22 odgovora na ovu temu

[bockokg]

Koja promena, i sve manje i manje u dužini ST pa i TT. Roglič na ramu od 46 cm ST a visina vozača 177?!

Jel sve to uradiše zbog mase rama? 

 

https://youtu.be/0xo35palqS4?t=150

https://dmcx.com/202...bike-size-2022/

 

Šticne u nebesa...sad karbon daje dosta mašte u geometriji.

 

Kako kod Vas sve to izgleda?

 

 

 

 

 

 

[Dusan011]

Ja mislim da sto je manji zadnji trougao to se manje uvija, a sto je duza sticna to bolje amortizuje.

[Smasher]

Ja bih voleo da vidim neku naučnu tezu koja to dokazuje...

[zare]

E jbg ako ti treba naučna teza da bi to shvatio. 

[BikeGremlin]

Ja bih voleo da vidim neku naučnu tezu koja to dokazuje...

 

Duža cev (ili šipka) se više uvija od kraće, pod dejstvom iste sile na njenom kraju (ako je sve ostalo isto - promer, materijal, intenzitet i smer sile itd.).

 

Ovo možeš sam proveriti pomoću jedne šipke i tega koji ćeš kačiti na različitom rastojanju od tačke fiksiranja. Ili korištenjem duže i kraće šipke - to je još intuitivnije.

 

Tako su radili na čeličnim ramovima kada su počeli skraćivati rastojanje zadnjeg točka od cevi sedla. Sa savremenim karbonskim materijalima, mislim da se može napraviti i duži ram, bez da se uvija ili bude pretežak (preko min. propisane težine za takmičenja). Mada i dalje je kod sedla poželjno više uvijanja i amortizacije zbog udobnosti.

 

Naime, udobnost se, između ostalog, može postići dužom šticnom koja se puno više uvija od cevi sedla (tj. rama), te bolje amortizuje neravnine i vibracije, a ne pravi problem pri snažnom pedalanju (za razliku od uvijanja rama). Tako da se napravi ram sa kraćom cevkom sedla, na koji će ići duža šticna.

 

Za udobnost (i upravljivost na spustu) dosta pomaže i veće međuosovinsko rastojanje, ali teško je posle decenija ubeđivanja ljudi da bicikli moraju biti "agresivni" "agilni" i šta su sve već smišljala marketinška odeljenja, sad ubeđivati ljude da je veće međuosovinsko rastojanje dobra stvar. To će možda za nekih 5-10 godina. Sad još vare šire gume i ubeđuju nas da su diskovi "danas obavezni." Polako. 

[Dusan011]

Kod MTB je bas suprotno, umrtvili su ih sa velikim tockovima, pa sad pokusavaju raznim geometrijama da povrate zivahnost 26"-ice.

Kraca zadnja viljuska kod drumasa je i zbog efikasnijeg pogona (kraci lanac), nije samo krutost zadnje viljuske u pitanju. To bi mogao mirek da potvrdi jer vozi lezeci bicikl sa duzinom od dva lanca, ali on nema pojma o biciklima.

[vidak]

Kod MTB je bas suprotno, umrtvili su ih sa velikim tockovima, pa sad pokusavaju raznim geometrijama da povrate zivahnost 26"-ice.
Kraca zadnja viljuska kod drumasa je i zbog efikasnijeg pogona (kraci lanac), nije samo krutost zadnje viljuske u pitanju. To bi mogao mirek da potvrdi jer vozi lezeci bicikl sa duzinom od dva lanca, ali on nema pojma o biciklima.

Misliš @mirek200 ?

Sent from my SM-A705FN using Tapatalk

[Dusan011]

@vidak   On, glavom i bradom

[Serbian_SPIRIT]

Mislim da se manji točak nikada više vratiti u proizvodnju kao ranije. Dobar primer da 27,5 nije zaživela kod svih vozača već samo kod vozača nižih rastom. 29" i/ili 29"/26" se vozi na downhill-u isto gde se 26" točak najviše zadržao. Ta živahnost i okretnost i ubrzanje na 26" točku je jako ne bitna stvar u odnosu na udobnost 29" i lakše kotrljanje po terenu.

