Jeste, ali čini mi se da sam negde video to za 15% (+ i -).
Ako je tačno, 600 brevet bi mogao da bude i 690 km.
Ali novitet je da sada za višak km daju i višak vremena. Tako je rekao organizator B-Harda. Znači tamo će brevet biti 1218 km i dodaće sat i nešto na klasičnih 90 sati. A ne znam da li će to važiti za sve brevete ili (moguće) samo za LRM (znači 1200+ km).
Breveti po belom svetu
Started By
MI1966
, May 25 2020 02:20 PM
363 odgovora na ovu temu
#361
MI1966
-
- Members
-
- 1818 posts
#362
MI1966
-
- Members
-
- 1818 posts
Postavljeno 22 May 2023 - 05:27 PM
{kopirano sa fb stranice}
↓ evo kako je bilo na brevetu... ↓
(sledi "kraći" opis
)
★
Dan pre breveta, najavio sam (ovde na mojoj fb stranici) da postoji mogućnost da skratim put, tj. da nakon kontrolne tačke 4 okrenem nazad za Atinu, u slučaju kiše, koja je najavljivana za noćne sate. Međutim, da prelomim da ipak teram brevet do kraja, doprinelo je to što mi je jedan kolega usput, dok smo pričali o mogućoj noćnoj kiši, rekao "pa šta i ako pada... taman da se testiramo za PBP". OK, posle se ispostavilo da on zapravo ima neku novu jaknu za kišu od 250€ i da hoće da je isproba... Ali ipak, potaknuo me je na razmišljanje: "Dobro, pa jesam li ja od šećera, pa ću se istopiti na kiši? Nisam... Je l’ zima i noći su hladne? Ne... Jesam poneo opremu za kišu (jaknu, pantalone, navlake za stopala)? Poneo sam... Jesam li mnogo puta vozio po kiši i ne treba ni nikakvo testiranje vožnje i opreme u takvim uslovima? Pa ne baš... Obično izbegavam vožnje po kiši ili čak samo po mokrom asfaltu (da se bicikl ne usvinji), čak sam propustio i nekoliko breveta zbog toga (a dešavalo se i da prognoze omanu). Tako da bi mi jedan kišni test dobro došao. Jer za 20 dana je B-Hard trka (3-4 dana vožnje), za 40 dana je "O, Solune mio" (1000 km brevet, 3 dana vožnje), a u avgustu je i taj PBP (ove god. će nas sigurno ubiti kiša, jer je prošli put nije bilo, a tamo u Bretanji normalnije je da pada nego da ne pada).
Osim toga, nisam nikad do sad odustao tokom breveta, sve koje sam započeo - završio sam. A ovaj mi je bio № 40, jubilarni...
*
No, idemo iz početka...
U petak popodne stižem autom u Atinu (saobraćaj je ludilo), vozim kroz grad brevet rutom, do mesta gde će biti cilj, da bi mi mi bilo lakše, tj. poznato, u nedelju kad budem prolazio biciklom. Nalazim kafić na ciljnom mestu, promuvam se malo po okolini da bih pronašao zgodno mesto gde ću spavati (imam krevet u svom malom kombiju) uveče, a takođe i nakon breveta. Znači ono... da je dobra hladovina (drveće, visoke zgrade), ali da je osvetljeno, i da nije mnogo zabačeno, tj. da je na prometnom mestu (zbog lopova, jer imam unutra u autu opremu za sviranje). Nalazim fino mesto, samo 200-300 metara od cilja. Inače, startno mesto je oko 1 km daleko (obično budu na istoj lokaciji, ali ovoga puta, eto, nisu).
Zaspao sam oko 23:30. Inače sam noćna ptica, ali poslednjih dana ustajao sam ranije, pa i ležao uveče ranije, upravo zbog ovog breveta, da na start ne bih došao neispavan.
A start je bio zakazan za 6:00.
