41 odgovora na ovu temu

[Milan777]

Nepredvidivo ali pametno
Spremi noge i srećno uz brdo

[Boris_volimCorbe]

Hvala!

[chamade]

Ti si baš hrabar. Kroz pojedine tunele ni autom nije lako proći ja sam te navodio da ih obidješ ali svaka čast.

Nije on hrabar već lud

[Milan777]

Nisam hteo da budem baš toliko iskren ali..

[vladetaub]

Bori se, bori se, Borise...retko sam na forumu,ali tvoju temu moram da ispratim. Možda ću i ja provozati koji dan ovoga leta,ako nađem logističku podršku autom,ne mogu da teglim stvari a nemam ni bajs za to.

[Milan777]

Evo jedan kuriozitet kad smo već kod tunela .
Kroz taj zadnji tunel kroz koji je Boris prošao na ušću Lima u Drinu u mestu Brodari je sniman film Lepa sela lepo gore. Tu ispred njega su sada i spomenici doktorci, med. sestri i ostalima koji su tu izgubili živote u tim ratnim godinama 90ih.

[Boris_volimCorbe]

Dugujem ceo jučerašnji dan, i to kakav!
Nisam imao signal, nažalost. O njemu ću morati kasnije.

Trenutna situacija

Levo su Pljevlja, još levlje je put pored rudnika koji ide za Jabuku i Prijepolje, tamo desno od dimnjaka je put za Đurđevića Taru i Žabljak, a ja sam juče došao sa desne strane - iz Goražde pa Čajniče. Sad sam pri vrhu serpentina, a još nekoliko kilometara pa je granica.

Tura je neopisiva, krajolici prelepi, a meni osmeh na licu sve vreme (često se ne vidi od patnje dok motam uzbedo haha)

Edit. Sad vidim da sam stavio drugu sliku, udaea sunce pa ne vidim dobro. Ista lokacija, u svakom slučaju

[Milan777]

Taman smo se zabrinuli
Kažem ja, priroda i krajolici su nestvarni.
Sad od 01.07. se ukida roming sa BiH i CG pa će biti dosta čakše sa komunikacijom.
Baci još koju sličicu kad stigneš.

[Boris_volimCorbe]

Jučerašnji dan će ići posebno, pošto mi je mnogo da sad stavljam toliko fotki.

Dakle, priča od jutros naovamo.
Kamp mesto na samom odvajanju ka Rudnici u CG, par kilometara zapadno od Pljevalja.

Izvor fine vode na 15ak metara od šatora, koji služi da puni pojilo za krave, ali je napunio i bidone za biciklistu. Na kraju pojila pa desno je bara od par metara u kojoj živi jedno milion žaba koje su imale žurku celu noć, mada me nisu sprečile da se naspavam.

Odmah od starta kreću serpentine, koje nisu neki problem, a i ja sam tek bio krenuo. Sa vrha je fantastičan pogled koji nijedna fotografija ne može da dočara. Kao što rekoh jutros, skroz levo se vidi put pored deponije i rudnika, a koji silazi sa Jabuke. U sredini je grad a i termoelektrana sa impozantnim dimnjacima, pored kojih vodi put ka Žabljaku. Evo fotke koju sam hteo da stavim jutros

Nakon serpentina je relativno lagan ali stalan uspon kroz livade i četinarske šume

a na samom kraju uspona je crnogorski granični prelaz (sledeći je tek dole blizu Lima, možda i 30km dalje). Odatle kreće spust koji je ihaha dug, a krajolici kroz koje se prolaze se menjaju

Pri vrhu su guste četinarske šume

a onda krene vožnja pored impozantnih litica




Spust je divan, a iako put nije baš najbolji nije ni mnogo strm pa nema velikih problema sa stalnim kočenjem (ovo je bitno zbog izuzetno bolnih dlanova od prethodnog dana).
Iako sam išao nizbrdo i bio na nezanemarljivoj nadmorskoj visini (spustio se sa oko 1300 na nešto preko 350), bilo je vrelo. Evo šta se desi kada legneš u hladovinu pa 5 minuta kasnije

Pri dnu spusta sam imao dve opcije - da idem prvobitno zamišljenim putem, koji je uključivao izuzetno žestok uspon od (čini mi se) 7-8km i onda isto tako žestok spust direktno u Priboj, ili da idem pravo do magistrale kod Lima i onda idem uzvodno do Priboja, znači deo puta kojim sam već prešao, samo u suprotnom smeru. Ne samo zbog bolnih dlanova sam izabrao ovo drugo, znači spust do Ustibara i onda guslanje po najjačem suncu uz Lim, bez imalo hlada.

