakicu i dekicu iz Beograda, koji me časte breskvama. Kažem im gde sam pošao i odakle idem, ljudi me gledaju kao da sam pao s marsa. Od prevoja ka Čajetini put se konstantno spušta. Zatim sledi vožnja uzbdro - nizbrdo kao i par fantastičnih spustova ka Kokinom Brodu. Na putu od Kokinog Broda ka Novoj Varoši s desne strane nalazim još jedan izvor. Stajem, nalivam se vodom, pijem proteine i minirale. Odatle uz još malo uspona se ulazi u Novu Varoš. Iz Nove Varoši spust ide takoreći do Prijepolja. Put je u ekstra sranju, a nije bila ni velika gužva. U Prijepolju stajem da ručam u kafani lovac. Pogledam ukupnu kilometražu 305km daleko od kuće. Raspitujem se za put za Pljevlje. Ručam kajganu, šopsku salatu i pomfrit (proteini + ugljeni hidrati). Osećam se prilično iscedjeno. Kelner mi skreće pažnju na uspon do Jabuke. Na izlasku iz Prijepolja skrećem desno i odmah me dočekuje uspon. Krećem iz sve snage, ali skontam da sam se zeznuo i da je po sredi dugačaaaaak uspon. Uspon kome se ne nazire kraj. Nakon nekih 10km stižem do još jednog izvora do koga vodi blatnjav puteljak s leve strane. Pijem vodu kao kamila. Nakon prolaska kroz mesto Jabuka stižem do granice Srbije i Crne Gore. Prolazim pored simpatične crkve. Milicija konstatuje kako nosim malo stvari. Na Crnogorskoj strani me časte sokom i daju mi dva soka da ponesem. Skreću mi pažnju da na trasi kojom sam rešen da idem ima vukova i medjeda.. Od graničnog punkta počinje spust u Pljevlje. Na sred spusta sa nekih 70km/h izleće mi krava na put. Uspevam da se provučem izmedju dve krave. U Pljevljima mi puca prednja guma. Stajem da je zamenim, ali se ispostavlja da je na unutrašnjoj gumi pustila flekica, tj. da je guma bila loše zakrpljena. U brzini uspevam da izbušim prvu rezervnu gumu, tako da put nastavljam sa dve probušene rezervne gume (onoj s lošom flekicom i ovom koju sam sam uspeo da uštinem pri nameštanju). Od Pljevalja do Žabljaka put obećava, ali svega 10km. Nakon toga počinje uspon kroz šumu, kome se opet ne nazire kraj. Stižem nekako do Djurdjevića Tare. Oko mene uglavnom nema ni ljudi ni žive duše.. Priroda fantastična, ali pomalo zastrašujuća. Ipak, predamnom se ukazuje predivan pogled na kanjon Tare, a potom sledi i spust. do mosta. Na samom spustu nalazim opet izvor s desne strane, a tu upoznajem paraglajdera iz Loznice čija je supruga iz Pljevalja. Skreće mi pažnju na uspon koji me čeka do Žabljaka i savetuje da prenoćim u kanjonu Tare. Pošto sam prešao most, raspitujem se kod lokalnih stanovnika za dužinu uspona do Žabljaka - 10km uspona od 6-8%. Počinje već da se smrkava. Pogledam kilometražu za taj dan 207km. Serpentina za serpentinom nekako uspevam da izvučem kroz šumu do prvih Katuna. Napolju je još uvek dan, ali vidim da mi je od obdanice ostalo još malo. Poslednjih 13 km je put gore-dole tako da za videla ulazim u Žabljak. U hotelu Javor pristaju da me smeste u sobu sa biciklom. veče koristim da zakrpim rezervne gume. "Drogiram" se proteinima, mineralima i vitaminima i odlazim na počinak. Iako me Durmitor oduševljava (a 1/4 sam poreklom sa tog prostora), teška srca (a i nogu) nastvaljm put sledećeg predivnog jutra. Put ka Šavniku se delimično radi pa idem obilaznom trasom. Prolazim kroz šumu, putem koji me podseća na uspon i spust niz Avalu (ali je dvosmeran), sve do mesta koje se zove Slatina. Naravno, setim se odmah Slatine kod Barajeva. Tu je i mesto a i spomenik na kome je ubijen