Buđenje u 5:00. Oblačim se, montiram prednji točak (mali kombi, pa mora da se skida), podmazujem lanac... Doručkovao nisam, jer sam vremenom shvatio da mi više odgovara da se veče uoči breveta nakrkam k'o svinjče, a onda ne jedem ništa ujutro i tokom prva 2-3 sata vožnje. Nisam mnogo kilavio sa pripremom i pakovanjem, kao pre 7 dana kad sam zakasnio na start 2 minuta (i vozio brevet bez kartona), pa stižem desetak minuta ranije na zborno mesto.
Na startu nas je bilo samo 9: 8 muških i jedna žena. Bilo je 11 prijava, ali dvoje nije došlo. Zašto tako malo učesnika? Pa zato što je 6. maja održano 3 breveta 600 km na 3 različite lokacije u Grčkoj, a 13. maja još jedan 600 km (onaj koji sam i ja vozio). Plus je najavljivana kiša za noć i drugi dan breveta...
Krećemo tačno u 6:00, možda pola minuta ranije. Neobično je voziti kroz polupuste ulice Atine. Spuštamo se do mora, pa uz obalu prema KT 1, najjužnijoj tački poluostrva Atika. Vozili smo svi zajedno do prvih uspona, a onda dalje svako prema svojim mogućnostima. Ali skoro da se ponovo kompletiramo na kontroli - dok jedni odlaze, drugi stižu. Nije još počeo da radi kafić, pa umesto uzimanja fiskalnih računa pravimo fotografije kao dokaz.
Na 170. km morali smo da hvatamo trajekt za ostvo Evia, ali problem je što su oni polazili na svaka 2 sata, pa smo imali jedan u 12:30, a sledeći tek u 14:30.
Znači ili 6½ sati na raspolaganju, ili 8½ sati za tih početnih 170 km (usput 2 kontrolne tačke i kupovina karte za brod). Do prve KT, koja je bila na 74. km vozili smo dosta brzo nas 5 (od starta do mora je blaga nizbrdica, kasnije samo jedan veći uspon, a i vetar je bio povoljan) i stigli smo za oko 2 sata i 30 minuta. Pokušavao sam da motivišem te 3 kolege i jednu koleginicu da požurimo i pokušamo da uhvatimo trajekt u 12:30, jer imali smo skoro 4 sata za 96 km, ali niko nije hteo... rekli su da će biti uspona (ja nisam studirao rutu). A i severni vetar sve jače duva... tako da sam i ja odustao od te ideje. Ne bi bilo loše uštedeti 2 sata, to bi možda značilo 2 sata vožnje po kiši manje sutradan... Ali sad, šta je tu je...
Nakon slikanja i klope, vozimo nas 4 prema severu. Vetar sve jače duva. Ubrzo su mi malo pobegli, pa sam vozio dalje sam: selo Gramatiko (KT 2), pa čuveni Marathon(as), pa stižem do luke Sv. Marina, par minuta posle njih. Bilo je 13:30. Odlično je organizator podesio vreme starta, tako da bi neki brži mogli da stignu i na trajekt u 12:30, a svako može do 14:30. Mi prosečni brevetaši, taman na polovini.
Kupujem kartu (5€), pa jedan sat prinudnog odmora koristim da pojedem nešto težu hranu (ono što nije dobro da se jede dok se vozi), da malo prepakujem stvari i da obrišem i ponovo podmažem lanac... kad već imam čime... a poneo sam sve što treba, jer ako bude kiše - zatrebaće, možda i 2-3 puta.
Trajekt je krenuo u 14:32 i stigao na ostrvo Evia oko 15:20. Aplikaciju Ride with GPS isključio sam kad sam stigao u Sv. Marinu, ponovo je uključio kad sam nastavio da motam, ali ona je izvukla pravu liniju preko mora i računa mi i tih oko 11 km kao vožnju. Tako da nisam vozio 618 km kako piše na slici, već 607. A kad sam već kod brojki, podsećam da ova aplikacija povećava elevaciju za 20% najmanje...
