Nedavno mi pade na pamet da sam za poslednjih nekoliko godina na biciklu prošao mnogo kilometara i uslikao mnogo lepih i zanimljivih mesta po belome svetu. Možda nije loša ideja da podelim ovde neke fotografije, čisto da se vidi gde sve može da se pedala čak i kad ste amater kao ja. Kao muzičar na prekookeanskim brodovima, imao sam priliku da vidim mnoga, nama egzotična mesta, ali moj lični utisak nakon ovih godina je da svako mesto ima svoju draž i da je nebitno da li vozite bicikl ili pešačite po Kosmaju, sejšelskom vulkanu ili planini iznad Barselone. Verovatno smo mi biciklisti zato i toliko kolegijalni prema sabraći dvotočkašima odakle god da su, zato što je napor, uzbuđenje i zadovoljstvo neovisno od lokacije. Toplo, hladno, glatko, džombasto, u grupi ili solo, uvek ćemo mahnuti jedni drugima u prolazu, uvek ćemo aplaudirati na osvojenoj distanci ili visini jer nam svaka takva vožnja izmami osmeh ispod oznojenog čela.
Ove fotke su napravljene običnim telefonskim kamerama, neke nisu baš za izložbu, ali su tu da dočaraju lepotu mesta i osećaj slobode pri vožnji. Često sam učestvovao u grupnim vožnjama, ali sam i katkad iznajmljivao bicikl i sam istraživao, nekad planinskim, nekad gradskim putevima. Pošto sam posećivao uglavnom priobalne gradove, većina vožnji je u blizini mora i okeana, što je davalo sjajne vizure na pučinu koju toliko volim 
