Stoletne šume južnih obronaka Fruške Gore vekovima skrivaju manastir Krušedol, svetilište u kome se i danas nalaze mošti srpskih despota, patrijarha i jednog kralja. Fruška Gora, ljupko uzvišenje koje dominira ravnom Vojvodinom, ponosno čuva 16 manastira iz kasnog srednjeg veka. Snegovi i kiše spirale su boje sa njhovih zidina, osvajači su ih palili i rušili, ali ni nepogode ni ljudi nisu uspeli da unište ove divne spomenike srpske kulture. Verovatno najznačajniji među njima je manastir Krušedol, koga su u 15. veku počeli da grade despot Đorđe Branković i njegova majka Angelina. Ovaj, danas ženski manastir, posvećen je hrišćanskom prazniku Blagovestima, danu kada je anđeo javio Mariji da će roditi Isusa. Đorđe, koji je kasnije postao monah Maksim, u Krušedol je preneo posmrtne ostatke svog oca Stefana i strica Jovana Brankovića, a predvideo je i kriptu u kojoj je kasnije bio sahranjen. Zbog toga se smatra da je nameravao da ovaj manastir predstavlja porodični mauzolej Brankovića. Međutim, večni mir su ovde pronašle i mošti patrijarha Arsenija III Čarnojevića, patrijarha Arsenija IV Šakabenta, knjeginje Ljubice Obrenović (žene Miloša Obrenovića) i kralja Milana Obrenovića. Osim njih, ovde su sahranjeni vojvoda Stevan Šupljikac i mitropolit Isaija Đaković. Манастир се налази на јужном обронку Фрушке горе у непосредној близини насеља Гргетег бившег манастирског прњавора. Манастирска црква посвећена је св. Николи. Према народном предању основао га је деспот Змај Огњени Вук 1471. године и доделио име по свом оцу Гргуру. На припрати црквеној је накнадно исписано: Вук деспот основатељ сеје св. обитељи Гргетега љета 1471.[1] Први поуздани подаци потичу из турских записа из 1546. године. Писани црквени податак о манастиру датира из 1611. године.
da nam probude želju da i mi ostali dodjemo i odvozimo tu deonicu. 