Nakon sat i 50 minuta pauze, nastavljamo svi zajedno ka KT 3, i dalje uz nepovoljan vetar. Na početku je jedan težak i dugačak uspon (na jednoj deonici od par stotina metara i vrlo strm, pa ne motam, nego guram bicikl uzbrdo... i ne stidim se to da priznam ), tako da se brevetaški deveterac tu rasturio: ko vozi sporije, ko brže, ko čeka drugare koji kasne...
Tako da nastavljam sam. Kupujem flašu vode od 1½ litra na jednoj benzinskoj (jer kaže gazda da česmovača nije dobra), a ubrzo zatim sustižem trojac sa kojim sam vozio na početku (bolji su penjači od mene, pa mi uvek pobegnu na usponima). Stižemo zajedno na KT 3, kupujemo svako ponešto u jednoj prodavnici (ja uzimam ledeni čaj), jer nam treba fiskalni račun kao dokaz. Pitam ih da li idemo dalje, ali oni rekoše da neće još, tako da nastavljam dalje sam... i narednih oko 370 km do cilja više neću imati društvo.
30 km na jug... niz vetar, konačno (srećem usput ostalu petoricu). Pa onda na zapad, prema gradu Halkida (najveći na ostrvu), ali bliži se mrak i vetar je znatno oslabio.
* * *
Tu negde nakon KT 3, po statistici koju vodim od 4. avgusta 2017. godine, prešao sam biciklom okruglo 100.000 km (sada nakon breveta sam na 100.349 km).
* * *
Kao i obično, u sumrak mi motanje pedala uvek najlakše pada (a najteže možda ujutro), pa pičim prema Halkidi kao brzi voz...
Prolazim grad i teram dalje ka KT 4. Mrak je već pao, gužva na putu velika (subota veče je).
Na kontroli broj 4, u selu Dafni, čeka nas organizator Spiros. A do sela najpre veliki uspon, pa onda veliki spust...
Ostao sam sa njim u razgovoru oko pola sata, nije mi se vozilo nazad (odmah je veliki uspon). Nismo se znali od ranije, ovo je prvi "njegov" brevet koji vozim, jedino sa fb, pošto on upravlja brevetaškom fb grupom.
Dobijam od njega kroasan i neki gazirani sok, pa nastavljam vožnju.
Usput srećem kolege, pozdravljamo se... Točim vodu sa česme ispred neke prodavnice...
Gledam dok vozim meteo radar i još 2-3 sajta (kao što sam proveravao često i tokom dana), jer moram konačno da donesem odluku da li idem dalje sa brevetom ili okrećem prema Atini, sve nadajući se da će se prognoza za noć promeniti...
Ali ne, kiša je izgleda sasvim izvesna, sad da li od 01h ili od 03h, zavisi od sajta...
U Halkidi, u povratku, kupujem jedan giros i jednu 'patatopitu' (to je giros bez mesa ), giros odmah smažem, a ovu 'krompir-pitu' ostavim za kasnije. Slatke stvari imam još u torbi.
Prelazim pokretni most u Halkidi i vraćam se na kopno (da, toliko je to 200 km dugačko ostrvo blizu kopnu na tom mestu) i, naravno, ne idem na jug prema Atini...
Uskoro me pretiče autom Spiros, koji je završio u Dafniju (svi su prošli) i sad ide da nas čeka na KT 6.
Auuuu, počinje da rominja kiša, a ja se baš nadao da nekim čudom ipak neće... Ali nije to bilo čak ni pravo rominjanje, nego je onako samo osetiš negde na licu ili na šaci (vozim bez rukavica) da je ima. Naravno, to je mogao biti samo početak, a da kasnije pojača. Ali vreme je prolazilo, a nije pojačavala. Malo tako rominjucka, pa malo ni to... Prolazim grad Thiva, još 20 km pa stižem u selo Aliartos, gde je KT 5.
E, ali pre toga, uzimam iz jednog žbuna pored puta paketić koji sam u petak popodne tu ostavio (na putu prema Atini). A u paketiću neke fine stvari: konzerva pasulja, konzerva tonosalate (tunjevina i povrće) i još štošta...
