97 odgovora na ovu temu

[Boris_volimCorbe]

Ovo je bio jedan od onih dana zbog kojih idem na ture - osmeh od uva do uva ceo dan, čak i ako se nije video na licu zbog patnje jer, da je bilo lako - nije.

Elem, stao sam sa slikama pred Debar, gde se Drim opet jako širi i kod Debra je jezero sa branom.

Kružni tok na ulazu u grad, a ja sam išao pravo jer sam hteo da klopam, a pojeo sam dve odlične pileće čorbe i šopsku, onako golemu.

Nakon toga sam krenuo dalje, ali sam ptvo u gradu promenio denare za leke, a onda krenuo prema granici.

Prvi, kratki, deo puta sa albanske strane je ružan i dosadan, ali samo nekoliko kilometara, a onda počinju lepi krajevi, ali sa lošim i uskim putem, gustim saobraćajem zbog granice, i gomilom sitnih brdašaca od po 30-100m sa 15% gore i odmah dole. Baš zamorno u svakom smislu.
Onda sam sam stigao u gradić Peškopi, gde sam nameračio da se baš, baš najedem, pošto nisam hteo da kuvam usput a nisam doručkovao.



Tu na trećoj slici desno sam stao ispod drveta da ohladim, kada je sa mnom krenuo da priča (rukama, nogama, engleski i srpski) čistač ulice. Ja mu rekao da hoću da se dobro najedem, a on mi je rekao da ga pratim i odveo me u restorančić 30m dalje.
Odmah se tu stvorio vlasnik, kao i njegova deca, pa je bila gungula, onako vesela. Na kraju sam ja častio ovog što me doveo sa nekakvim pilavom, evo nas dvojice

a ja sam dobio poseban obrok, koji sam pojeo ceo (komadi stejka, sa krompirom, raznim povrćem i salatom, kao i sa opasno dobrim belim sirom. Odlična klopa!

Ovo smo vlasnik i ja

a ovo su vlasnik i njegova mlađa ćerka na ulazu u restorančić.

Na kraju su me i natankovali flašama ledene vode, pa sam krenuo dalje na sever, ali me prvo na šetalištu slikao lokalac

Uh, kakvi krajevi... To je ono kada svakih pet minuta hoćeš da staneš i slikaš, jer je prelepo. U toj dolini pored koje sam vozio teče Crni Drim, tako da se sa njim družim već drugi dan.




A evo i magareta za Igora

Negde oko 18h sam došao i do sela Shumat, za koje sam imao zabeleženo da ima mali kamp.
Na ulazu u selo sam čuo graju u dvorištu, a onda se ona iza mene prosula na ulicu i čuo sam klince kako me zovu. Pa sam stao.
Evo ih.

Ovaj mali, naslonjen na moj bicikl se zove Armando i bio je opčinjen biciklom. Stajao sam sa njima dobrih 10ak minuta, jer su klinci sasvim fino znali engleski. Na kraju sam pomogao Armandu da uzjaše moj bicikl, i iako mu je top tube bila previsoka, uspevao je gegajući se da ga vozi nekih 15ak metara. Ja sam držao i gurao bicikl sve vreme, naravno, jer je pretežak. Ostali klinci su trčali za nama i bilo je baš veselo. Armando je bio presrećan

Onda sam svratio do kampa, koji je bio samo 100m dalje, i odmah sam znao da tu ostajem preko noći. Istina, imao sam još možda i blizu dva sata da vozim pre mraka i priđem bliže geadu Kukesu, ali ovo seoce i kamp su prosto neodoljivi. A okolina prelepa.
Kamp ima struju i vodu, a odmah je uz restoran u kome sam sa vlasnikom i njegovim prijateljem popio dva Pećka piva, koje je još uvek odlično (oni sa dovoljno godina znaju šta je Pećko pivo).



Sad sam u šatoru, spreman za spavanjac.
Sutra za doručak dobijam lokalni sir, kajmak i pršutu!