Sent from my SM-N960F using Tapatalk

[BikeGremlin]

Mislim da se manji točak nikada više vratiti u proizvodnju kao ranije. Dobar primer da 27,5 nije zaživela kod svih vozača već samo kod vozača nižih rastom. 29" i/ili 29"/26" se vozi na downhill-u isto gde se 26" točak najviše zadržao. Ta živahnost i okretnost i ubrzanje na 26" točku je jako ne bitna stvar u odnosu na udobnost 29" i lakše kotrljanje po terenu.

Sent from my SM-N960F using Tapatalk

 

26" je nastao zbog nedostatka dovoljno kratkih prenosa i dovoljno jakih felni i suspenzije.

 

Pošto je manji točak (kada je sve ostalo isto) jači i efektivno skraćuje prenosni odnos u odnosu na veći točak.

 

Sad postoje jake felne i suspenzije, kao i tanjirače pozadi i prednji lančanici manji od polovine zadnjih lančanika, tako da su ova svojstva točka veličine 26" manje bitna.

 

Što se ostalog tiče, posle preko 100 godina isprobavanja raznih varijanti, došli smo do zaključka da je prečnik felne od 622 mm (28" ili, kada takvu felnu staviš na MTB, onda je zovu 29") optimalan odnos upravljivosti i peglanja neravnina. Veći prečnik daje lošiju upravljivost i generalno je nepraktičniji, sem možda za dvometraše i ogromne ramove, a manji prečnik lošije "pegla" neravnine.

[bakara]

26" je nastao zbog nedostatka dovoljno kratkih prenosa i dovoljno jakih felni i suspenzije.
....

Sad postoje jake felne i suspenzije, kao i tanjirače pozadi i prednji lančanici manji od polovine zadnjih lančanika, tako da su ova svojstva točka veličine 26" manje bitna.

Ne razumem kada to nisu postojale jake felne i kratki prenosi?

Broj zubaca je isti nekada i danas, a i felne od 26" nisu bile slabe


Sent from my Redmi Note 9S using Tapatalk

[BikeGremlin]

Ne razumem kada to nisu postojale jake felne i kratki prenosi?

Broj zubaca je isti nekada i danas, a i felne od 26" nisu bile slabe


Sent from my Redmi Note 9S using Tapatalk

 

Odlično pitanje - morao sam guglati. 

 

MTB-ovi su počeli da se razvijaju krajem 70-ih, početkom 80-ih godina prošlog veka.

 

Probao sam guglati i ne mogu naći podatke kada su duplozidne felne, kasete sa 32 i više zuba, kao i pogoni sa manje od 28 zuba postali šire rasprostranjeni.

 

Po sećanju bih rekao da je to sve bilo egzotika i teško dostupno sve do 90-ih, ali sasvim je moguće da grešim - nisam mogao proveriti podatke.

 

Ono što mislim da svakako stoji je nepostojanje suspenzije u to vreme i činjenica da je manji točak jači od većeg, čak i kad je sve ostalo isto. Takođe, manji točak sa debljom gumom i dalje nije nezgrapno velik (u ukupnom obimu) za vozača prosečne visine (u nedostatku suspenzije, debele gume su jedino što se može koristiti).

[bakara]

Džaba Guglanje kada tada nije bilo interneta...
Tako da se više vredi pouzdati u pamćenje nego u Google

Ovde su MTB došli krajem osamdesetih i bili su sa krutom vilom
Tada su se vozile jednozidne felne, duplozidne su iz dosta novijeg doba možda
sa kraja devedesetih.

Što se prenosnih odnosa tiče oduvek je bio triple na MTB a kaseta je bilo velikih sa 32 zuba, megarange i slično nije to novotarija.

Prenosni odnosi su isti samo su se zgušnjavali kasete i tanjili lanci.


Sent from my Redmi Note 9S using Tapatalk

[Dusan011]

26" je nastao zbog nedostatka dovoljno kratkih prenosa i dovoljno jakih felni i suspenzije.

