7 odgovora na ovu temu

[cdragan]

Mesec Jun,vreme kada  krecem na moju turu biciklom,ranije isplaniranu .Ove godine resio sam da obidjem Veneciju ali posto je voznja biciklom po Veneciji zabranjena,resio sam da do tamo odem autobusom turisticke agencije Rapsody za koju mogu da kazem sve najbolje i njenog vodica Milana.

Krenuli smo 23 Juna ,oko 17 h iz Novog Sada.Put je bio ugodan ,udoban i miran.Posto je mene interesovala samo Venecija a tura autobusom je isla nakon obilaska Venecije ka Vicenci ,Padovi ,Veroni...ja sam ostao u Veneciji a oni su dalje produzili svojom rutom.

 

Zasto Venecija?

Mislim da je to nekada bio centar sveta,jaka sila ,jaca cak i od mocnog Rima koji nije uspeo da sacuva svoje gradjevine a Venecija jeste.Mocna ,snazna,lukava....cilj opravdava sredstvo bio je moto venecijanaca ..i u tome su bili dobri...jako dobri tako da snaga i moc nakon svih vekova koji su prosli i dalje mogu da se osete kada se kroci na tu teritoriju.

 

 Venecija ,grad u Severnoj Italiji, poznat po kanalima, gondolama i bogatoj istoriji, glavni grad regije Veneto i istoimene talijanske provincije Venecija od 261 362 stanovnika ^[1] (2011. godine). Venecija je izrasla na otocima venecijanske lagune koje su njegovi prvi stanovnici koristili kao utočište pred varvarskim naletima.

 

Počeci grada što se rasprostire na 117 otoka i otočića u laguni koje peščani sprud Lido štiti od vanjskoga mora počinju u 5. vijeku. Tada su od Huna progonjeni stanovnici  pobegli na neke od tih močvarnih otoka. U tom skloništu začelo se vojvodstvo sa duždem na čelu (697.) i napokon se tu rodila trgovačka metropola koja je zavladala morem. Bila je posvećena svetom Marku pošto su kosti apostola doneli iz Aleksandrije. Carigrad je osvojio 1204. dužd Enrico Dandolo. Ovde se sakriva istina da je Dandolo osvojio Carigrad ne od nekog velikog ogorcenog neprijatelja ,vec od hriscana Vizantijaca.Opljackao je Carigrad ,grad prebogat materijalnim stvarima,zlatom ,srebrom umetninama,umetnoscu ..ali smetao je zato Veneciji i Zapadu jer se religijski poceo odvajati od katolicanstva i zapocinjao neku vrstu pravoslavlja..od te pljacke ,Venecija nadalje vrtoglavo napreduje a Carigrad propada .

 

U 15. veku bila je Venecija s više od dvesta hiljada stanovnika centar svetske trgovine i najveći lučki grad na svijetu. Raskošne građevine koje su podsećale na orijentalne uzore, postajale su sve raskošnije. Nicale su nove palače, bogato opremljene od umjetnika kao što su bili Tintoretto, Veronese, Tizian i Giorgione. To je grad sa 150 kanala i četiri stotine mostova. U to je vrijeme dosegao svoj vrhunac.

 

U stvarnosti Venecija još i danas izgleda kao u vrijeme svog procvata. U očima mnogih turista pretvorila se nekadanja Venecija u kameni spomenik koji valja vidjeti. Osobito su privlačne tačke Trg sv. Marka sa svojim 175 metara dugim i raskošnim prostorom, s Bazilikom sv. Marka okićenom stupovima i mozaicima, s 99 metara visokim Campanilom što stoji slobodno i s osobito impresivnom Duždevom palačom s arkadama zašiljenih lukova, a iznad svega privlači sistem kanala s gotovo četiri kilometara dugim Canalom Grande što presijeca grad u obliku golemog slova S.

 

U stvari, raskoš prošlosti  govori o tome kako je Venecija ne samo istorijski već i materijalno umirući grad. Palače što su ih podigli na peščanom i nesigurnom tlu, na rešetki satkanoj od balvana i drvenih stupova postepeno tonu u lagunu.

 

Zasto Venecija ?

