27 odgovora na ovu temu

[du3s]

@ Banditosi 

 

Svaka cast na putopisima.

 

Svaka cast i na ''uputstvu za penjanje '' , ali ne znam koliko je prakticno za okorelog rekreativca, jer ni nema neke prevelike dileme oko prenosa u kom voziš uspon sa drumašem. Situacija je takva da vozis u najnižem ili prvom sledećem prenosu.

 

 

[chamade]

Захваљујем на одговору, биће од помоћи свакако Откао возим, сем неко краће време када сам имао мерач каденце, нисам користио никакву метрику, већ све усклађујем по осећају. Предности мерења су ми јасне, али моји циљеви и идеје не захтевају употребу тих уређаја (спортски аспект вожње бицикла ми је најмање важан) и мање-више и без тога сам од вожњи добио управо оно што сам и желео. Имао сам у виду да временом набавим неки уређај јер године иду, ваља бити и мало мудрији с физичким активностима тог типа. Боље, то јест лакша вожња на успонима, помоћи ће ми да будем мирнији. Бележење вожњи ме не занима, само ово због чега сам се и јавио, па верујем да ће ми тачке 3 и 4 највише користити. И све остало што си написао ми је итекако корисно.

 

Da se nadovežem na Darkove stavke.. pre nekoliko dana konačno sam sebi kupio Garmin. Uskoro stižu senzori i trake. Ovih dana će i Garminov sat.. za bicikliranje možda i nije toliko bitan ali ukazala mi se prilika za Fenix 6 pa sam i to pazario. 

Ja sam uglavnom vozio na osećaj s tim da mi je za sticanje pravog osećaja trebalo nekoliko godina upornih vožnji, gomile breveta od 200 do 1200km. U početku sam najčešće vozio na snagu i noge su bile stalno u problemu. Vremenom je krenuo osećaj za smanjenjem forsiranja na snagu i vožnjom na kadencu. Istovremeno se i telo priviklo na opterećenja. 

Ukratko rečeno, treba vremena za sticanje osećaja i forme a uz neki Garmin i senzore to će ići brže i lakše. 

I da, jednom davno pre 10-ak godina jedan planinar, čovek u svojim tadašnjimh 70-ak godina, kog smo mi 30-ak godina mladji od njega sa mukom pratili u Homolju na jednoj od pauza nam reče.. kad osetiš da ti je neprijatno i da srce previše udara tad staneš na 2-3-4 minuta i nastaviš dalje. 

Najbitnije je i pored elektronike slušati svoj instinkt i ignorisati želju za ostvarenjem nekog cilja ako ne ide kako treba. Jer se cilj može dotaknuti i neki drugi put.

[omega]

Da se nadovežem na Darkove stavke.. pre nekoliko dana konačno sam sebi kupio Garmin. Uskoro stižu senzori i trake. Ovih dana će i Garminov sat.. za bicikliranje možda i nije toliko bitan ali ukazala mi se prilika za Fenix 6 pa sam i to pazario. 
Ja sam uglavnom vozio na osećaj s tim da mi je za sticanje pravog osećaja trebalo nekoliko godina upornih vožnji, gomile breveta od 200 do 1200km. U početku sam najčešće vozio na snagu i noge su bile stalno u problemu. Vremenom je krenuo osećaj za smanjenjem forsiranja na snagu i vožnjom na kadencu. Istovremeno se i telo priviklo na opterećenja. 
Ukratko rečeno, treba vremena za sticanje osećaja i forme a uz neki Garmin i senzore to će ići brže i lakše. 
I da, jednom davno pre 10-ak godina jedan planinar, čovek u svojim tadašnjimh 70-ak godina, kog smo mi 30-ak godina mladji od njega sa mukom pratili u Homolju na jednoj od pauza nam reče.. kad osetiš da ti je neprijatno i da srce previše udara tad staneš na 2-3-4 minuta i nastaviš dalje. 
Najbitnije je i pored elektronike slušati svoj instinkt i ignorisati želju za ostvarenjem nekog cilja ako ne ide kako treba. Jer se cilj može dotaknuti i neki drugi put.