 

Što se ostalog tiče, posle preko 100 godina isprobavanja raznih varijanti, došli smo do zaključka da je prečnik felne od 622 mm (28" ili, kada takvu felnu staviš na MTB, onda je zovu 29") optimalan odnos upravljivosti i peglanja neravnina. Veći prečnik daje lošiju upravljivost i generalno je nepraktičniji, sem možda za dvometraše i ogromne ramove, a manji prečnik lošije "pegla" neravnine.

 

26" je "nastao" jer su to bile jedine felne na koje su se montirale debele gume. Prvi MTB su bili preradjeni kruzeri u Kaliforniji...

 

Tocak sa 26" felnom i debelom 2.4" gumom je slicnog precnika kao tocak drumasa sa tankom gumom. Zato je "nastala" 26" felna, da bi precnik tocka sa gumom bio isti ili slican drumskoj 28" sa tankom gumom. Tako da 26" sa debelom gumom je u stvari 28" a ne danasnje 29"-ke iako su felne istog precnika...

[zare]

Tako nekako je bilo. 

[Smasher]

Duža cev (ili šipka) se više uvija od kraće, pod dejstvom iste sile na njenom kraju (ako je sve ostalo isto - promer, materijal, intenzitet i smer sile itd.).

Ovo možeš sam proveriti pomoću jedne šipke i tega koji ćeš kačiti na različitom rastojanju od tačke fiksiranja. Ili korištenjem duže i kraće šipke - to je još intuitivnije.

Tako su radili na čeličnim ramovima kada su počeli skraćivati rastojanje zadnjeg točka od cevi sedla. Sa savremenim karbonskim materijalima, mislim da se može napraviti i duži ram, bez da se uvija ili bude pretežak (preko min. propisane težine za takmičenja). Mada i dalje je kod sedla poželjno više uvijanja i amortizacije zbog udobnosti.

Naime, udobnost se, između ostalog, može postići dužom šticnom koja se puno više uvija od cevi sedla (tj. rama), te bolje amortizuje neravnine i vibracije, a ne pravi problem pri snažnom pedalanju (za razliku od uvijanja rama). Tako da se napravi ram sa kraćom cevkom sedla, na koji će ići duža šticna.

Za udobnost (i upravljivost na spustu) dosta pomaže i veće međuosovinsko rastojanje, ali teško je posle decenija ubeđivanja ljudi da bicikli moraju biti "agresivni" "agilni" i šta su sve već smišljala marketinška odeljenja, sad ubeđivati ljude da je veće međuosovinsko rastojanje dobra stvar. To će možda za nekih 5-10 godina. Sad još vare šire gume i ubeđuju nas da su diskovi "danas obavezni." Polako.

Sve to što si napisao stoji, međutim, ja i dalje ne mogu da shvatim kako to tačno dužina sedalne cevi u njenoj gornjoj tački, ili bolje rečeno njena visina utiče na uvijanje rama koje dolazi sa pogona bicikla? Jer u suštini, ram svakog bicikla je najdeblji i najjači kod pogona, a sam pogon i kurble su mehanički najsnažniji deo mehanizma, pa ako se neko uvijanje i dešava na ramu, ono mora da dođe na mestu gde se spaja donja cev, sedalna cev i zadnja viljuška, kod pogona.

Ja na primer imam dva drumska Cannondale bicikla, koji imaju reputaciju da su pravili poprilično krute ramove, pogotovo oni starije generacija. Ram na jednom od tih bajseva je iz 96. godine i ja iskren da budem, nikad nisam probao krući ram od tog (ako pričamo o aluminjumu), a ima ram tradicionalne a ne sloping geometrije.

Drugo, ta priča kako šticna kad je visoko izvučena bolje apsorbuje vibracije ne znam koliko pije vodu. Ja sam najveću razliku u kvalitetu vožnj i apsorbciji vibracija osetio prelaskom na bolje točkove i gume premium kvaliteta, a da ne pričamo koliko pritisak u gumama tu igra veliku ulogu. Tu šticna toliko malo pomaže da je skoro na nivou placebo efekta.

Da se razumemo, nemam ništa protiv tih sloping ramova, čak štaviše smatram da su super jer je top tube znatno niži nego kod tradicionalne geometrije pa se bajk mnogo lakše zajaši, ali ta priča da su ti ramovi ne znam koliko krući od tradicionalnih po meni ne pije mnogo vodu. Uostalom, ko ne veruje nek proba neki od Cannondale ili Klein ramova ručno rađenih u Americi, reći će mu se samo...

