40 odgovora na ovu temu

[dule0911]

Prelepo, svaka cast za turu!

[chamade]

Jutarnji pozdrav sa Vlasinskog jezera

[Atomislav]

Fantastican ti je jutarnji pogled!

Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk

[chamade]

Juče na Vlasini, danas kod kuće
Spustio se u Svodje a tu već bilo preko 30 stepeni.
I to je bilo dovoljno da se sjurim u Niš i uskočim u voz. Šteta je kvariti planinsku svežinu sa graCkom vrelinom.

[vladagm]

Bravo, bravo, svaka cast za avanturu
Spavanje u satoru,uf...zavidim

[mmax001]

Bravo, sjajna tura kao i obično! Nadam se da ćeš naći vremena da dopuniš još malo fotki i opisa!

[chamade]

Bravo, sjajna tura kao i obično! Nadam se da ćeš naći vremena da dopuniš još malo fotki i opisa!

Naravno, ima još fotografija. Ovo do sada su samo neki delići čisto da se može ispratiti osnovni tok kretanja.

[chamade]

Prodjoše 3 sedmice dok rekoh "keks" a ja ništa napisao nisam, nit' sam neku sliku postavio    

 

Tura je zapoćeta u Nišu do kog sam došao vozom. Prvobitno zamišljeno da krenem sa MTb. Sa njim i jesam krenuo, onako solidno natovaren samo sa zadnjim bisagama što mi se u startu nije svidelo. Nekih 25-30 min kasnije probušim gumu ujutro oko 03,30h. Nisam bisage ni skidao te sam nekako uspeo da izvučem točak dok je bic bio oboren na bok. Zadnji točak jelte, jer ne bi bilo zanimljivo da je prednji gde nema bisaga 

Nakon zamene gume okrenem se nazad i vratim se kući jer nisam imao nameru da nastavim put s obzirom da sam gumu probušio u prvih 5km. Probudim ženu koja se prepala jer je pomislila da mi se u mraku nešto desilo 

Tog prepodneva ustanem, pregledam gumu.. klasično bušenje. Nešto razmišljam, ako se lako probuši na asfaltu kako će biti po kojekakvom kamenjaru na planini sa svim tim teretom nazad. Strpam bic u auto i odnesem ga u Smederevo a otud donesem KTM, proverenu napravu sa kojom godinama putujem. Na njega montiram sve 4 bisage i sutradan ponovo u 3 ujutro krećem do železničke stanice udaljene 12km.

 

U Nišu startujem i brzinom svetloti napustam grad najkraćom putanjom ka Leskovcu. A usput do Leskovca se prolazi kroz Pečenjevce u kom je rodna kuća Tome Zdravkovića. Tu je i kafana Tomina priča gde svraćam na kafe pauzu.

 

 

 

 

Leskovac.. u njemu sam samo zastao, zgužvao pljeskavicu i odjurio dalje ka Vučju. Do Vučja vode 2 puta.. levi je kaldrma u dužini od 15-ak km. reče mi naš drug član Simeun.. inače bih nadrljao tuda    Desni je asfaltirani i vodi kroz selo (slika ispod)

 

ovo mi je jedan od favorita po pitanju naziva naseljenih mesta 

 

Nekih 2 sata kasnije stižem do Vučja gde se nalazi jedna od najstarijih hidrocentrala u svetu. Puštena je u rad davne 1903-će godine.

 

 

 

 

 

Prvobitni plan bio je da noćim kod hidrocentrale ali sam stigao rano, oko 15h pa sam nastavio dalje ka Vranju preko planine Kukavica.

Preko Kukavice prvih 8km je asfalt a narednih 7km je makadam I svih 15 je uzbrdo. 

 

 

 

Spust sa Kukavice je takodje prilično naporan zbog uskog asfalta koji ima dosta kamenja pa se većina spusta svela na konstantno kočenje.  Kasno popodne stižem u selo Vlase i šator podižem na seoskoj pijaci.