[chamade]

Magarići su svuda kuulll

[Atomislav]

Uzivaj!

[Boris_volimCorbe]

Nisam slikao dok je šator još bio dignut jer je sunce tuklo pravo u oči, ali stajao je tu na travi.


Kamp je mali, možda za 6-7 šatora trenutno, ali ima čiste, zasebne klonje i dva tuša, plus struju i vodu. Milina. Wi-fi dok je restoran otvoren.
Naklopao se u restoranu, sad ću još kafu da popijem pa krećem. Danas će biti mnogo cimanja, ali očekujem da će biti lepo.

Nego, izgleda da mi je lasica maznula kuhinjsku krpu. Videh je sinoć kako se vrzma (lasicu, ne krpu).

[sajkotik]

Bravo Borko!  

 

Predivni predeli, a rekao bih i da si i vreme pogodio. Bolje i ovako šareno nego onaj pakao by lusifer od onomad !

[Boris_volimCorbe]

Hvala Saša!

Izveštaj sa terena: Mokar, sakrio se u neki šumarak

[mel]

bravo za turu i za doživljaje sa lokalcima, zavidim ti i nadam se da ću proći tuda jednom.

i za pećko

[Makarije]

Obrati paznju na rukovanje kada su ćerke pored njih

[Boris_volimCorbe]

Slike sa današnjeg puta dolaze kasnije, sada samo opis trenutne situacije.

Pre oko dva sata

Grad je iz sovjetskih vremena, deluje poprilično "rustično". Smeštaja nema, makar privatnog. Teren dalje od grada je jako problematičan kada je dizanje šatora u pitanju, ili makar ja ne znam dovoljno osim da su svuda brda. Tako da sam uzeo sobu u možda i jedinom hotelu koji ne izgleda kao da će neko da me pojede - sasvim pristojan hotel Amerika. Okupao se, presvukao, i sada ljuštim drugo Pećko uz ovo


Inače, danas sam prešao 60km a istovremeno mi je ovo bio ubedljivo najteži dan, na bilo kojoj turi. Teren je nemilosrdan, kiša je stalno prekidala vožnju... Ali predeli... Te slike kasnije, kada se uvalim u krevet (što nije tako daleko)

[Boris_volimCorbe]

bravo za turu i za doživljaje sa lokalcima, zavidim ti i nadam se da ću proći tuda jednom.
i za pećko

Mel, Albanci su baš onakvi kakav ih glas i prati - izuzetno ljubazni, deluju jako opušteno i srećno, jako paze u obilaženju, skoro svi iz kola mašu ili trube pozdrav, a deca su najveći "problem" jer svi trče pored i traže da stanem... A ima ih svuda
A sam put je božanstven, mada, iskreno, često prelazi granicu maltretiranja kada je konfiguracija terena tj puta u pitanju.

[Boris_volimCorbe]

Dakle, 60km divote i pakla.
Sa kišom koja me stalno seckala u vožnji, ali da je bilo sunčano ne bih prešao ni tih 60.

Da opišem teren. Put deluje kao da su ga planirali da bude što teži i sumanutiji - sa brda na brdo se ide isključivo najstrmijim putem skroz do dole i onda se istog momenta penješ na ono drugo, pravo gore, naizgled najstrmije moguće. Procenti uspona su gadni i podjednako nejasni. Ne znam koliko puta sam u prvih možda 25-30km viknuo "ZAŠTO??!" jer je bilo potpuno nejasno, nepotrebno i sumanuto da put ide tako kako ide, jer nisam mogao da vidim zašto ne bi mogao da zadrži neku visinu. Sreo sam nekoliko ciklo putnika, i svi su bili šokirani i isfrustrirani istim, ali valjda to doživiš i preživiš jednom pa ti kasnije bude lakše. Ja sam se u drugoj polovini dana jednostavno pomirio i svaki put kada sam dostizao bilo kakav vrh znao sam da sledi surovi strmospizd na sledeće dno...

Slike. Na vrhu prvog brda je spomenik iz 2.sv.rata, a i pogled je super.




