1 odgovora na ovu temu

[Rok]

Ovo je moja ispovest. Pokrecem ovu temu, koja bas i nije kul. Dok ovo pisem pod velikim sam dejstvom alkohola, ako kazem da mogu popiti gajbu za dan, retko ko bi poverovao. A bio sam sportski tip. Ovo je moja ispovest. Delim je, iako se sramotim pred svima, ali zivot je prolazan, ko zna sta ce biti sutra biti. Nije ni bitno.


Sa 14 sam vec bio programer, o hardveru necu ni da pricam. Bio sam dopisnik Sveta Kompjutera. Radio sam stvari za koje mi niko ne bi verovao da su moguce. Prosao sam sve od Misedo 85/Commodore 128 do danas. Bio sam navodno talentovan. Mogao sam u to vreme lako da hakujem skolske servere, pogasim kamere i iznesem hardver. Ne hvalim se. Samo sam mogao.


Sa 19 umrla mi je devojka. Sa 32 umrla mi je majka. Izgubio sam vid, ni ovo sad sto kucam ne smem, jer sam izuzetno osetljiv na LED sve. Zatim mi je drugarica izvrsila samoubistvo. Bila je doktor medicine. Imala je bipolarni poremecaj. Nisam znao. Mozda i ja imam.

Posle smrti majke, usledio je raspad moje porodice, ostao sam bez icega. Kirija, kirija, kirija, kirija. Imam 2 hronicne bolesti i jednu nehronicnu. Meni je luksuz cak i da posetim ovaj forum. Zbog ociju.


Posto zbog LED nisam mogao ni TV, monitor,niti telefon, cak ni u prodavnicu (udjem i Boga mol da sto pre izadjem, jer imam zamucenja, nesvestice), posvetio sam se biciklizmu. Ali ni to mi nije pomoglo, jer mi je jako tesko naci posao zbog hendikepa.


Nekad sam mnogo plakao. Napijem se, pustim Tomu Zdravkovica i secam se. A sve se manje secam. Verujte da alkohol brise secanje. Svadjao sam se sa svima, nikad nisam bio nasilan, ali kad sam pijan na nekom forumu pravio bih dzumbus. Prosto na svako Ako, ja sam imao Ali i obrnuto.


Danas zivim tesko, jer nikad u zivotu nisam nasledio nista, zivim kao podstanar, nemam vremena ni za sta, a i kad imam vremena ne osecam se zivim. Znate onaj osecaj kad vas sve izjeda. Kad zivite kako morate.


Onda dolazi anksioznost, depresija, pice. I slicno. Vise i ne razlikujem. Ovo je ispovest. Nikad nista nisam imao osim kad sam radio sa racunarima, dok se nisam razboleo. Pomogao sam majci da operise kararaktu pre smrti, da vidi. Dao sam sve od sebe. Lagao sam, varao sam, borio sam se za nju. Umrla je.


Isto i sa drugaricom. Zaradjivao sam puno, dao sam sve, nisam isto uspeo. Novac retko pobedi bolest. Danas sam blizu ulice. Nemam nista. Nekad sam bio postovan. Danas sam nula. Ne mogu vise da pomognem ni ljudima oko sebe, a ni sebi. Sve sto zaradim a to je jadno, ja dam beskucnicima. Zao mi ih je.


Nikad necu doziveti da budem na ulici, imao sam tako tezak zivot, da mi ne biste verovali. Ali pomagao sam. Da ispraznim misli tj nestanem krenuo sam setnjom i da vozim bicikl nasumicno. Ne znam ni kuda sam vozio. Samo bih krenuo. Ovo pisem mrtav pijan, jer trezan covek ne pise ovo. Kajacu se sutra, ali ja se vec kajem za sto cuda, neka sam somina, nije mi prvi put.


Smrt devojke je bio jedan od zadnjih udaraca. Sahranio sam puno ljudi. Mladi, bolji od mene. Uvek sam vozio neke mTB/trek krseve. Kupio sam prosecan drumas. Nikad nisam umeo sa mehanikom, ne jer ne zelim, nego moj mozak ne upija informacije. Gubim pamcenje. Necu da pricam koje bolesti imam, ovo je samo ispovest. U 25 sam zaradjivao 1000-2000$. Sa 37 sam socijalni slucaj. Nemam vremena da disem, kamoli da naucim mehaniku.


Tu i tamo vozim, izgubio sam sve sto sam voleo. Majku, najbolju drugaricu, devojku, i gotovo celu porodicu. Uvek sam se pitao zasto ja ? Ne znam. Ne znam ni sto sam ja bolestan. Ne znam ni sto veceras pijem. A cesto pijem. Popijem 4 ili 6 ili 8 litara pivo i to me ne obori.


Imao sam tezak zivot i veoma mi je tezak jer za moje bolesti nema leka, pa utehu trazim u picu, rokam pivo kao blesav. Osecam se kao deda a imam 37.5.


Verujte zivot je surov, to i sami znate. Ali kako je bio surov prema meni, o za to nema reci. Nikad ovo ne bih napisao trezan, jer sad sam u fazonu, ko me ebe. Nema sta da izgubim sto vec nisam izgubio.


Ja sam izgubio sve. Nadam se da ce neko ko je u mojoj ili slicnoj kozi naci izlaz. Zato otvaram najgluplju temu u istoriji foruma. Ni ne zelim savete, niti utehu, zelim da ljudi nadju izlaz. Ja sam ga nakratko nasao u biciklizmu.

Ali od bede ne mozes pobeci.

[Gadjan]

Here we go again...

Sve smo to već prošli prethodnih godina.

Pa da se podsetimo:

 

https://www.2bike.rs...odine/?p=227163

 

https://www.2bike.rs...-10#entry227186