 

Izbetoniran plato, čisto i uredno, odmah pored česma, ljudi iz starije zgrade pored dali mi lozinku za wifi.. gde ćeš bolje 

 

Sutradan nastavljam ka Vranju. Usput počne kiša, stanem pod drvo pored nekog dvorišta. Vidi me čovek i zove na kafu i rakiju. Naravno, glupo je čoveka odbiti pa trznem jednu.. dobro, dve rakidže, sačekam da kiša stane i nastavljam dalje. 

 

Do Vranja je sasvim fin spust sa jako dobrim asfaltom.. milina.

 

Vranje.. a u Vranje nema laganje, svinjče 100 kila, 200 kila mas' 

 

 

U Vranju prvo popih kafu sa jednim drugarom a posle svratim do komšinice koja ima stan u mojoj zgradi. A kod nje ručak moj bajo. Punog stomaka nastavim dalje na jug ka Svetoj petkitakodje kod mog drugara bicikliste. A kod njega roštilj.. baš me taj dan poteralo 

 

 

 

Sa njim u društvu nastavljam dalje ka Trgovištu. Usput se penjemo na Vražji kamen na kom je podignuta crkva Presvete bogorodice. Po legendi crkvu su gradili u podnožju i sve što su preko dana sagradili preko noći su vile odnele iznad na kamen. Otud i naziv Vražji kamen koji zapravo pdseća na umanjenu verziju Djavolje varoši.

 

 

 

 

Odatle nastavljamo dalje ka Trgovištu gde sam prenoćio u restoranu Filip drugi.

 

Sutradan.. ostavljam za sutra, dovoljno je za večeras 

[Atomislav]

Nesto smo propratili na stravi, ali ovde je sve lepse i podrobnije opisano. Cekamo nastavak...

Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk

[chamade]

Da nastavim.. 

 

Prenoćio u restoranu Filip drugi u Trgovištu. Gazda je jedan opušten lik od nekih55 god. Vozi Ladu Nivu i uvek je raspoložen da izvlači nekoga ko je zaglavio u planini.

 

Ujutro nakon posete pekari gde su pciva poprilično jeftina u odnosu na BG nastavljam dalje ka Donjem Stajevcu. Put odličan, priroda lepa, mir, tišina, čistoća.. tačno onako kako bi mogli samo da poželimo. Tu i tamo poneki automobil prodje i to lagano bez jurnjave i upotrebe sirene.

 

 

 

na mnogim mestima usput vidim sušene pečurke

 

Od Trgovišta idem ka Donjem Stajevcu odakle se levo odvajam uzbrdo ka selu Novi Glog. Prva 3 km solidan asfalt a narednih15-ak makadam. 

 

 

Ispostavilo se da je makadam odličan za treking

 

 

Usput nailazim i na ćesmu sa odličnom vodom

 

 

Sa druge strane planine ponovo asfalt i to odličan. Spustam se do sela Sveti Ilija odakle pogled puca na Besnu Kobilu i Vranje.

 

 

Nešto niže ispod Svetog Ilije vidim pored puta neobičan prizor zbog kog se vraćam 50-ak metara unazad

 

Vranjanke su koliko vidim poprilično obdarene.. ovoga slabo ima i u Beogradu 

 

Brzo se spustam u Vranjsku banju gde su mi roditelji na banjskom oporavku. Poprilično sam ih iznenadio jer nisu ni znali da sam u ovim krajevima

 

 

 

Iz Vranjske banje ka Besnoj Kobile krećem u 15h. S obzirom da do gore ima 35km vozim malo žustrije kako ne bih gore došao po mraku. Na Kobili postoji planinarski dom ali pošto nisam znao da li je u funkciji kao ni cenu smeštaja imao sam u rezervi opciju spavanja u šatoru. Problem je bio u tome što sam iz meni nekog nepoznatog razloga poneo letnju vreću u kojoj se može spavati do nekih 11-12C. 