У принципу, и ја возим на осећај, да то тако формулишем, а ни о каквим циљевима у смислу неких резултата или морања, ни не размишљам. Видео сам да се спомиње техника вожње уз брдо, зато сам и питао за нека појашњења. Не да бих непро постигао спортски, већ ради чувања срца. Требаће, јел
Сад још само да видим могу ли до неког уређаја и шта би ми било најбоље, а то ћу морати у другој теми.

[Banditosi_Cikloture]

 

@ Banditosi 

 

Svaka cast na putopisima.

 

Svaka cast i na ''uputstvu za penjanje '' , ali ne znam koliko je prakticno za okorelog rekreativca, jer ni nema neke prevelike dileme oko prenosa u kom voziš uspon sa drumašem. Situacija je takva da vozis u najnižem ili prvom sledećem prenosu.

 

 

 

 

@ du3s

 

Hvala na lepim rečima za moje pisanije. Stvarno se trudim, da prenesem što vernije kako nam je bilo i kakav je osećaj doživeti sve to što mi doživljavamo tokom vožnji.

 

A sad malo o prenosima:

Najniži prenos koristim tek preko 10%, napred imam kompakt (50/34), nazad 12/28, tako da 34-28 koristim samo kad baš zategne uspon. 

E sad, kad idem npr. u Dolomite, ili u neku drugu planinsku regiju gde će biti puno visinaca po vožnjama, namontiram kasetu 12/30 (po definiciji kratak kavez koji imam na zadnjem menjaču podržava max do 28, ali radi i 30 samo malo čangrlja, ali koga briga, kad zategne 15-16% jel' čangrlja ili ne).

 

Ako več prebacuješ na najmanji kad dođu usponi, možda treba da razmisliš o boljem prenosu, da nabaciš nazad 32 ili 34 (nisam siguran, ali mislim da može čak i 36 da se pronađe...).

 

Pozdrav,

D.

[Banditosi_Cikloture]

Da se nadovežem na Darkove stavke.. pre nekoliko dana konačno sam sebi kupio Garmin. Uskoro stižu senzori i trake. Ovih dana će i Garminov sat.. za bicikliranje možda i nije toliko bitan ali ukazala mi se prilika za Fenix 6 pa sam i to pazario. 

Ja sam uglavnom vozio na osećaj s tim da mi je za sticanje pravog osećaja trebalo nekoliko godina upornih vožnji, gomile breveta od 200 do 1200km. U početku sam najčešće vozio na snagu i noge su bile stalno u problemu. Vremenom je krenuo osećaj za smanjenjem forsiranja na snagu i vožnjom na kadencu. Istovremeno se i telo priviklo na opterećenja. 

Ukratko rečeno, treba vremena za sticanje osećaja i forme a uz neki Garmin i senzore to će ići brže i lakše. 

I da, jednom davno pre 10-ak godina jedan planinar, čovek u svojim tadašnjimh 70-ak godina, kog smo mi 30-ak godina mladji od njega sa mukom pratili u Homolju na jednoj od pauza nam reče.. kad osetiš da ti je neprijatno i da srce previše udara tad staneš na 2-3-4 minuta i nastaviš dalje. 

Najbitnije je i pored elektronike slušati svoj instinkt i ignorisati želju za ostvarenjem nekog cilja ako ne ide kako treba. Jer se cilj može dotaknuti i neki drugi put.

 

@ chamade

 

Potpuno se slažem sa onim što si napisao.

 

Hteo bih samo da dodam da je vožnja na osećaj subjektivna stvar, a da su merenja koja gledaš na bici kompjuteru (npr. Garmin, Wahoo, Karoo i slični) objektivni.

I tu je zapravo glavna i NAJVEĆA razlika.

 

Čestitam za Garmin, trebaće ti malo vremena da se navikneš na njega (da ne kažem i on na tebe  ).

Zapravo trebaće ti malo vremena da ukapiraš koje su zone (obrtaja, pulsa, kadence i ostalog) koje ti prijaju, i u kojim zonama daješ najbolje i najviše (tu ćeš sve te parametre da ukrstiš sa subjektivnim osećajem i tada dobijaš pravu stvar).