U Aliartosu, pošto je tek oko 04h i pekara još ne radi, pravim fotografije iste, kao dokaz, punim flaše na česmi i vozim dalje.
Tu je opet jedan dugačak uspon... Neka nedođija uglavnom, ali ipak nailazim na jedno selo i baš kad sam prolazio kroz njega, poče kiša jače da pada. Pogled nadesno i spazim kuću sa otvorenom garažom, a iznad veliki balkon... super sklonište. Tako da stanem tu, opet se malo prepakujem, navučem nogavice i jednu laganu jaknu, jer sa kišom je stigao i hladan jutarnji vetar...
Padalo je samo oko pola sata. U međuvremenu je i svanulo.
Izlazim na neki glavni put, širok i sa dobrim asfaltom.
Još jednom sam stao (na benzinskoj) zbog kiše, ali samo na 5-6 minuta. I to je bilo to od padavina na ovom brevetu.
Stižem na KT 6 (i opet veliki uspon i još veći spust dole ka moru), Spiros drema u svom autu...
Čekiram se, pojedem onaj "giros bez mesa", koji vučem iz Halkide, pa nazad. Još oko 160 km.
Na povratku (jer je ruta opet delimilčno ista pre i posle kontrole, kao i kod KT 3 i 4) savladavam taj veliki spust iz kontra smera, dakle sada je veliki uspon... sa druge strane, na spustu, srećem kolegu i koleginicu koji voze zajedno od početka dok im je jedan kolega iz trojca očigledno negde usput otpao...
Da ne dužim, umorio sam se više od kuckanja (jednim prstom) nego od okretanja pedala, do kraja breveta bilo je jednolično: goledoliranje do besvesti, kao na PBP što će biti, dakle bez velikih planinskih uspona, ali stalno penjanje i spuštanje, ravnice ni za lek...
Na KT 8, u selu Asopia, kupujem pitu sa spanaćem, pitu sa sirom i Coca Colu i čuvam račun kao dokaz.
Kroz Atinu opet ludilo, ali proći biciklom posebno je stresno. Sreća moja što ne živim u Atini, nego u Solunu, koji je takođe opterećen saobraćajem, ali u poređenju sa Atinom smešan je...
Dolazim na cilj u 15:45, Spiros nije u kafiću, pa ga zovem preko telefona. Dolazi za 2 minuta sa sinom (sigurno su bili u nekom obližnjem parkiću), završavamo formalnosti i ćao...
Reče mi da očekuje još samo dvojac (žensko-muški) za oko jedan sat i nešto kasnije još jednog kolegu. Ostala petorica su odustali. Koliko sam ga razumeo, pokušali su da ostanu u Halkidi da spavaju. Ali izgleda da su se preračunali sa vremenom...
Na nekom 600 km brevetu moglo bi da se odspava, ali ako je lak, ako nema mnogo penjanja. Ako je težak, ima elevacije, ima vetra (plus smo izgubili vreme zbog trajekta), onda teško...
*
Za kraj brojevi:
- 607 km
- oko 6.200 m elevacije
- start u 6:00, cilj u 15:45 narednog dana
- ukupno vreme 33:45
- ako odbijem čekanje i vožnju trajektom, ukupno vreme bilo bi malo ispod 32 sata
- ukupno stajanja 5:14
- ukupno stajanja bez trajekta oko 3:20
- ukupno stajanje ako ne računam ni kišu je oko 2:45
- ukupno vožnja 28:31
- prosečna brzina (uključujući i guranje bicikla ) oko 21,3 km/h
↓ evo kako je bilo na brevetu... ↓
(sledi "kraći" opis
)★
Dan pre breveta, najavio sam (ovde na mojoj fb stranici) da postoji mogućnost da skratim put, tj. da nakon kontrolne tačke 4 okrenem nazad za Atinu, u slučaju kiše, koja je najavljivana za noćne sate. Međutim, da prelomim da ipak teram brevet do kraja, doprinelo je to što mi je jedan kolega usput, dok smo pričali o mogućoj noćnoj kiši, rekao "pa šta i ako pada... taman da se testiramo za PBP". OK, posle se ispostavilo da on zapravo ima neku novu jaknu za kišu od 250€ i da hoće da je isproba...
