Manje više ti je sve dostupno ako možeš da platiš. EPO je dostupan (zvanično ti treba recept) ali on sam je možda nekih 10%(u najboljem slučaju) poboljšanja, možda je krv najteža za nabaviti ali nije nemoguće. Da te neko stručno prati imao bi mnogo više koristi od toga nego da nešto sam uzimaš (ne bitno da li je legalno ili ne) Gađan je u pravu što se tiče ginetike, ona ti odredi granice, posle nje je trening. Da bi razumeo uticaj genetike pogledaj na primer prag bola, nije kod svakog isti.
Iskreno da ti kažem, nikada nisam kupovao nikakvu vrstu dopinga ali sam poprilično siguran da u civilizovanoj zemlji ne možeš tek tako da ušetaš u apoteku i kupiš anaboličke steroide, HGH preparate, EPO si sam spomenuo, pa mislim da čak ni lekove na bazi Salbutamola i ventolin ne možeš da dobiješ bez recepta. Ja to svakako nikad ne bih koristio jer ako to ne možeš da unovčiš za ozbiljnu kintu gubi apsolutno svaki smisao konzumacija takvih stvari bez stručnog nadzora. No ima more napaljenih amatera koji to bez obzira na sve rade.
Međutim, to koliko čak i neki najosnovniji suplementi i dodatci ishrani utiču na performanse u sportu sam uvideo i na sopstvenom primeru. Svako ko je bar iole malo ozbiljnije vežbao u teretani zna kako pozitivan efekat može da izazove konzumacija najosnovnijeg kreatin monohidrata kao preworkout suplementa i na koliki način BCAA pomaže u oporavku mišića ma kakvom da su stresu bili izloženi tokom treninga. Lično sam jedno mesec dana koristio No2 reaktor kao preworkout suplement pre 10-tak godina i nisam mogao da verujem kakav boost efekat jedan najobičniji suplement na visokoj bazi kofeina može da pruži organizmu. Znao sam da ga uzmem pre treninga, potom vežbam sa tegovima sat i po vremena i nakon toga sam imao osećaj da imam energije i snage da napravim još jedan isti takav trening. Posle se javljao i problem nesanice pa sam to brzo batalio ali sam bio iznenađen kako deluje jedan bazični suplement koji je apsolutno legalan i može da ga kupi bilo ko u bilo kojoj prodavnici suplemenata. O uticaju anaboličkih steroida da ne govorimo.
O tome koliko je pravilna konzumacija dopinga pod stručnim nadzorom u strogo kontrolisanom vremenskom intervalu ključna za uspeh i napredak sportiste govor i ona priča Miloša Šarčeva koji je sa jednim ispodprosečnim sprinterom na zalasku karijere Timom Montgomerijem uz upotrebu anabolika za vremenski period od samo 9 meseci srušio svetski rekord.
Da, postoji prag bola kod svakog čoveka i sportiste i genetika određuje donekle koliko napredak može da ide. Taj napredak se probija dopingom i kada se jednom ta granica probije, čak i posle korišćenja dopinga mišići zadržavaju memoriju a telo pamti performanse. Ne kažem da će performanse sportiste biti podjednako dobre kad prestane da koristi doping u odnosu na to kada ga je uzimao, ali će ako nastavi naporno da trenira biti svakako iznad njegovog prirodnog maksimuma koji bez dopinga nije mogao da probije.
Zanimljivo je i to da jako velik procenat mladih poluprofesionalnih sportista koristi doping i to dok su još plaćeni amateri. U profesionalnom sportu je doping dosta kontrolisan, ali njima treba taj boost da pređu svoje limite baš zato da bi zagazili profesionalne vode. No kao da ih za to krivi? Ko bi danas gledao Tour de France da su im proseci 30 na sat ili da Ronaldo ne pretrči 15 i više km na utakmici a da Lebron James ne može da dohvati vrh table kad se odrazi sa zemlje?
Nego, neko je već spomenuo da ovo nije tema za doping pa ako neko želi možemo otvoriti novu temu i prebaciti diskusiju tamo. Nije baš da nema šta o tome da se razglaba.