Posle jednosatne pauze u Priboju da se povratim od vreline i da jedem, nastavio sam u istim uslovima dovde. Na toj deonici je krenulo da se naoblačuje


a onda i da pljušti baš kako sam prilazio Bistrici i kafani na tromeđi puteva za Priboj, Prijepolje i Novu Varoš. Tu sam se i sakrio i stacionirao za sada, jer grmi i pljušti. Shvatio sam i da mi nedostaje šećer, pa sam to izregulisao


I to je to. Sledeći korak je Nova Varoš, a videćemo kada će se to dogoditi.

[Atomislav]

Borise, jos jedna prelepa avantura! Srecan ti put i uzivaj barem koliko i mi uz tvoje izvestaje!

Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk

[Boris_volimCorbe]

Da dopunim današnju priču.

Kada sam krenuo iz Bistrice, po dogovoru sam javio Profi iz Nove Varoši, pa se on za tili čas spustio biciklom. Mislim da sam jedva kilometar prešao. Ja sam mu rekao da to ne radi jer ću ja biti jako spor i praviću pauze, ali eto on se spustio i onda mi pravio društvo tih nekih 13km uzbrdo. Ja sam bio crknut na vrhu, na kraju snaga.
E, onda smo proveli neka 2-3 sata u simpatičnoj kafanici koju drži takođe biciklista Miša, a tu su se pridružila još dvojica od iste dvotočkaške fele. Pojelo se i popilo, a ja nisam uspeo ništa da platim.
Profa je ponudio deo kuće ili svoje dvoriše ako hoću da dignem šator, ali sam se ipak odlučio za obližnji motel, odakle se i javljam pred spavanje

Slika na polasku iz kafanice, ali se ne vidi najbolje zbog slabog svetla i slikanja na brzinu.

[Boris_volimCorbe]

Borise, jos jedna prelepa avantura! Srecan ti put i uzivaj barem koliko i mi uz tvoje izvestaje!
Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk

Hvala Tomislave!

[Boris_volimCorbe]

Da se vratim na treći dan ture, koji je započeo vožnjom do Goražda gde sam pojeo onaj pasulj na jedinoj slici koju sam taj dan postavio. Nakon toga sam krenuo put planine, preko Čajniča pa sve do pred Pljevlja u Crnoj Gori.

Prvo zaključak: Ko god ima mogućnosti treba da odveze ovu deonicu jer je izuzetno lepa a saobraćaja nigde. Postoji samo jedna začkoljica, a to je da Crnogorci rade taj put na zapad od Pljevalja, i pitanje je kada će biti gotova jer deonica nije kratka. Taj deo koji se radi je jaako bolan za vožnju.

Malo slika...

Uspon ka Čajniču je bogat hladom, a i lep je i poprilično pitom.




Nagib je poprilično konstantan, što olakšava penjanje. A početak opštine Čajniče sadrži poklončić za bicikliste

i izbliza

Naravno, ko se na usponu spusti, duplo se penje ali svejedno prija.
Kao što rekoh, taj deo ispod Čajniča je baš pitom



Čajniče, pravi planinski gradić




Kafanica, u kojoj nema menija nego mi je rečeno "imam čorbu i dinstanu svinjetinu, malopre sam napravio, dobro je", pa sam pojeo čorbu uz odličan paradajz.

Iznad Čajniča šarolikost prestaje. Vozi se krivudavim putem kroz četinarsku šumu

i vožnja kroz šumu traje do samog vrha i prelaska u CG. Deonica između dva granična prelaza je u poprilično lošem stanju zbog lokalne seče stabala i izvlačenja na put.
Nakon prelaska u CG kreću čistiji pogledi i spust.


Prelepi predeli, sa stalnim pogledom na Durmitor






Prelepi krajevi, nizbrdica vrlo blaga ali bicikl ide brzo.
E, tu počinje problem. Radi se taj put. Prvo sam naišao na potpuno nov put (ne samo asfalt nego prave novi put koji seče stsri tj ispravlja krivine


a onda se nailazi na deo gde su radovi, što je kod mene bilo solidnih 10ak kilometara napora tj vožnje nizbrdo po tucaniku u raznim varijantama i veličine i nabijenosti. Ovo je jedan od boljih delova

a ovo je posledica - pomodreli dlanovi, koji evo dva dana kasnije nisu još prošli



Iz više razloga jedan od onih dana koji se pamte.

