Ima još.. još malo 
Livada je bila skoro savršena za kamp.. mir i tišina, česma sa vodom, ravan teren..
Do granice ostalo još 7-8km i jedno selo.. i u selu krave na putu
Granicu prolazimo ekspresnom brzinom.. Grk samo mahnuo rukom i pokazao ka Makedoniji.
Do Skoplja ostaje oko 200km te narednog dana pržimo oko 143km do ulaza u Veles. Usput nam se iz daljine nasmešio moćni Pelister.
Ubrzo stižemo u Prilep.. ako sam dobro shvatio, to je grad Kraljevića Marka.. valjda ovaj što jaše konja 
Interesantno za Prilep je da je bio problem da nadjemo domaću kafu u kafićima. Svega ima ali toga skoro i da nema. U odnosu na Bitolj nije mi nešto legao Prilep.
A dalje.. brda i dalje ne prestaju, te nam se izmedju Prilepa i Velesa isprečilo brdo Pletvar sa svojim 998 mnv. Uspon oko 7km, magistrala, silni automobili. Drugog puta ka Skoplju nema pa moramo tuda
Sa pletvara smo imali spust do yayyaaaa.. oko 25km opuštenog letenja nizbrdo. Jedan detalj dole negde u dolini u blizini budućeg auto puta.. majstor opušteno gura kamenje ispod sebe. Mi smo zapanjeno gledali..
i zamišljali koliko bi strašno izgledalo kad bi krenuto nizbrdo.
čest slučaj na putevima Makedonije.. uz Fiću tu su Jugići i kečevi.
Noćimo malo pre Velesa na nekom odmorištu pored puta. Imali smo i muziku uživo.. raspevani pijani Makedonac nedaleko od nas zapevao dobrih pola sata dok se nije setio da ide.
Poslednjeg sedmog dana preostalih 60km do Skoplja izgazismo onako, brzinski jer nas je čekao ručak kod moje svastike koja živi u Skoplju.
Tura nije kompletna ako nema bar malo makadama.. u ovom slučaju nekih 5km
I na kraju ostao je još jedan zadatak.. da ubedimo vozača da u prtljažnik autobusa ubacimo 2 bicikla sa komplet bisagama. Ubedismo ga lako sa 10 evra.. jer para vrti gde burgija neće.
Ova tura je u slavu i čast mom pradedi i njegovim saborcima koji su učestvovali u l sv. ratu u odbrani Srbije. A nas dvojica junački se popesmo na Kajmakčalan koji nas je dočekao sa pristojnim vremenom iako prizor na nebu nije baš obećavao.
U brojkama, ako se neko odluči da vozi.. oko 650km iz Skoplja, oko 9000 visinskih metara.
Uspon na Kajmakčalan dug je 29 km i broji oko 1900 visinskih metara. Od toga 24km asfalt /1550 m u plusu i 4 -5km stazom /450 m u plusu.
Noćenje u šatoru.. na obalama Ohridskog jezera ima nekoliko odličnih plaža pogodnih za kampovanje.
U samom Ohridu ako je potrebno lako je pronaći smeštaj.
U Bitolju se nalazi povoljan hostel Domestika.. kontkt se lako pronadje na net-u ili booking-u.
U Grčkoj je lako pronaći mesto za šator jer je teren prilično ravan.
U podnožju Kajmakčalana idealno mesto za kamp je fudbalski teren koji ima i česmu sa vodom, u poslednjem selu Neos Agios Athanasios na početku uspona.
Najbolji period za odlazak je tek od jula meseca pa do septembra.
Nekim budućim cikloputnicima POSEBNO bih napomenuo da ne idu iz Skoplja kroz nacionalni park Jasen jer će ih na vrhu dočekati straža koja će ih vratiti nazad. Tu se nalazi nekadašnja vojna baza i Titovo lovište. Put je jako uzak i moguće proći samo automobilom i manjim kombijem. Biciklistima prolaz nije dozvoljen i oni koji se tu nadju sa biciklima mogu samo da se vrate 15-20km nazad i da nastave sa druge strane jezera Kozjak. A to znači izgubljen ceo jedan dan u tumaranju.
i na kraju link ka rwg, ako nekome zatreba GPX cele rute ili nekih delova:
https://ridewithgps.com/trips/76602763