Smail Aga Čengić. Odatle počinje fantastičnih 16km spusta u Šavnik. Put je uzak, mimolilazim se sa kamionima, ali je asfalt u relativno ok stanju. Priroda i pejzaži fantastični. Nakon spusta, naravno mora da sledi uspon. Ovaj uspon od Šavnika me propisno lomi. Nekih 440-450km od Beograda, izvlačim prvi deo uspona, koji na svu sreću prelazi u blagi spust, ali zatim sledi još nekih 10ak km penjanja. Vidim repetitor na jednom od vrhova, pomislim da ne moram valjda da se penjem čak do njega - ali se ispostavlja da me put vodi baš dotle. Stižem do raskrsnice na kojoj i levo i desno piše Nikšić, ali nadesno je Nikšić i Plužine a levo Nikšić i još neko mesto čije ime nisam upamtio. Stajem da pogledam kartu, vidim koji je put kraći. Iza mene se zaustavlja auto poljskih registracija. Objašnjavam momku i devojci da im je svejedno gde idu - završiće u Nikšiću. Nakon ove tačke sledi još malo penjanja, prolazak ispod pomenutog repetitora, zatim jedna kraća visoravan, spomenik na mestu gde je ubijen neki crnogorski poslanik 21.12.1921. godine, a zatim 20km spusta niz serpentine u Nikšić. U Nikšiću nalazim česmu u centru grada. Uzimam standardnu dozu "lekova", zalivam sve to Coca-colom i put nastavljam u pravcu Trebinja. Iz Nikišića naravno sledi uspon. Ali ne toliko starašan i katastrofalan kao pre toga ka planini Vojnik. Pri tome puca pogled i na grad i na okolna jezera. Zatim me zaustavlja Milicija. Objašnjavam im gde putujem, skreću mi pažnju da se iza Grahovca radi put. Putem ka Trebinju stižem do skretanja za Vilus. Iako se Vilusi na karti vode kao mesto, po sredi je 5-6 kuća i trg. Kako nisam bio siguran - pitam ljude u prvim kolima koja su naišla posle 15ak minuta da li je ovo put za Grahovo - kažu jeste ima još 12km. Pu se naravno - penje, ali zatim i lagano ide gore-dole. Dolazim i do bazena u kome živi neki ugroženi vodozemac i do spomenika bitci kod Grahova. Nakon toga - sledi neprijatno iznenadjenje - kraj asfalta i radovi u dužini od 3-4km. Prelazim nekako preko tucanika, zahvaljujem se Bogu što su se Michelin Krylion Carbon pokazale kao extra jake i izdržljive, mada se na bokovima istih vide tragovi "borbe" sa oštrim tucanikom. Izlazim na nov asfalt, koji je takav do Risana. Posle jednog tunela i blagog uspona po obodima planine, sledi spust sve do Boke. Stižem do obale mora i dolazim u iskušenje da se sa sve biciklom okupam u moru, ali se ipak suzdržavam i nastavljam oko obale, narednih 37km do Tivta, kroz Risan, Perast, Dobrotu, Kotor, Muo i stižem napokon u Tivat. U turističkom informacionom centru nalazim smeštaj u Starom jedrenjaku - gde opet nije problem ostaviti bicikl u sobi. Narednog jutra odlazim na plažu, kupujem papuče i peškir i ostatak dana provodim u vodi. Četvrtak sam, posle dana pravog odmora iskoristio da se popnem uz Lovcen, 30km čistog uspona.. Petak sam odlučio da se provozam do Herceg Novog i nazad uz obalu Boke - izašlo je još 130km, ali su noge počele ozbiljno da se bune (čitaj jedva sam okretao pedale i na lakšim prenosima). U subotu koristim dan da odem do crkve Svetog Vida iznad Tivta, ali na žalost asfalt ide samo do katoličke crkve Svete Marije. U nedelju u 7:40 odlazim na autobusku stanicu u Tivtu, bicikl pakujem u gepek autobusa i vraćam se nazad za Beograd. Ipak bi put nazad biciklom bio previše. Iskoristio bih ovu priliku da se posebno zahvalim Ryuukenu koji mi je dao dosta korisnih informacija o putevima kroz Crnu Goru.