O Veneciji se više pisalo negoli o većini drugih gradova na svietu. Francesco Petrarca ju je 1364. opisao "bogatom zlatom, ali još bogatijom slavom", Goethe je godine 1786. mislio da se taj grad ne može usporediti ni s jednim drugim, Ernst Moritz Arndt zgražao se nad "odvratnim pogledom i mirisom", Charles Dickens je sanjario o njoj godine 1844; stvarnost Venecije nadmašuje "maštu i najdivljijeg zanesenjaka", a Thomas Mann je taj grad godine 1913. nazvao "najnevjerojatnijim od svih gradova". Zato sam ja odabrao Veneciju i nisam se prevario.

 

 

https://youtu.be/D7AqXg8cFkw

 

 

Nakon lepo provedenog vremena u Veneciji i okolini,krenuo sam put Slovenije .Divna ruta i preporuka .Italija pretopla,raj za bicikliste,Slovenija sa svojom prirodom neuporediva.....

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[caneee]

Хахаха, гледам ја и све навијам "баш да видим Трст", па "није ваљда прескочио Трст" и главом вучем на десно, ка Трсту, кад оно - реклама! : Хвала, хвала. Али, јесте штета што си га прескочио. Леп град, одлична атмосфера, има се шта и видети, уз одличне бициклистичке стазе (једним делом и за друмаше). Углавном, лепо. Венеција ме није занимала и тај део сам прескочио, али сам стрпљиво погледао остатак.

 

Мало добронамерних критика, надам се да нећеш замерити:

Признајем да ми је било напорно за гледање, највише због усправног снимања (не види се ништа) и шума који је баш изражен и од ког се неки коментари и објашњења не чују. Као да си повремено заборављао да камера снима или си користио телефон више да би забележио звучну напомену, а мање видео. Неки клипови се и понављају, а поједине фотографије су у огледалу.

 

Но, цела авантура је сигурно била фантастична и баш ти завидим (осим Трста ).. Слажем се за путеве - у Италији супер, у Словенији и супер и очајно. И још оне "бициклистичке стазе" око кружних токова, дужине по 10 метара. Што се возача тиче, у обе земље си најбезбеднији као бициклиста. Ал' кад си колима, залећу се с леђа, свирају ако не пролазиш на црвено или поштујеш ограничења, а прилично слободно претичу по пуној линији (посебно Словенци, у Словенији, и то са таблицама Копра и Љубљане, барем из мог искуства).

 

Много си искритиковао ранце и сунце. Ранац није никакав баук. Ја га користим одувек. Када идем на дуге вожње, а посебно ако носим доста терета, понесем и стару торбицу око појаса. Потпуно празну, служи само да на себе преузме тежину ранца. Онда су рамена скоро потпуно растерећена и нема проблема (иако су ми рамена доста тешко оштећена). Сунце је један од разлога што ја носим (широке) дресове дугих рукава. Штите и од инсеката и растиња. Такође, носип капу уместо кациге. Много боља вентилација главе и наквасим је где год имам прилику, лако мењам угао (и расхлађивање), итд.

 

Него:

1) Поменуо си потврду за бицикл. Да ли мислиш на оно "Списак ствари које путник износи" или нешто баш везано за бицикл? Ја сам пуно пута носио бицикл преко хрватске и словеначке границе, чак сам прелазио обе границе само на бициклу. Никада ме нико није питао за бицикл, осим једном хрватски цариник који је питао која је опрема на њему.

2) Зашто си прескочио Трст?

3) Шта планираш за следећу годину?

4) Словенци су масовно склонили путоказе кад су увели вињете, да би што више људи залутало на аутопутеве или барем били у паници толико да купе вињету и кад им није потребна. Нпр, у Козини је постојао јасан путоказ за Копар магистралним путем. Онда су га склонили, као и неколико других. Има пуно примера, причало се и по нету о томе.

 

ЕДИТ: код ранца је проблем што се леђа увек озноје, какву год вентилацију имали, а пластични дресови се онда брзо усмрде. Можда си на то мислио?  Али, баш си ме насмејао системом монтаже ранца. Мада теби тада сигурно није било до смега. А видело се одмах да то неће ићи тако, али разумем кад те нешто доведе до очаја, покушаваш баш све.