[Dusan011]

Kada se danas govori o krutosti rama, uglavnom se misli na zadnju viljusku i pogon, prednji deo cevi bicikla se cak pravi da bude manje krut zbog udobnosti. Giant je imao/ ima? sticne ciji profil cevi nije "O" vec "D" zbog amortizacije...

[zare]

Ja na primer imam dva drumska Cannondale bicikla, koji imaju reputaciju da su pravili poprilično krute ramove, pogotovo oni starije generacija. Ram na jednom od tih bajseva je iz 96. godine i ja iskren da budem, nikad nisam probao krući ram od tog (ako pričamo o aluminjumu), a ima ram tradicionalne a ne sloping geometrije.
 

Ne znam koliko je to za poređenje jer su ti ramovi pravljeni prvenstveno da budu kruti a nisu spadali ni baš u preterano lake ramove. Ako staviš dovoljno debele-jake cevi nije bitno da li će biti sloping ili klasični ram dobićeš krutost ali i veću težinu, sve je tu potpuno logično.

 

Sada sa karbonom može svašta da se pravi tj. podešava kako hoćeš ali opet je cilj napraviti lak a što krući ram (u određenim delovima). Uvek je sa manjim ramom lakše postići veću krutost nego sa većim ramom. Specialized je od SL4 (čini mi se) pravio ramove tako da krutost svake veličine rama bude ista, XS i XXL su imali istu krutost, što do tada nije bio slučaj. Da li su to nastavili i sa kasnijim modelima, ne znam, ne bi me čudilo da nisu. Ne zato što je to loše nego zato što košta. Tako da me ni malo ne čudi što se voze "mali" ramovi a nije to ni prvi put da vlada takva moda...

[Woody]

Mogu samo da citiram natpis na mom karbonskom ramu Focus Cayo - 'stable stiffness per size'. Možda je natpis marketing, ali je čista fizika da se kraća cev/poluga manje savija pod opterećenjem od duže istog preseka i materijala. To što profi vozači biraju manji ram od 'propisanog' za proporcije vozača je njihov kompromis - lakši bajs, krući i dozvoljava agresivniji položaj zbog kraćeg head tube, na račun duže lule/upravljivosti, kraćeg međuosovi skog rastojanja itd... Ukratko, može im se

[Smasher]

Ne bih se složio da ti stariji ramovi nisu bili lagani, barem za pojmove aluminijuma. Za Klein nisam siguran ali Cannondale 2.8 je naziv dobio po tome što ram u veličini 54 teži tačno 2.8 funte ili 1270 grama. Novije generacije Caad ramova tipa 10,12,13 teže čak i ispod 1200 grama a to je neki maksimum do kojeg se može ići kad je tri puta tanjeni aluminijum u pitanju. Najveći problem kod tih ramova starije generacije je bio u tome što tada kada su se pojavili još uvek nisu imali tehnologiju da prave hidroformirane cevi, a upravo ta kombinacija pravljenja ramova od cevi različitih oblika i debljine na različitim mestima je kasnije dovela do toga da su ti alu ramovi, iako kruti, zapravo postali značajno udobniji.

Karbon je već druga priča, jer je materijal sam po sebi superiorniji od metala i sa njim je mnogo lakše napraviti ram koji će biti i dovoljno krut i dovoljno udoban.

Inače, glavna prednost tih malenih sloping ramova u odnosu na tradicionalne, sem toga što se bajk lakše zajaše i što je neznatno lakši, je u tome što je izrada takvih ramova dovela do toga da proizvođači naprave ram u svega 4 veličine tipa S, M, L, Xl i time pokriju sve moguće veličine, ubrzaju i pojednostave proizvodnju a brže rasprodaju bicikle i isprazne lagere.

To što Roglić i ostali iz Pro Tour-a voze ramove koji deluju da su im 2 broja manji svakako nije njihova odluka niti želja. Oni dobiju da voze šta daje sponzor, a upravo sponzori kroz profesionalne trke reklamiraju svoj finalni proizvod koji potom nalazi svoj put do kupaca.