Pre nekih godinu i po dana bio sam u potrazi za drugim drumašem, takoreći back up jeftiniim biciklom koji bih vozio maksimalno do 1000km dok sam na godišnjem odmoru u Srbiji, da ne moram konstantno da vučem i vraćam svoj primarni bajs gde god da krenem. Za oko mi je tada zapala jedna jako lepa Koga Miyatta Exerciser, koja je dok sam se ja uopšte razmišljao da li mi treba još jedan bajs, prodata.
Srećom, ubrzo je na oglasim izleteo i jedan Cannondale 2.8 R800 u ekstra stanju za te godine, i s obzirom na cenu koja je bila povoljna za bicikl u takvom stanju, odlučio sam da je pazarim.
Dakle ram je full aluminijum i nosi oznaku 2.8 R800 što je faktički preteča Cannondale-ovih Caad ramova. Koliko sam uspeo da saznam na netu, ova vrsta rama je proizvođena sa malim izmenama od kraja osamdesetih ili početka devedesetih sve do 1998. kada počinje prva serijska proizvodnja Caad2 a potom i Caad 3 ramova koji i jesu imali dosta sličnosti sa ovim 2.8 ramovima.
U osnovi, 2.8 oznaka označava da je ram u M veličini ili 54 cm težak samo 2,8 funti, ili 1270 grama što je za tadašnje pojmove serijskih bicikala za širu prodaju, bilo impresivno. Moj je veličina 56 cm, što znači da je za nijansu teži. Zanimljivo kod ovog bickla je to da čak ima i karbnsku viljušku, što je opet kažem, bilo dosta napredno u odnosu na davnu 1996. godinu kada je proizveden. Kod pogona je ram ubedljivo najširi, i odatle se down tub piramidalnom gradacijom stanjuje ka spoju top i down tuba. Cannondale tvrdi da je ovakav oblik cevi namerno rađen da se postigne što veća krutost kod pogona, što bi se odrazilo na bolji prenos energije prilikom pedalanja. Ram je rađen ručno u ako se ne varam Oregonu u Americi, i varovi na njemu su duplo obrađeni tako da se ne vide i izgleda kao da je ram izliven iz jednog komada, i to ne samo na spojevima na gornjim delovima rama, nego čak i kod pogona. Boja na ovom ramu je takođe posebno lepa, perla metalik, tamno zelena koja se posle pretvara u srebrnu, a zbog perl efketa presijava se i svetluca na Suncu. Isti ram je korišćen za proizvodnju većine tadašnjih Cannondalovih drumskih bicikala, samo sa drugačijom opremom, u skladu sa cenom. Oznaka R je označavala racing, a broj koji je pored nje, kakva je oprema na biciklu. U skladu sa tim prodavali su se od R300, preko R400, R600, R800, R1000 i R2000 ako se ne varam.
Moj bicikl, R800 fabrički je dolazio sa Shimano 105 2x8 prenosom, STI šamaraljkama i Mavic CXP točkovima. Međutim, odmah sam primetio da je prethodni vlasnik promenio skoro potpuno opremu, zamenio je sa Šimano 600 Tricolor opremom (prva serija Ultegre 6400) i stavio na njega Campagnolo Atlanta 96 semi aero točkove sa Shimano 600 Tricolor nablama. Prema tome, ceo bajs je da tako kažem za nijansu unapređen boljom opremom, sem kočnica koje su ostale Shimano 105 ali i dalje sasvim korektno rade posao.
Kada je bajs došao u moje ruke, imao je klasičan drumski pogon koji danas sem takmičara, ne znam ko može da tera po brdima. Napred 53-39 i nazad 12-23. Zbog toga sam odlučio da mu promenim prenose kako bih ga prilagodio za svoje potrebe, težinu i kondiciono stanje. Stavljena je druga kaseta, Shimano Claris 12-28, i pogon Sunrace FCR86, osmofaz. Takođe, ono što mi je smetalo na bajsu jeste korman koji iako je dobra klasa (Italmanubri ručno pravljen u Italiji), nije imao oblik pa ni prečnik cevi koji mi odgovara te sam odlučio da ga menjam. Bilo je teško pronaći retro korman za prihvat lule 26mm a da bude kompakt, ali uz malo strpljenja i čekanja, i posle 2 meseca i to je stiglo. Sa tim kormanom Uno, i drugačijim prenosom, bicikl je mnogo udobniji i upotrebljiviji za razne terene. ispod su slike kako danas izgleda nakon mojih modifikacija.