 

Nekih 3,5 sata kasnije stižem do Krive feje

 

 

 

Temperatura je već pala na 15-ak C i brzo grabim ka domu. Odmah iza Feje ukazuje mi se moj sutrašnji cilj.. Kobila moj bajo

 

 

 

Pred mrak, oko 19,30h stižem do doma. A dom.. radi. Cena noćenja 1000 dindži. Pade kupanje, taman da skinem silni znoj sa sebe. Pade i večera. Noć beše hladna sa jadnih 6-7C. Mnogo bre 'ladno na ovoj visini od 1450-ak mnv. Mogu misliti kako je gore na 1900mnv 

 

Ima još

[chamade]

Auuuu, neozbiljnost totalna. Ja zaboravio da ovo dovršim 

 

Po ustajanju na brzaka pao doručak i odmah posle toga pokret. Treba izaći na vrh Besne Kobile. Nije to mnogo daleko, svega 5km ali vać na prvi pogled sa prozora sobe bilo mi je jasno da se neće moći voziti što je moglo da znači samo jedno.. guranje. Ubrzo na samom početku puta srećem usput čoveka od nekih 60-ak godina. Mire je Vranjanac, predsednik udruženja ratnih veterana u Vranju. Krenuo je peške tog jutra na vrh Kobile.

I da vam kažem odmah.. gurao sam dobra 2 sata uzbrdo. Znači, ličio sam na onog Sizifa što je gurao kamen uzbrdo 

 

 

U gornjoj polovini zemljanog puta moglo se i voziti ali sagovornik je bio izuzetno prijatan te smo obojica išli lagano pešice do samog vrha Kobile.

 

 

 

Ujedno sam uz sagovornika dobio i fotografa koji je napravio nekoliko fotografija za koje nisam ni znao dok nisam došao kući i prebacio foto materijal na komp.

 

 

Put koji ide do Kobile zapravo vodi do repetitora. To je ustvari priprema za glavnu kontrolu leta za Srbiju a uz to tu su i predajnici za mobilne operatere. Mobilni signal ovde je bolji nego u centru Beograda

 

Sam vrh Besne Kobile je zapravo nekih 100 metara od repetitora. I naravno, kad sam već stigao do repetitora bilo bi glupo da se ne popnem sa biciklom i svim stvarima na njemu do kamena koji označava vrh planine.

 

 

 

Nakon kraćeg zadržavanja krećem nizbrdo na drugu stranu ka Ruskom spomeniku i putu za Bosilegrad.

 

 

Kod Ruskog spomenika zastajem kod ljudi koji utovaruju balvane na kamion. Slede uobičajena pitanja.. odakle si, dokle ideš i slično. Od njih dobijam kutiju sa pasuljem, Vranjanskim spržama (neka kombinacija slanine i čvaraka) pola hleba i litru koka kole. Kažu, nek mi se nadje jer do Vlasinskog jezera nema nikakvih prodavnica narednih 75km.

Ove sprže ili prženice, svejedno.. uhh, moćna stvar. Energije u njima kol'ko hoćeš.

 

 

Put do Bosilegrada od Ruskog spomenika je jedan poseban put.. oko 25km makadam. Od toga prvih 14-15km je makadam koji je teško zaboraviti. Tone kamenja usadjenog u put. Kiše su odnele ono što se moglo odneti.. sitnije kamenčiće. Ostali su ovi krupniji primerci. Pravo je čudo da sa bicikla nije ništa otpalo za više od jednog sata vožnje koliko mi je trebalo za tih 15km nizbrdo 

 

Put je toliko stresan da nisam imao volju ni da ga slikam. Jedini gori ut od ovoga bio je na Staroj planini od Babinog Zuba do Toplog Dola i onaj sa Radan planine. Nekako sam uspeo da sačuvam i plombe u zubima 

 

al' dobro.. sve što više trese duže se pamti. Zna to i drug član Boris 

 

Medjutim kad se dodje blizu Bosilegrada nailazi se na potpuno nov asfalt koji ide do grada. U Bosilegrad nisam išao iako je prvobitno bilo u planu. Jednostavno sam na raskrsnici smotao levo i pun gas ka Vlasini. Ima tu nekih 35km uspona i to je glavni razlog da odbacim ukazak u grad. 

Ispostavilo se medjutim da je gotovo ceo uspon blag, sa prosečnih 5% i vožnja je bila izuzetno prijatna. Mogu reći da je ovo jedan od lepših uspona koje sam vozio. Lepa okolina, pejzaž, blaga uzbrdica, mir i svežina.. ma sve se spojilo kako treba.