I onda kreće divota..



kao i počesta strahota, mada ih nisam slikao tokom samog uspona jer sam plakao k'o dete


Ipak, između svake dve strahote bude makar jedna divota, a zbog njih se ide na ture



Tamo visoko iza bicikla, delimično sakriven oblacima, je Korab, najviši vrh Albanije i Makedonije.

Ubrzo je još jedan vrh tj prevoj

a nakon toga dolazi spust ka elektrani, koja je, naravno, dole na dnu u rupi. Pogled sa otprilike pola spusta do elektrane, koja je dole desno u rupi, još poprilično ispod onoga što se vidi na slici, pogled na sledeće brdo

Delimično uhvaćeni pogled sa druge strane, na nekih 2/3 uspona

i moj bicikl sa kočnicama stegnutim gumicama, naslonjen bisagama na ogradu, i sa kamenom iza zadnjeg točka, skoro pri vrhu

Na vrhu je uvek dobar pogled




i na kraju sam došao do podnožja brda kod koga nije više bilo uzbrdo... Ravno, livada i krave. Samo 60km a ogromno olakšanje.

Patnju neću nikada zaboraviti, ali ni sve ove usputne prizore.

Koliko sam čuo od konobara, sutra ne bi trebalo da bude ni približno toliko akanja, mada neće biti lako jer ravno neće biti sigurno.

Napomena: Valjda nisam zeznuo nijednu fotku, jer znam da jesam u nekim prethodnim postovima

[chamade]

Brda, brda i samo brda. Slike si super.. i slike su ok. Kad se provuče u telefonu kroz bilo kakvu obradu sve se postavi kako treba. Kad se postavljaju neobradjene često one vertikalne ostanu horizontalne.. ne znam zašto je tako.

[Boris_volimCorbe]

Osvanuo je sunčan dan u Kukesu, mada je to bio slučaj i juče pa je par sati kasnije sve izgledalo drugačije.

Sedim u bašti hotela, završio sam doručak i sad pijem dupli espresso i slušam albanski rep. Na slici su bašta hotela i pogled iza mojih leđa

Iz Kukesa postoji pet puteva, koliko vidim - jedan je nazad na jug odakle sam i došao, jedan na severoistok pravo ka Prizrenu, jedan ide gore u planinsku nedođiju Prokletija, i dva koji idu na zapad tj ka ravnici i moru - jedan na jugozapad prema Tirani i, onaj najbitniji, pravo na zapad, preko planina i sa mnogo, mnogo krivina, prema Skadru. Taj poslednji je moj.

Krećem kada izađem iz hotela, što će biti uskoro, i nađem prodavnicu da se snabdem.

[Boris_volimCorbe]

Imam finih slika, ali njih ću na pauzi. Pogledajte širinu ovog puta. Nema žive duše. Spuštam se kilometrima kao brzi voz, totalno ludilo. Bilo je na par mesta jako lepih vidika ali sam protutnjao sa kezom na licu, tako da ništa od tih fotki. Ali ovaj put sa serpentinama... pa sama krivina ima jedno 200 kvadrata... Odo, još uvek je nizbrdo

[chamade]

Zašto mi se čini da će kez nestati.. i da će opet suza biti

[Boris_volimCorbe]

Neverovatno! Pa ti si vidovit!
Spust je počeo sa druge strane tog brda tamo, a završio se tu dole u rupi koja se ni ne vidi.

Sad sam krenuo u razgledanje ovog brda sa ove strane

Nisam još ni na polovini, ima da se namotam do vrha.

Ima mnogo penjanja, ali ipak ne može da se poredi sa onim juče. Ovo je teško, a ono juče je bilo sumanuto.

[Boris_volimCorbe]

Evo me pri vrhu. Ono brdo sa kog sam se spustio je tamo iza desno, spust prolazi kroz selo u centru.