Ali ipak, potaknuo me je na razmišljanje: "Dobro, pa jesam li ja od šećera, pa ću se istopiti na kiši? Nisam... Je l’ zima i noći su hladne? Ne... Jesam poneo opremu za kišu (jaknu, pantalone, navlake za stopala)? Poneo sam... Jesam li mnogo puta vozio po kiši i ne treba ni nikakvo testiranje vožnje i opreme u takvim uslovima? Pa ne baš... Obično izbegavam vožnje po kiši ili čak samo po mokrom asfaltu (da se bicikl ne usvinji), čak sam propustio i nekoliko breveta zbog toga (a dešavalo se i da prognoze omanu). Tako da bi mi jedan kišni test dobro došao. Jer za 20 dana je B-Hard trka (3-4 dana vožnje), za 40 dana je "O, Solune mio" (1000 km brevet, 3 dana vožnje), a u avgustu je i taj PBP (ove god. će nas sigurno ubiti kiša, jer je prošli put nije bilo, a tamo u Bretanji normalnije je da pada nego da ne pada).Osim toga, nisam nikad do sad odustao tokom breveta, sve koje sam započeo - završio sam. A ovaj mi je bio № 40, jubilarni...
*
No, idemo iz početka...
U petak popodne stižem autom u Atinu (saobraćaj je ludilo), vozim kroz grad brevet rutom, do mesta gde će biti cilj, da bi mi mi bilo lakše, tj. poznato, u nedelju kad budem prolazio biciklom. Nalazim kafić na ciljnom mestu, promuvam se malo po okolini da bih pronašao zgodno mesto gde ću spavati (imam krevet u svom malom kombiju) uveče, a takođe i nakon breveta. Znači ono... da je dobra hladovina (drveće, visoke zgrade), ali da je osvetljeno, i da nije mnogo zabačeno, tj. da je na prometnom mestu (zbog lopova, jer imam unutra u autu opremu za sviranje). Nalazim fino mesto, samo 200-300 metara od cilja. Inače, startno mesto je oko 1 km daleko (obično budu na istoj lokaciji, ali ovoga puta, eto, nisu).
Zaspao sam oko 23:30. Inače sam noćna ptica, ali poslednjih dana ustajao sam ranije, pa i ležao uveče ranije, upravo zbog ovog breveta, da na start ne bih došao neispavan.
A start je bio zakazan za 6:00.
Buđenje u 5:00. Oblačim se, montiram prednji točak (mali kombi, pa mora da se skida), podmazujem lanac... Doručkovao nisam, jer sam vremenom shvatio da mi više odgovara da se veče uoči breveta nakrkam k'o svinjče, a onda ne jedem ništa ujutro i tokom prva 2-3 sata vožnje. Nisam mnogo kilavio sa pripremom i pakovanjem, kao pre 7 dana kad sam zakasnio na start 2 minuta (i vozio brevet bez kartona), pa stižem desetak minuta ranije na zborno mesto.
Na startu nas je bilo samo 9: 8 muških i jedna žena. Bilo je 11 prijava, ali dvoje nije došlo. Zašto tako malo učesnika? Pa zato što je 6. maja održano 3 breveta 600 km na 3 različite lokacije u Grčkoj, a 13. maja još jedan 600 km (onaj koji sam i ja vozio). Plus je najavljivana kiša za noć i drugi dan breveta...