[cdragan]

Cane zdravo. Ti si neuporedivo najtemeljniji snimac vožnje. Ja sam koristio mobilni iako sam imao kameru. Ovo što sam snimio je ono što se kaže spontano ali opasno. Voziti i snimati mobilnim nije preporucljivo uopšte, opasno i zabranjeno. Ima jrdan deo kada sam snimao a policija ispred mene. Brzo sam prekinuo ali prstom mi je zapretio i dao do znanja da me je video. Svako pametan to nebi radio. Ja eto jesam i.... nisam bas za preporuku da se tako nešto radi. Trst? Ma idealno si ga opisao i provozao. Šta dodati?jedino ga doživeti. Kao i prošlu turu... Ti niz breg ja uz breg. Pa smo tako zaokružili put. Jeste. Italijani su zaista jedinstveni. Naravno da svugde ima i iznimaka ali vecona je ljubazna, za bicikliste neverovatno dobri a Slovenci vec onako malo zaostaju, drcni su, pa nekada kada izađes iz Italije racunas da ce se ponasati kao Italijani, kad ono svirka, verovatno i psovke... Ali uglavnom dobri su. Sledece godine... Ako bude sve ok, naravno... RIM.Vec su počele pripreme u glavi. Rim, Napoli, Pompeja, Bari... Za sada to je neka želja.. Videcemo. Snimati, vozoti i uzivati, može se ali nesto od toga ce trpeti. Po meni kolika lepota da me okruzuje i ispunjava, cini me kako se kaže da sam na sedmom nebu, nestvarno, ali kada tu lepotu ima da podeliš sa nekim.. To je vrhunac. Zato se divim onim ljudima koji kao psrovi putuju.. Momak i devojka, muž i žena.Eto moja žena je tozalni antisportista, antiavanturista. Samo definitivna i apsolutna udobnost i sigurnost. Kakvi bicikli i bakraci. Avion, udoban prevoz, smestaj bez buba... Eto... Šta da kažem. Ne žalim se cak mi je to i simpatično, smesno i nemogu joj opisati i dočarati lepotu avanture biciklom. A mi u 'našoj'zemlji? Od svega mi imamo samo dobru volju i to masovno koristimo. Sve oszalo kada se uporedi sa drugim zemljama je vekovima ispred nas.

[Smasher]

Bejah prošle godine sa porodicom na letovanju na severu Italije. Hteli smo da posetimo Veneciju, međutim leti su, pogotovo u toku jula i avgusta nenormalne gužve tamo a poslednje što sam želeo je da na 30 i nešto stepeni vučem ženu i trogodišnje dete da stojimo u redovima po sat vremena da bismo se provozali gondolom ili seli u prepune kafiće i restorane, tako da je ta opcija otpala.

 

Umesto toga smo posetili Trst i to je bio pun pogodak. Ja sam u Trstu bio pre 12 godina prvi put, nekim poslom i nisam se zadržavao tako da faktički nisam ni video grad. Drugi put sam bio prošle godine i bio sam oduševljen. Trst ima poseban šmek i totalno je drugačiji od ostalih italijanskih gradova. On je pored Venecije u srednjem veku bio jedan od trgovačkih i pomorskih centara Evrope i takoreći celog sveta. Pošto su se mnoge velike sile otimale oko njega, bio je jedno vreme i pod Austrougarskom a posle drugog svetskog rata je za dlaku mogao pripasti Jugoslaviji, no velike sile nisu dozvolile da se to desi jer bi to verovatno rezultovalo novim sukobima oko njega. S obzirom da je relativno dugo bio pod Austrougarima i da je u to vreme nosio naziv Beč na moru, u njemu se jasno vidi uticaj bečke arhitekture ali kroz neki italijanski šmek. Ogroman gradski trg i promenada koja ima najširi mogući izlaz na more od svih primorskih gradova Evrope podseća na to koliko je ovo uticajan i važan grad nekad bio. I poprilično je živ, tamo neprestano prolazi reka turista i ljudi koji zuje svakodnevno u svim ćoškovima grada a opet na svakom ćošku imate poneku znamenitost, neko obeležje koje je staro nekoliko vekova. Tamo se nalazi i prelepa srpska pravoslavna crkva, jedna od najlepših u Evropi i generalno tamo postoji već vekovima izuzetno jaka sprska zajednica uticajnih, obrazovnih i imućnih ljudi koji su ostavili dubok trag na grad i njegovu tradiciju. Deifnitivno jedan od gradova koje apsolutno treba obići i ja sam siguran da ću opet doći u njega, ako ne biciklom onda autom, ako ništa makar bilo samo u prolazu.