Sad ću opet malo da spuštam a onda neću da kažem

[Boris_volimCorbe]

Kakva nedođija, mini sela na svakih mnogo kilometara a između ništa, samo planine i šume. Bio sam se zabrinuo jer je teren težak i nema mesta za šator, a već je bilo 19:15, ali na kraju je došao duuug spust u varošicu Fuche-Arez, a u njemu hotel sa ovom sobom za 15 evra.

Danas je bilo baš teško. Mislim da sam prešao više nego juče, ali ne mnogo više. Ceo dan se penjem, strašno. O tome kasnije, kada se istuširam i večeram.

[Boris_volimCorbe]

Loš je wi-fi u hotelu, pa je stavljanje bilo kakvih fotki gnjavaža. Probaću ujutru iz restorana, sad mi se spava.

Nego, slike sa spusta u rupu između susednih brda i onda sa vrha nekog od tih susednih, imam za svaki spust-uspon danas, i potpuno sam zabezeknut albanskim inženjerskim pristupom, jer mi je cela ludost još očiglednija nego juče.
Mislim da sam shvatio zašto. Na dnu svake uvale između brda je nekakav potočić i preko njega ide mali kameni most, najčešće 5-10m dužine i star ko zna koliko. E, njima se više svidelo/bilo je jeftinije da sjure put sa vrha brda pravo dole u rupu, onda sitan hop preko malog mosta i onda udri gore. Jednostavnije je nego da grade most od 20 ili 50 metara dužine negde na većoj visini.

Evo jedna fotka se učitala. Juče je bilo mnogo litica, stena i raznih boja, i generalno je okolina bila raznolika. Danas na sve strane samo zelena brda.

[Boris_volimCorbe]

Izlaz iz Kukesa, sa grdosijom od planine odmah izmad. Tu planinu sam mogao da vidim više od pola dana, sa svakog brda. Već na izlazu kreće uspon (lagan), i to će biti tema celog dana 😁🙄

Posle nekih 15ak kilometara se odmakne od autoputa i zađe se u pravu nedođiju. Ovo je prvi jači/duži uspon. Put je ovde bio uzbrdo, ali se iza krivine jako spušta, da bi se odmah podigao i postao onaj donji put ispod postrojenja na brdu i onda otišao u tu uvalu preko puta.


Ako se na prvoj slici zumira na vrh brda tamo iza bicikla, u zelenom delu se vidi put kako se vraća iz te uvale ali na višoj koti. Ova slika je otprilike sa tog brda, gledano nazad - moj put je donji, onaj bliže vrhu brda je autoput.

Nisu to neki ubistveni procenti, mislim da uglavnom nije preko 8%, ali to traje a sunce peče. I, kao što rekoh, taman se popneš i odmah kreće spust u rupu, pa ponovo. A okolo sve zeleno

a ovo je jedini život na koji sam naleteo usput, ne računajući par zaselaka

Još jedna slika pred kraj uspona, sa pogledom nazad. Put se vidi na brdu prekoputa, i on se spusti duboko u rupu negde skroz desno van fotke. Onda se penje i pojavi se levo dole, gde uvija oko brda. Na toj krivini sam video put tj tačku sa koje sam kasnije napravio ovu fotku i samo sam pomislio "nemoj da me zajebavaš"

Posle toga put se penje oko tog nižeg brda u sredini i onda iza njega ide do ogromnog postrojenja za vodu (bela zgrada skroz desno) i onda pravac gore ka ovamo. U tom postrojenju sam dobio dva litra ledene, odlične vode
Opet na vrhu, ako nije plava boja neba sa jarko žutim suncem, onda je zeleno


Na tom vrhu kreće dug spust sa nula prostora za moj šator, i taman kada sam počeo da razmišljam o uvijanje u vreću na nekom proširenju, uz bankinu, brda su počela da se pomalo razmiču a spust nikako nije prestajao... I na kraju sam ušao u Fushë-Arrëz. Okupao se, odvalio se od klope i onda legao. Spavao kao top

Rekao sam gazdi da sam jako gladan, tako da sam dobio gomilu mesa, odlično ispečena svinjetina, mljac