Krećemo tačno u 6:00, možda pola minuta ranije. Neobično je voziti kroz polupuste ulice Atine. Spuštamo se do mora, pa uz obalu prema KT 1, najjužnijoj tački poluostrva Atika. Vozili smo svi zajedno do prvih uspona, a onda dalje svako prema svojim mogućnostima. Ali skoro da se ponovo kompletiramo na kontroli - dok jedni odlaze, drugi stižu. Nije još počeo da radi kafić, pa umesto uzimanja fiskalnih računa pravimo fotografije kao dokaz.
Na 170. km morali smo da hvatamo trajekt za ostvo Evia, ali problem je što su oni polazili na svaka 2 sata, pa smo imali jedan u 12:30, a sledeći tek u 14:30.
Znači ili 6½ sati na raspolaganju, ili 8½ sati za tih početnih 170 km (usput 2 kontrolne tačke i kupovina karte za brod). Do prve KT, koja je bila na 74. km vozili smo dosta brzo nas 5 (od starta do mora je blaga nizbrdica, kasnije samo jedan veći uspon, a i vetar je bio povoljan) i stigli smo za oko 2 sata i 30 minuta. Pokušavao sam da motivišem te 3 kolege i jednu koleginicu da požurimo i pokušamo da uhvatimo trajekt u 12:30, jer imali smo skoro 4 sata za 96 km, ali niko nije hteo... rekli su da će biti uspona (ja nisam studirao rutu). A i severni vetar sve jače duva... tako da sam i ja odustao od te ideje. Ne bi bilo loše uštedeti 2 sata, to bi možda značilo 2 sata vožnje po kiši manje sutradan... Ali sad, šta je tu je...
Nakon slikanja i klope, vozimo nas 4 prema severu. Vetar sve jače duva. Ubrzo su mi malo pobegli, pa sam vozio dalje sam: selo Gramatiko (KT 2), pa čuveni Marathon(as), pa stižem do luke Sv. Marina, par minuta posle njih. Bilo je 13:30. Odlično je organizator podesio vreme starta, tako da bi neki brži mogli da stignu i na trajekt u 12:30, a svako može do 14:30. Mi prosečni brevetaši, taman na polovini.
Kupujem kartu (5€), pa jedan sat prinudnog odmora koristim da pojedem nešto težu hranu (ono što nije dobro da se jede dok se vozi), da malo prepakujem stvari i da obrišem i ponovo podmažem lanac... kad već imam čime... a poneo sam sve što treba, jer ako bude kiše - zatrebaće, možda i 2-3 puta.
Trajekt je krenuo u 14:32 i stigao na ostrvo Evia oko 15:20. Aplikaciju Ride with GPS isključio sam kad sam stigao u Sv. Marinu, ponovo je uključio kad sam nastavio da motam, ali ona je izvukla pravu liniju preko mora i računa mi i tih oko 11 km kao vožnju. Tako da nisam vozio 618 km kako piše na slici, već 607. A kad sam već kod brojki, podsećam da ova aplikacija povećava elevaciju za 20% najmanje...
Nakon sat i 50 minuta pauze, nastavljamo svi zajedno ka KT 3, i dalje uz nepovoljan vetar. Na početku je jedan težak i dugačak uspon (na jednoj deonici od par stotina metara i vrlo strm, pa ne motam, nego guram bicikl uzbrdo... i ne stidim se to da priznam
), tako da se brevetaški deveterac tu rasturio: ko vozi sporije, ko brže, ko čeka drugare koji kasne...Tako da nastavljam sam. Kupujem flašu vode od 1½ litra na jednoj benzinskoj (jer kaže gazda da česmovača nije dobra), a ubrzo zatim sustižem trojac sa kojim sam vozio na početku (bolji su penjači od mene, pa mi uvek pobegnu na usponima). Stižemo zajedno na KT 3, kupujemo svako ponešto u jednoj prodavnici (ja uzimam ledeni čaj), jer nam treba fiskalni račun kao dokaz. Pitam ih da li idemo dalje, ali oni rekoše da neće još, tako da nastavljam dalje sam... i narednih oko 370 km do cilja više neću imati društvo.