 

 

Što se putovanja biklom tiče, citirao bih jedan deo knjige Snežane Radojčić "Zakotrljaj me oko sveta" gde je ona na ubedljivo najlepši i najživopisniji mogući način opisala putovanje biciklom:

 

"Več je samo putovanje bilo doživljaj koji se ne može uporediti ni sa jednim drugim načinom putovanja. Nije bilo praznog hoda u vidu napornog sedenja u autobusu, vozu, avionu, i pokušaja da se dosadni put od jedne tačke do druge prekrati čitanjem, gledanjem filmova ili slušanjem muzike. Putovanje biciklom značilo je aktivno prisustvo putnika na svakom pojedinačnom kilometru puta koji se prelazio, jer se pred našim očima, svuda oko nas, neprekidno odvijao život. A mi smo prolazili kroz njega, nekad samo kao posmatrači koji usput beleže i sakupljaju isečke iz njega, ali često i kao učesnici u njemu. Bili smo to čak i pasivno kada bismo izazvali pažnju celog mesta ostavljajući utisak na njegove stanovnike već samim našim prolaskom. Bili smo to neuporedivo više svaki put kad bismo zastajali da porazgovaramo sa nekim ko nam je poželeo "dobar dan" ili kada smo prihvatali poziv da se osvežimo ili ostanemo u nečijem domu na obedu a ponekad i na noćenju. I filozofija putovanja bila je drugačija. Nije više bio cilj stići negde već videti i doživeti što više na putu do nekog mesta, koja su tako postajala samo orijentiri, tačke privremenog zastajanja u procesu stalnog kretanja. Metafora o životu kao o neprekidnom putovanju u kome je važniji sam put od stizanja do cilja, ostvarila se u najdoslovnijem smislu kroz cikloputnike koji su lagano kotrljali oko sveta. A pogotovo ako poput nas, nisu imali vremensko ograničenje za svoj Put."

 

 

I moja supruga je nažalost antiavantursta, ili bar ne u tolikoj meri kao ja, tako da i ja polako odustajem od te ideje da jednog dana nas dvoje zajašemo bicikle i krenemo na godšnji odmor na 2 točka. Ali isto tako možda jednog dana, kad mi ćerka poraste privolim nju da zavoli putovanje na 2 točka, i možda se zajedno sa njom i sa ako Bog da još dece, zaputim na tako neku avanturu. Do tad mogu da maštam jer kako je pokojni čika Đole napisao u jednoj od svojih pesama, "snovi najviše vrede tek kad s tobom osede, kad s tobom ostare",...

[cdragan]

Pa, bravo!!!! Tako lepo napisano. Bravo!!!!

[caneee]

@драган Хвала на лепим речима, мада је моја темељност углавном резултат или велике жеље да истражим дестинације (па зато попамтим доста тога) или сам пролазио пуно пута, током више деценија, па се накупило искуства и прича. А први филмови/путописи из Трста су ми стари већ више од 10 година, па би било лепо да неко то мало ажурира. И ја бих радо видео како је данас и чуо туђе утиске.

 

Снимање телефоном из руке заиста јесте опасно, према себи и другима и надам се да ћеш прећи на камеру или барем неки носач. Наравно, снимање свега на дугим вожњама захтева и малтретирање око мењања батерија и меморијских картица, али и не мораш да снимаш све. Или нађеш камеру која може да ради на неку екстерну батерију. Једино је згодно имати покретљив носач, да можеш да покажеш и околину, као у овим снимцима из руке. Бтв, требало би да избегаваш и вожњу по сред траке, колико год Италијани били фини према бициклистима. Да не останемо без ових твојих авантура.

 

Него, како си организовао превоз бицикла? Ја кад год се распитивао код превозника говорили су "дођи, па ћемо да видимо да ли има места". Знам да неки воле то спонтано, али ја бих дуже излете и путовања ипак да планирам доста унапред. И не рече за ту потврду, да ли је нешто специфично за бицикл?