p.s. Slike ću okačiti u toku sutrašnjeg dana...

[gilgames]

Epa alal vera. =D> =D> =D> =D> =D> =D> =D>

Pola sata sam citao pricu ali je vredelo. Obavezno okaci slike.

[Gary_Fisher89]

Sve cestitke. Da li bi mozda isao sa MTB na tu turu, pa da organizujemo neku sl. turu...

[FreeRunner]

Pozdravljam ovakav poduhvat.Bravo!
imam par pitanja:
da li imash negdje ucrtanu rutu na mapi kojom si se kretao ili neku mogucu rutu bg-more(provjerenu)?
koliko su troskovi puta ukupno i otprilike:djelovi,hrana,smjeshtaj?
da li imash neki spisak smjeshtaja i svratishta(konachishta),koje su cjenovno prihvatljiva?
eto toliko za sada:)
hvala,pozz

[Ryuuken]

...Iskoristio bih ovu priliku da se posebno zahvalim Ryuukenu koji mi je dao dosta korisnih informacija o putevima kroz Crnu Goru...

Nema na cemu. Jedino sam se neprijatno iznenadio zbog onih par deonica sa makadamom (od Grahova do Risna; Zabljak - Savnik). Iskreno, mislio sam da su taj deo puta zavrsili. A posebno me nasmejao onaj deo sa vukovima i medjedima. Mislim, to jeste istina, ali ne u ova doba godine i po danu.
Jos jednom, drago mi je sto sam ti pomogao makar malo. Jedva cekam da okacis neke slike.

Pozdrav

[sscetnik27]

Svaka cast majstore =D> =D> =D>

[gaja]

Hvala svima na lepim rečima. Kao što sam obećao, evo slika:

http://www.rcub.bg.a... ... har_Banja/
http://www.rcub.bg.a... ... -Durmitor/
http://www.rcub.bg.a... ... hic-Tivat/

Slike sa Lovćena i puta oko Boke ću postaviti ovih dana, pošto sam u gužvi. Ukratko: po slikama može da se prati ruta, na svakoj boljoj auto karti su ucrtani putevi kojima sam išao. Što se samih troškova puta tiče: prenoćište u Planinarskom domu u Ovčar Banji je bilo 1065 dinara, dodao bih na to dve lepinje sa kajmakom (večera i doručak) koje su bile oko 250 dinara (nisam siguran). Smeštaj na Žabljaku u Hotelu Javor je bio oko 25evra sa doručkom. U Tivtu (Donjoj Lastvi) sam sobu plaćao 20 evra po danu (bez hrane plus 25 evra boravišna taksa na sve dane zajedno). Povratna karta autobusom (Tivat-BGD) je bila 26 evra. Cene u CG su u evrima, nešto su više nego u Srbiji, npr. ako je ovde sladoled 100 dinara u CG je evro i 20 centi i sl. Da li bih ponovo išao? Vrlo rado i pre bih išao u društvu nego sam, ali ja koliko primećujem ovde na Ciklo Berzi ljudi nisu u stanju da se okupe za neke ture do Kosmaja ili Novog Sada, tako da nisam siguran koliko bi bilo izvodljivo neko okupljanje za višednevnu turu. Pored toga, dodao bih da sam pre ovog puta, prve dve nedelje godišnjeg odmora iskoristio da napravim nekoliko dužih tura od 200km po okolini BGD-a čisto da procenim koliko sam uopšte sposoban da vozim duge ture (mada je ovde bilo zeznuto voziti 3 dana vezano u proseku preko 200km - prvi dan 175, drugi 230 i poslednji 208. Preventivno sam na kaseti poslednja tri zupčanika sa kombinacije 21-23-25 prebacio na kombinaciju 21-24-27 po principu lakše je više okretati nego gaziti umornim nogama. I da, svima koji ozbiljno treniraju uspone i brda u CG od srca preporučujem. Mi u okolini BGD-a o takvim usponima možemo samo da sanjamo. U povrtaku sam inače vozeći se autobusom preko Podgorice, Mojkovca, Berana, Rožaja, Novog Pazara, Raške i Kraljeva uočio dosta dobrih i teških uspona, pa ko zna možda jednog dana opet krenem samo drugom trasom..I naravno, ako na slikama uočite da su neki pojmovi pogrešno označeni slobodno me obavestite

[Brada]

Da li verujete da radovi na putu Vilusi Risan traju 10 godina? Prolazio sam tim putem 2000,2004,2006 i uvek sam se cudio .2009 i jos uvek je isto.Ko nije prosao nemoze da zamisli koliko je to los komad puta.