30 km na jug... niz vetar, konačno (srećem usput ostalu petoricu). Pa onda na zapad, prema gradu Halkida (najveći na ostrvu), ali bliži se mrak i vetar je znatno oslabio.
* * *
Tu negde nakon KT 3, po statistici koju vodim od 4. avgusta 2017. godine, prešao sam biciklom okruglo 100.000 km (sada nakon breveta sam na 100.349 km).
* * *
Kao i obično, u sumrak mi motanje pedala uvek najlakše pada (a najteže možda ujutro), pa pičim prema Halkidi kao brzi voz...
Prolazim grad i teram dalje ka KT 4. Mrak je već pao, gužva na putu velika (subota veče je).
Na kontroli broj 4, u selu Dafni, čeka nas organizator Spiros. A do sela najpre veliki uspon, pa onda veliki spust...
Ostao sam sa njim u razgovoru oko pola sata, nije mi se vozilo nazad (odmah je veliki uspon). Nismo se znali od ranije, ovo je prvi "njegov" brevet koji vozim, jedino sa fb, pošto on upravlja brevetaškom fb grupom.
Dobijam od njega kroasan i neki gazirani sok, pa nastavljam vožnju.
Usput srećem kolege, pozdravljamo se... Točim vodu sa česme ispred neke prodavnice...
Gledam dok vozim meteo radar i još 2-3 sajta (kao što sam proveravao često i tokom dana), jer moram konačno da donesem odluku da li idem dalje sa brevetom ili okrećem prema Atini, sve nadajući se da će se prognoza za noć promeniti...
Ali ne, kiša je izgleda sasvim izvesna, sad da li od 01h ili od 03h, zavisi od sajta...
U Halkidi, u povratku, kupujem jedan giros i jednu 'patatopitu' (to je giros bez mesa
), giros odmah smažem, a ovu 'krompir-pitu' ostavim za kasnije. Slatke stvari imam još u torbi.Prelazim pokretni most u Halkidi i vraćam se na kopno (da, toliko je to 200 km dugačko ostrvo blizu kopnu na tom mestu) i, naravno, ne idem na jug prema Atini...
Uskoro me pretiče autom Spiros, koji je završio u Dafniju (svi su prošli) i sad ide da nas čeka na KT 6.
Auuuu, počinje da rominja kiša, a ja se baš nadao da nekim čudom ipak neće...
Ali nije to bilo čak ni pravo rominjanje, nego je onako samo osetiš negde na licu ili na šaci (vozim bez rukavica) da je ima. Naravno, to je mogao biti samo početak, a da kasnije pojača. Ali vreme je prolazilo, a nije pojačavala. Malo tako rominjucka, pa malo ni to... Prolazim grad Thiva, još 20 km pa stižem u selo Aliartos, gde je KT 5.E, ali pre toga, uzimam iz jednog žbuna pored puta paketić koji sam u petak popodne tu ostavio (na putu prema Atini). A u paketiću neke fine stvari: konzerva pasulja, konzerva tonosalate (tunjevina i povrće) i još štošta...
U Aliartosu, pošto je tek oko 04h i pekara još ne radi, pravim fotografije iste, kao dokaz, punim flaše na česmi i vozim dalje.
Tu je opet jedan dugačak uspon... Neka nedođija uglavnom, ali ipak nailazim na jedno selo i baš kad sam prolazio kroz njega, poče kiša jače da pada. Pogled nadesno i spazim kuću sa otvorenom garažom, a iznad veliki balkon... super sklonište. Tako da stanem tu, opet se malo prepakujem, navučem nogavice i jednu laganu jaknu, jer sa kišom je stigao i hladan jutarnji vetar...
Padalo je samo oko pola sata. U međuvremenu je i svanulo.
Izlazim na neki glavni put, širok i sa dobrim asfaltom.
Još jednom sam stao (na benzinskoj) zbog kiše, ali samo na 5-6 minuta. I to je bilo to od padavina na ovom brevetu.
Stižem na KT 6 (i opet veliki uspon i još veći spust dole ka moru), Spiros drema u svom autu...
