Какав народ таква је и држава...
Морамо сви бити бољи да би нам било боље, као што рече патријарх Павле. Тиме нам је све рекао.
ja sve dobre ljude koje znam, svi samo pavla citiraju...
nego, manite se kolektivizma i ispraznih priča onih koji zavode mase.
jedna od takvih zavođenja je generalni prezir prema biciklistima. da se ne lažemo, 90% vozača, pešaka ih ne podnosi a mnogi bi im rado polomili noge kad nalete na njih u vožnji.
Biti biciklista je zajebano, problemi u saobraćaju u ostalim sferama se završavaju na automobilu i nekom imaginarnom majmunu koga će ljudi da psuju i ispominju mu neku imaginarnu familiju.
Kada prsotina konačno posle svih sranja naleti na biciklistu, konačno je dočekao otelotvorenje svojih nakupljenih frustracija i komplekasa, pa je idealan trenutak da se oslobodi stresa i pokaže tim majmunima jednom za svagda.
Doživeo sam to nekoliko puta, najčešće od taksista, srećom bez fizičkog kontakta, pa opet ne mislim da su oni najgori ljudi, ali neko je labilan, neko i inače težak čovek sklon kavgi. A kada se na to još nakupi svakakvih sranja iz kontakta sa ostalim prsotinama od ljudi koje prevoze i sa kojima se sreću u saobraćaju, biciklista je idealan ventil.
Biciklisti jednostavno imaju lice i izloženi su, a dele drum sa tempiranim bombama. Pešaci manje, imaju svoj trotoar, pa su ređi konflikti, ali i njih ima.