Kasno popodne stižem do Vlasinskog jezera na kom sam prvi put. Šta da napišem osim.. lepota.

 

 

U prodavnici u selu Okruglica kupujem par sitnica i nastavljam ka auto kampu na drugoj strani, ka Crnoj Travi.

U kampu smeštam šator na 6-7 metara od vode. Znam da će ujutro biti hladno ali sam želeo pogled na izlazak sunca a to nema cenu. Medjutim i večernji pogled na jezero bio je fantastičan.

 

 

 

 

 

Doručkujem, pijem kafu.. imam neku simpatičnu šolju koju sam počeo da nosim na ture. Valjda profesionalna deformacija pa otud i natpis 

 

 

Krećem ka Crnoj Travi i selu Svodje gde bih trebao ići levo u Vlasotince. Sa Vlasinedo Svodja ima više od 30km nizbrdo. Jooooj miline, dugačak spust na jutarnjoj svežini.

 

 

Sastav reka.. selo ispod Crne Trave i Vlasinskog jezera.

 

 

Medjutim u Svodju je već bilo dobrih 30C što se meni nije dopalo jer sam proveo 4 dana na planinama gde su temperature bile oko 20-22C. Menjam plan i okrećem preko Donjeg Dušnika ka Nišu odakle imam voz za Beograd u 15,53h. Imao sam oko 3,5 sata na raspolaganu i nekih 65km pa sam dao pun gas.

 

 

Nije mi prvi put da gazim sa opterećenim biciklom ali na onolikoj vrućini svakako nije prijalo.

 

 

Na stanicu stižem u 15,35h.. 17 minuta pre polaska voza. Niš nisam ni video.. samo sam projurio kroz grad 

A i nema se šta posebno videti osim gomile automobila na ulicama zbog kojih podseća na Beograd.

 

Niš - Beograd.. 5,5 sati u vozu.. brze prugeSrbije  čak sam i odspavao jednu dobru turu.

 

A Beograd.. neopisiv je osećaj kad se iz planinske tišine odjednom nadjem u sred kružnog toka na Autokomandi.. sirene, sirene, ludilo. Kako je malo potrebno čoveku da se navikne na mir i tišinu.

 

Uglavnom to je to. Čiča Miča i gotova priča.

 

Ako neko poželi da vozi deo ili delove rute, a možda i celu.. evo i linka ka RWG odakle se može preuzeti ruta i trek

 

https://ridewithgps.com/trips/57700194

 

A tu je i statistika na Sporttrekeru ili Stravi

 

https://www.sports-t...06d0e05607e9dec

 

https://www.strava.c...ties/3977574266

 

Hvala na pažnji.. pozdrav drugaricama & drugovima 

[Atomislav]

Dobro si se setio da zavrsis pricu! Sjajno!

Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk

[chamade]

Dobro si se setio da zavrsis pricu! Sjajno!
Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk

Jbga, otišao u Sokobanju na 7 dana, po povratku nešto jurio ovde, pa bio u Sarajevu i totalno zaboravio. Ušao na forum večeras i setih se Kobile.. i brže bolje daj da ispravim krivu Drinu pa navalih na tastaturu

[Zorzo]

Право уживање да се чита и гледа.

[MI1966]

#greška

[Boris_volimCorbe]

... Krenuo je peške tog jutra na vrh Kobile.

I da vam kažem odmah.. gurao sam dobra 2 sata uzbrdo. Znači, ličio sam na onog Sizifa što je gurao kamen uzbrdo  n2:1097

Eh, ko se nije nagurao po makadamu nije mnogo po makadamu ni vozio. Mora malo da se gura... a ako ima malo, ponekad se zadesi da bude i mnogo

 

Super su slike, o turi da ne pričam.

[chamade]

Mora malo da se gura... a ako ima malo, ponekad se zadesi da bude i mnogo
 

Ma ovo i nije bilo mnogo.. al' nešto baš dugo trajalo

[MI1966]

Jesi platio nešto za bajs u vozu?

[chamade]

Jesi platio nešto za bajs u vozu?

Celih 100 dinkića. Toliko je po cenovniku.

[MTB021]

Ona noćna fotka pored jezera je VRH