E, to je bilo prekjuče. Vreme je za danas

[Milan777]

Prelepo.
Sve osim dlanova. Pomažu li rukavice sa nekim mekšim umetcima ili nešto slično, mogu misliti koliko je bolno voziti sa ovim ranama.

[Smasher]

Nekim delovima koji opisuješ sam prošao nekoliko puta autom ali nažalost nikad biciklom iako želja postoji.

Neverovatno je koliko je neuporedivo veći doživljaj kroz sve te predele proći na 2 točka pogonjen snagom samo sopstvenih nogu, da kroz svaku krivinu prođeš lagano, da na usponu zapamtiš svaku stenu, svako drvo što pravi debeo hlad, svaki brutalan pogled na ono što ostavljaš iza sebe dok se ubrzano disajući sa bolom u nogama metar po metar polagano penješ sve više dok osecaš kako ti se u nozdrvama širi oštar miris četinarskog drveća.

Ubeđen sam da ko uopšte ne vozi bicikl stvarno nikad ne može spoznati opet onu pravu istinsku radost i sreću koju osetiš samo kao dete kada dobiješ novu igračku ili omiljeni slatkiš. Zavidim ti Borise na svakom metru. Motaj i uživaj!

[chamade]

Borise, tačno sam znao da ćeš negde upasti u makadam.
Tebi i meni to ne može izostati

[Boris_volimCorbe]

Bio na kafi i doručku sa Profom, sedeo malo kod njega u dvorištu, pa sam i krenuo kasno, nešto malo pre podneva. Sad sam dole na brani (Uvac)

[Boris_volimCorbe]

Zateglo uzbrdo sa druge strane

[Boris_volimCorbe]

Od brane do Javora može da se dođe na više načina, a meni su u kafanici u Akmačićima preporučili put preko Bukovika. Skrenuo ja tu

ali sam tu naleteo na lokalca koji mi je rekao da ću tuda "tri puta najebati jer je put užasan". Često se na to pravim blesav, jer ako ništa drugo ja volim da tri puta najebem više nego leba da jedem, makar kad su ture u pitanju.
Ovaj put nisam, nego sam se okrenuo i otišao preko Božetića i Ljepojevića. Siguran sam da vam ovo sve govori hahaha. Kako god, ovaj put je asfaltni celom dužinom.

Put Stara Raška, ka Javoru, tako kažu znaci. Nema udoline u koju ne zalazi niti brdašceta na koje se ne popne bar do pola. Poligon za zajebavanje biciklista, tako mi se činilo tokom vožnje - bukvalno se ne vidi razlog zašto put ide tako kako ide na mnogo mesta. Baš težak, mada je to delom i zbog mog umora.

Ali evo drugih fotki sa tog puta do džade Sjenica -Ivanjica preko Javora.





Crkvica pored puta, u sred ničega.

Eto nje opet tamo u centru desno


Na kraju sam izašao na džadu i, uz nešto usputnih uspona, sjurio se u Ivanjicu. Bilo je 7 uveče, a do Požege 42km. Razmišljao sam 10 sekundi a onda krenuo da pržim magistralom. Stigao, dobio identičnu sobu i izašao u istu kafanu kao u nedelju.


Sutra na voz.
Tura za pamćenje, mada je 5 dana malo kratko za moj ukus - tek tada čovek uđe u ritam i krene da živi na biciklu... Ali takav je život, uzmeš šta možeš. A ja sam bogami ovaj put uzeo baš onako dobar komad

Više fotki i trek ću postaviti kada se vratim kući.

[Boris_volimCorbe]

Prelepo.
Sve osim dlanova. Pomažu li rukavice sa nekim mekšim umetcima ili nešto slično, mogu misliti koliko je bolno voziti sa ovim ranama.

Pomažu, naravno. Problem je što sam ja odavno bio skinuo rukavice zbog vrućine i sporog tempa na dugom usponu, a onda sam vozio nizbrdo pustim putem bez ikakvog saobraćaja, i nije bilo razloga da stavljam rukavice. Kada sam na to konačno pomislio, bilo je kasno.
A ni rukavice nisu svemoćne, mada naravno pomažu.

Dlanovi mi još uvek nisu prošli, verovatno će to potrajati nekoliko dana bez bicikla.