 

Дефинитивно ти завидим већ и за следећу годину. Моја жеља је била (и остала) да обилазим Италију барем месец дана, али није лоше ни овако, вратити се сваке године. Још кад би превоз бицикла авионом био много једноставнији (и јефтинији)... Што се жене тиче, можда је најбоље да почнете од компромиса? Кренете заједно неким превозом, у неком месту ти се издвојиш бициклом, она те негде сачека (нпр, у Риму). Будете мало заједно, па она настави превозом даље, ти опет бициклом... Чујете се видеопозивом сваки дан, па и делите искуства, а сваких неколико дана се и видите и заједно обиђете нека места и знаменитости. Једино што захтева више труда око планирања и више пара. Можда би се уштедело ноћењем у камповима.

[cdragan]

Što se tiče potvrde za bicikl, nije to ništa posebno. Obican papir ali sa pecatom carine da sam sa biciklom sa fabričkim brojem tim i tim, sa bar kodom tim i tim, presao granicu tu i tu. Na taj način papirološki sam regulisao bicikl. Da ga nisam ukrao, ako mi ga ukradu imam kratkotrajno osiguranje, ili neka šteta... Miran sam. Što se tiče prevoza, to sam unapred dogovorio sa agencijom i tražio da mi obezbede prevoz, naravno platio bih sve. Po njima ništa nije trebalo platiti. Garantovali su da problema nece biti. Nebi ih ni bilo da neki šofer autobusa, frajer, nije poceo filozofirati recima:onaj u agenciji ko ti jebrekao da može bicikl, neka ti ga i utovari!!!! E, bre, zar tako sa putnicima!!! Neljubazno, nekulturno. E, pa nemože tako. Dogovoreno predhodno sa agencojom, garantovano i sad ovako neljubazno. Pa može i drukčije!!!! Prvo obaveštavam vođu puta, ljubsznog i kulturnog Milana, zatim agrnciju, zatim putničku agenciju kojs je vlasnik autobusa, zatim putnike da se izvinjavam zbog neprilike u koju cu ih dovesti jer cu zauszavoti autobus do odobrenja utovara bicikla i IZVINJENJA šofera koji se kekulturno ponašao. Problem u najavi je brzo resen, šofer se izvinio i.... Sve je bilo podlebu redu. Da, da... Pokušano sa ženom upravo tako kako si opisao.. Ali... Neide. Ili.. Ili.. Kada sam video snimak koji sam postavio, dosta loše je ukonponovsn, zehničko ofrađen.. Ali uzivo je. Dosta stvsri sam preskočio, naročito Ljubljanu, Zmajdki most, Prešernpv trg, Ljubčjancicu, reku koja proziče kroz Čjubčjanu, odvaljrne patike koje sam kupio pre kretanja... Obzirom da sada 24 tog punim 60 godina i nemogu da verujem da toliko godina imam i kad pre.. ostalo je još mnogo želja. RIM.. Eto, Cane spremi se i bilo ko... iako najviše idem sam, da obiđemo tu rutu. Što da ne?

[caneee]

То је вероватно онај Списак ствари које путник износи. И онда станеш негде са стране, па у кућицу, па тражи и чекај, па можда хоће и да погледају/провере податке... За то време гледаш како се продужава ред на хрватској страни.

 

А ја мислио да је у Војводини све супер и нема проблема са превозом бицикла. Ја једноставно не желим да се понижавам на тај начин. Да ми кажу једно, па после чувено српско "ко ти је то рекао?" Не могу. Почели на сваком кораку од нормални људи да праве будале, доста више. Убије ми вољу да путујем. Лепо што си објаснио путницима, али да ја морам да се објашњавам са неком битангом, а све уредно договорено и плаћено... У најмању руку, агенција је дужна да регулише са возачем све што треба и ти као путник не смеш ни да знаш за било какав проблем нити да будеш изложен таквом... злостављању. Ако возачу нешто није по вољи морао је он да зове кришом агенцију да се консултује, ако га већ нису обавестили.

 

Ја сам на 50, са истим осећањима и неверицом.

Хвала на позиву, али из неких личних разлога (нема везе са политиком) тренутно не видим могућност да више икад пређем хрватску границу, а бојим се да ни Италија не би дошла у обзир, чак ни авионом (и чак и да нађем паре за авантуру). Ал' већ се радујем читању и новим снимцима. Снимцима са камере.