Utisci iz vožnje:
Našao sam na netu informacije da ovaj bicikl nosi imidž veoma krutog, ali i veoma tvrdog bicikla koji jako loše podnosi dobar put, pre svega je njegove cevi nisu hidroformirane (što je za ono vreme i logično), nema konusoidan odnosno teperovan head tube, i njegova vila iako je karbonska, nekako mi se čini kao da je drugačija od današnjih, modernih karbonskih vila. Pri proizvodnji ovog bicikla se najviše brinulo o tome da bude što krući i da obezbedi što bolji transfer energije od nogu vozača preko pogono do točkova, i to ima za cenu nešto umanjeniju udobnost nego kod modernih bajseva. Međutim, to nije ništa drastično što recimo deblja guma ne može da malo izniveliše. S tim u vezi, sada su na bajsu gume od samo 23mm, Schwalbe Durano Plus, koje iako su u odličnom stanju i sigurno mogu još hiljada i hiljada km da kotrljaju, u skorijoj budućnosti biće zamenjene Continentalkama od 25 mm nazad (jer mi se čini da je to za zadnju gumu zbog klirensa maksimum(, i napred sa 28mm. Iako će gume tada biti različite debljine, nekako sam ubeđen da će mnogo doprineti tome da bicikl nežnije upija neravnine na putu.
Shimano 600 Tricolor oprema radi odlično, kao švajcarski sat. Vozio sam i Shimanovu Claris grupu, osmofaz novije generacije, i mogu da kažem da Tricolor radi osetno bolje. Claris je na primer sav nekako plastičan, dok se kod Tricolora oseti pod rukom da je sve nekako metalno, precizno, dobro. Sa ovim menjačima nikad promašena brzina, prednji menjač radi izuzetno brzo i glatko (ekvivalent rada npr. Shimano 105 5700) i što je najbitnije, ima trimm opciju koja je toliko dobra, da se faktički svaka brzina može koristiti a da lanac ne dodiruje kavez prednjeg menjača. Dakle, čak i kombinacija napred veliki nazad veliki, ili napred mali, nazad mali je takođe moguća i menjač se ne buni, iako naravno zbog ukošenosti lanca izbegavam te kombinacije.
Dakle, sve u svemu, za mene lično veoma zanimljiv i specifičan bicikl kojeg svakako danas nema mnogo na drumovima. Za novac koliko je plaćen i koliko je u njega uloženo u smislu modifikacija, teško da može da se nađe pristojan drumaš sa iole kvalitetnijom opremom, a da ima neki šmek. Jedino što mi pomalo smeta kod ovog bajsa, jeste to što kad sa njim napadnem uspon od 10 i više %, postane mi baš naporno jer imam puno kila i gravitacija začas uzima svoje. 
Igor mi je predlagao da na njega probam da montiram kasetu od 32 zuba, ali ja sam uveren da sa ovim menjačem to neće baš najsretnije raditi. Sa druge strane, čak i da radi, to bi ipak bio prevelik skok između brzina ako se stavi 12-32, budući da je ipak samo osmofaz u pitanju. Da je desetofaz, to bi radilo mnogo bolje. Zbog toga ni sam ne znam šta mi je činiti. Mogao bih da opušteno stavim pozadi Claris menjač koji bi bez problema primio 32 zuba, ali bi po meni to bilo žešće skrnavljenje ovakvog bajsa. Ili bi rešenje bilo da se stavi kompletno druga grupa, neki desetofaz, ali opet mi se nekako to ne radi jer na ovakvom setupu, oprema radi stvarno perfektno. Suma sumarum, ni sam ne znam šta ću, ali jedva čekam da ga opet isteram na drum.