[fReEoRaNgE]

hvala na info

[aiwa]

Zaboravio si samo da napises sta si vozio
Pretpostavljam neki drumas?

[gamzzy]

Drumaš je, vidi se sa fotki. Extra su fotke!

Mogu i ja da priložim nešto sa moje ture od pre par godina:
http://gamzzy.eclips... ... mages.html

Kroz Crnu goru sam išao sličnim putem

[gaja]

Gamzzy, sad vidim, vi ste išli malo drugačijom trasom, ali ste od Pljevalja, preko Tare i Žabljaka išli istim putem kao i ja i još ste zatekli i sneg na Žabljaku. Meni su posle rekli da je šteta što nisam išao na Plužine, a sada sa tvojih slika vidim i zašto

[gamzzy]

Jako je lepo u Plužinama, a mi smo još obišli i branu na Pivi, i to je nešto od "must see" u ovim predelima.

[foRce]

Gajo, svaka cast, tura je odlicna i slike su sjajne, pozdrav
p.s. Imas li neku slicicu u full opremi sa bajkom

[gaja]

Dodao sam slike i sa preostale 3 vožnje:

http://www.rcub.bg.a... ... -23-Lovcen
http://www.rcub.bg.a... ... t_oko_Boke
http://www.rcub.bg.a... ... stva-Tivat

a tu me ima i sa vozilom...

[Ciklo]

Harijev najbolji prijatelj

http://www.rcub.bg.a... ... ovcena.jpg

[profa]

Gajo svaka čast za slike i vožnju...koliko, ipak misliš da može da se uživa u svim ovim lepim predelima, ako se dnevno u proseku cepa oko 200km Što se tiče čistog doživljaja vožnje drumašem, po asvaltu, u to ne sumnjam...ali, vidim koliko si slika ispucao sa foto aparatom a još se vozi ito dobar dnevni tempo. Razumeš me šta hoću da kažem...dal si imao prilike da iste il slične ovakve stvari napraviš sa dobrim trekerom+bisage+šator+društvo...pa 2-3 dana,oho-ho. Kakve su po tebi ovakve varijante i dal su izvodljive i poželjne? \:D/

[gaja]

Moj stav je da je MTB za vožnju van asfalta a drumaš je kako mu samo ime kaže za asfalt. Asfalt je ipak nešto što smatram civilizacijskom tekovinom i na celoj trasi ga je bilo, ako izuzmem radove iza Grahova pre novog puta za Risan, mada je na pojedinim deonicama bio malo lošijeg kvaliteta - ubedljivo je najispucaliji i najgori bio na parčetu od Durmitora do Šavnika. A zaboravio sam da pomenem i gustinu saobraćaja - na Ibarskoj od Rudnika do Čačka saobraćaj je bio najgušći i najgori, video sam i gomilu neiživljenih motorista koji pretiču kolone. Kroz celu CG sa drugim vozačima nisam imao nikakvih problema, put Nikšić-Trebinje iako je magistrala je po gustini saobraćaja na nivou starog obrenovačkog puta. Činjenica je da npr. pro tour vozači Milan-San Remo koji je trka s proleća od skoro 300km voze 7.5 sati dovoljno govori koliko sam ja sporo išao. Cenim da sam mogao da predjem i više da sam polazio oko 5-6 ujutru na vožnju i da sam manje vremena trošio na obroke..Sve je naravno stvar ličnog izbora, ja volim drum, evo Gamzzy je recimo išao na sličnu turu sa MTB-om opremljenim bisagama sa društvom što pozdravljam - biciklom i onako može svuda da se stigne - pitanje je samo za koje vreme

[gamzzy]

Sa ve'om količinom prtljaga i sa kramponkama se ide dosta sporo. Pa tu još neko u društvu ide sporo... pa hajdemo da vidimo ovo, ono... ajde da na Tari ostanemo još koji dan... sve u svemu, to je bilo nezaboravnih 9 dana u mom životu. Kada se stigne do mora avantura je gotova.

Danas i ja praktikujem da vozim drumaša po drumu a mtb po offroad-u

[profa]

Da! I ja imam i drumaša i MTB-a...a sva ova priča je stoga što mi se vrzma po glavi, moguća kupovina i treking bicikla