 

Posle toga je lakše, jer se uvek trudiš da se ubaciš u zonu u kojoj dobro funkcionišeš (kao na kolima - imaš obrtaje na kojima je maksimalni obrtni moment i tada je najmanja potrošnja goriva - iskreno potpuno identično je i kad voziš bike).

 

Jednog momenta sam imao ideju da napišem zone koje meni odgovaraju, ali nema smisla to je vrlo individualna stvar, i za tebe će te zone biti potpuno drugačije.

 

I da naravno, zone se menjaju sa tvojom kondicijom, tako da toga moraš biti svestan (kao što Đoković gradi formu i gađa da je u piku forme npr. na Wimbledon-u, tako i tvoja forma nije tokom godine uvek na istom nivou, pa ti se zone malo pomeraju... Videćeš, treba ti samo malo vremena da sve ukapiraš...).

 

D.

[Banditosi_Cikloture]

У принципу, и ја возим на осећај, да то тако формулишем, а ни о каквим циљевима у смислу неких резултата или морања, ни не размишљам. Видео сам да се спомиње техника вожње уз брдо, зато сам и питао за нека појашњења. Не да бих непро постигао спортски, већ ради чувања срца. Требаће, јел
Сад још само да видим могу ли до неког уређаја и шта би ми било најбоље, а то ћу морати у другој теми.

 

@ omega

 

Nije nikakav problem voziti na osećaš, naprotiv, ponekad je to iskreno jedan vid slobode.

 

Međutim, kad dođemo do malo ozbiljnijih vožnji mislim da vožnja na osećaj nije dobra, zapravo ne daje dobre rezultate.

 

Na primer, ove godine sam imao vožnju sa preko 5000 visinaca (https://www.strava.c...ties/9359004893) i iskreno mislim da mi rekreativci tako nešto ne možemo da izvezemo na osećaj. Na nekom 95km, sa jedno 3000 visinaca savladanih u nogama nailaziš na uspon na Passo di Giau, koji je najgori tog dana 10km dug sa prosekom od 9.5%, i još ja iz istorijskih razloga (još jedna "osveta" iz nekih prethodnih vožnji https://cyclingisway...ac-part-ii.html) rešim da ga izvezem iz cuga, bez da stanem. Na ovom usponu su sve "kazaljke" na Garminu imale smisla i i imale svoju ulogu, i mislim da nije bilo Garmina sigurno ne bih uspeo. O ovome će tek da bude napisana priča, pa neću da kvarim unapred...

 

U svakom slučaju, ritam nogu i ritam disanja su ključni.

 

Pozdrav,

D.

[Banditosi_Cikloture]

Više ljudi me je pitalo kako mogu da se pridruže nekoj od budućih vožnji. Realno nije komplikovano za one koji koriste Strava-u:

 

Na Strava-i sam napravio klub Banditosi Cikloture (https://www.strava.com/clubs/516653).

 

Tamo najavljujem vožnje u vodu "Event"-a, jer tada svim članovima kluba stigne poruka da je kreiran novi Event, u kojem (naravno) detaljno objasnim gde, šta i kako vozimo, smeštamo se, jedemo, pošaljem link na rutu i slično. Zainteresovani se prijave, pa se onda dogovaramo oko detalja (oni koji nemaju moj kontakt, mi obično pošalju broj telefona na [email protected] i tako uspostavimo kontakt.

 

Za one koji nisu na Strava-i, a hoće da vozimo zajedno neka pošalju broj telefona na gore napisan mail, pa se čujemo i dogovaramo.

 

Sledeće godine proširujemo vidike u vidu dve nove države u kojima još nisam biciklao.

 

D.

[MI1966]

Ja i dalje na osećaj... i u skorije vreme to se neće promeniti.
Kad vozim bajs, želim što manje elektronike...

Samo brzinomer Sigma (sa žicom) i navigacija na telefonu, ako moram da pratim rutu.
Na Ride with gps snimam samo 200+ km vožnje ili kad vozim daleko od kuće.

*

Na 1001 milja u Italiji, između 100. i 1200. km (znači u 1100 km) bilo je oko 16.000 metara elevacije. Ćak me nije ni interesovalo da unapred gledam profil nadolazećih deonica, nego sam jednostavno vozio...