Čekiram se, pojedem onaj "giros bez mesa", koji vučem iz Halkide, pa nazad. Još oko 160 km.
Na povratku (jer je ruta opet delimilčno ista pre i posle kontrole, kao i kod KT 3 i 4) savladavam taj veliki spust iz kontra smera, dakle sada je veliki uspon... sa druge strane, na spustu, srećem kolegu i koleginicu koji voze zajedno od početka dok im je jedan kolega iz trojca očigledno negde usput otpao...
Da ne dužim, umorio sam se više od kuckanja (jednim prstom) nego od okretanja pedala, do kraja breveta bilo je jednolično: goledoliranje do besvesti, kao na PBP što će biti, dakle bez velikih planinskih uspona, ali stalno penjanje i spuštanje, ravnice ni za lek...
Na KT 8, u selu Asopia, kupujem pitu sa spanaćem, pitu sa sirom i Coca Colu i čuvam račun kao dokaz.
Kroz Atinu opet ludilo, ali proći biciklom posebno je stresno. Sreća moja što ne živim u Atini, nego u Solunu, koji je takođe opterećen saobraćajem, ali u poređenju sa Atinom smešan je...
Dolazim na cilj u 15:45, Spiros nije u kafiću, pa ga zovem preko telefona. Dolazi za 2 minuta sa sinom (sigurno su bili u nekom obližnjem parkiću), završavamo formalnosti i ćao...
Reče mi da očekuje još samo dvojac (žensko-muški) za oko jedan sat i nešto kasnije još jednog kolegu. Ostala petorica su odustali. Koliko sam ga razumeo, pokušali su da ostanu u Halkidi da spavaju. Ali izgleda da su se preračunali sa vremenom...
Na nekom 600 km brevetu moglo bi da se odspava, ali ako je lak, ako nema mnogo penjanja. Ako je težak, ima elevacije, ima vetra (plus smo izgubili vreme zbog trajekta), onda teško...
*
Za kraj brojevi:
- 607 km
- oko 6.200 m elevacije
- start u 6:00, cilj u 15:45 narednog dana
- ukupno vreme 33:45
- ako odbijem čekanje i vožnju trajektom, ukupno vreme bilo bi malo ispod 32 sata
- ukupno stajanja 5:14
- ukupno stajanja bez trajekta oko 3:20
- ukupno stajanje ako ne računam ni kišu je oko 2:45
- ukupno vožnja 28:31
- prosečna brzina (uključujući i guranje bicikla
) oko 21,3 km/h
#363
MI1966
-
- Members
-
- 1818 posts
Postavljeno 27 May 2023 - 06:35 PM
Danas 300 km brevet... pola sata vožnje po kiši, pa onda 1 sat čekanja na BUS stanici da oluja ode na istok prema Dojranskom jezeru.
Ovo mi je bio poslednji jači... da kažemo trening (iako zapravo nikad ne treniram, samo vozim za svoju dušu i telo ) pred trku B-Hard, koja je za 13 dana. Do nje više ništa dugačko i naporno, samo još 3-4 "stotke" u narednih 10 dana i to je to....
*
Brevet je bio 311 km, ali nisam snimio početak i kraj. Start u 6:00, na cilj u 20:20 (da nije bilo kiše, završio bih do 19:30). Prosečna brzina 24,5 km/h.
Ovo mi je bio poslednji jači... da kažemo trening (iako zapravo nikad ne treniram, samo vozim za svoju dušu i telo
) pred trku B-Hard, koja je za 13 dana. Do nje više ništa dugačko i naporno, samo još 3-4 "stotke" u narednih 10 dana i to je to....*
Brevet je bio 311 km, ali nisam snimio početak i kraj. Start u 6:00, na cilj u 20:20 (da nije bilo kiše, završio bih do 19:30). Prosečna brzina 24,5 km/h.
#364
MI1966
-
- Members
-
- 1818 posts
0 članova čita ovu temu
0 članova, 0 gosta, 0 anonimnih korisnika
