83 odgovora na ovu temu

[mixitron]

Lele, lele.. ja sam prošle godine tuda pičio preko 30jes. Znači, biće asfalta. Koliko je to dobro toliko će biti i loše jer Golija više neće biti mirna i tiha planina.

 

Nešto ne verujem da će intenzitet saobraćaja da eksplodira. Ali lokalcima će sigurno značiti.

[Boris_volimCorbe]

Браво! Пут до Муховића је катастрофа, најбоље оставити бајс у кампу на језеру па лагано стазом до видиковаца. Уживај!

Jeste, put je jako loš, tako da sam najveći deo tog puta pregurao. Da sam znao kakav je, sigurno ne bih išao biviklom, ali mi nije nimalo žao.

Generalno, juče i danas sam pregurao više od 20km - što na Goliji što kod Uvca.

[Boris_volimCorbe]

Dan prvi.

Od Požege sam krenuo ka Arilju a onda presekao na istok ka Guči pa na jug ka Ivanjici. To ubacivanje Guče me koštalo, jer je brdovitije i duže. Ja sam, inače, na turu krenuo totalno van forme, jer sam od povratka iz Raške početkom maja prešao jedno 100km po gradu i jednom sam otišao do Obedske bare. Još i poslednje dve noći pred turu su bile sa premalo sna i… a što ja ne bih otišao preko Guče?

Elem, riknuo sam dok sam se popeo na vrh iznad Ivanjice

i tada sam imao još možda sat vremena do mraka, a livade u okolini manastira Studenica su bile nekih 28km dalje. Dok sam jurcao nizbrdo krivinama, vidim čoveka kako stoji pored džade i svog Golfa 2. Stanem ja, pozdraviimo se i onda pitam ja njega da li zna da li megde ima neko ravno parče zemlje za mali šator. Okolo stene, strmo. Tu ti on pokaže iznad naših glava i kaže "možeš tu gore kod mene".

Sve u svemu, upoznajte Zorana Aleksića, ljudinu iz Ivanjice. (slika je mutna jer je telefon bio musav od znoja)

Zoran mi je pokazao ljuti makadam do njegove nedovršene vikemdice sa sjajnom livadom oko nje. Čak me pitao da mi ostavi ključ da bih mogao da prespavam unutra ali sam odbio i montirao se pored kuće. Voda je odmah pored kuće, betonirani trem sa stolom i stolicom... ma... Večera, spavanje i jutarnja kafica - čista desetka.

Ostalo je par fotki mesta, Zanimljivo je da je ta livada nekih 10-15m iznad puta i ne vidi se odozdo.

[Boris_volimCorbe]

Drugi dan nije bio za neko pisanje, jer se sveo na patnju zbog vrućine i jurcanje do ibarske a onda još veću patnju jurcajući ibarskom sa busevima i kamionima. Studenicu sam preskočio jer nisam imao vremena a i tamo je bila gomila ljudi u svečanoj odeći pa nisam hteo da se toliko ističem
Na kraju sam digao šator na sveže pokošenoj livadi iza crkve.

Ljudi iz sela su me pozvali na kafu, što ja generalno prihvatam jer su takve stvari često među najvažnijim događajima na turi, ali sam ovaj put jednostavno bio preumoran i hteo sam da se odmorim za uspon na Goliju narednog dana.

[Boris_volimCorbe]

Nešto ne verujem da će intenzitet saobraćaja da eksplodira. Ali lokalcima će sigurno značiti.

Kako pomenuh jurcanje ibarskom, setih se da sam mislio da sam te video kako žežeš u suprotnom smeru, južno od Ušća. Zadnje bisage, a bio je još jedan biciklista iza. Ja viknuo eeej ali su brzine bile ogromne pa se nije čulo.

[Boris_volimCorbe]

Dakle, uspon na Goliju sam donekle pokrio, mada ću se svemu vratiti kada bude vremena i snage u bateriji telefona.

Dan četvrti

Šator sam digao na livadi punoj korova sa trnjem, na izlazu iz Sjenice


i to pogrešnom. U Sjenici vidim znak za izletište Uvac i ja krenem da u tom smeru negde zanoćim. Malo morgen, jer Uvac je selo i izletište na putu za Novu Varoš, a ono što ja zovem Uvac oni zovu Sjeničko jezero. Ali otišao sam možda dva km od grada, tako da nije bilo strašno.

Ono što je zabavno je situacija od narednog jutra, kada sam krenuo da se pakujem. Došla banda od 5-6 krava i opkolila me. Stoje u krugu od jedno 6-7m od mene i gledaju me. Ja gradsko dete mislim sad će da me biju a onda sažvaću. Onda je jedna krenula da mi njuška lanac pa korman, ali kada je nanjušila Brooks pomislio sam da sam stvarno gotov. Za to vreme je druga njuškala moj prljavi veš koji se sušio na grmu korova, što je bilo fuj. Ostale su samo stajale i valjda čekale znak da krenu. Još jedna stvar - ja sam bio u centru njihovog kruga a u istoj tački je bio oblak smrada a takođe i roj muva.


Bilo je čupavo, smrdljivo i prepuno odvratnih muva, ali je konačna presuda bila da su mi oprostile i pustile me da idem.

I onda sam otišao na Uvac, gurao bajs mnoge kilometre po gadnom makadamu, ali se ipak lepo proveo. Više slika odande kada se vratim, jer znate kako to izgleda.

[chamade]

Imaš sreće da nije naišao bik, pa još i da namiriše pokojnu žensku u tvom brooksu. Tu bi ugasio  

[Boris_volimCorbe]

Nakon Uvca sam na brzinu jeo u Sjenici, kupio još 5 litara vode (ukupno sedam i frtalj), i krenuo magistralom ka Novoj Varoši. Da bi stvari bile u skladu sa dosadašnjim delom ture, par kilometara od Sjenice su radovi - skinuli asfalt i nasipaju tucanik. Teško se vozi, većinom je uzbrdica, a kamioni dižu oblake bele prašinčine…
Ali, to je tako samo nekih 16km, jer ja nisam krenuo u Nivu Varoš, nego u Prijepolje starim putem, preko Karaule (selo). Put je makadam i mora da se gura samo kada je jača uzbrdica, što je u početku skoro stalno
Ali je lepo



E, a onda se pojavi selo Karaula, koje izgleda divno kada mu se prilazi. Već na početku sela sretnem starijeg čoveka, koji mi odmah pruži ruku, pita kuda sam naumio i onda me pozove na kafu. Kuća odmah tu pored nas, prava lepa seoska.
Naravno da sam prihvatio. Mislio sam da vozim još sat i po, dva, i stignem nadomak spusta ka Mileševi, ali ovo selo, ovo dvoje ljudi i njihova kuća su delovali kao mnogo zabavnija varijanta.
Upoznajte Nedžiba i Rahimu


Ne samo da sam kod njih popio kafu - onu što dođe gorka i sa ćasom punom kocki šećera i čašom vode - nego sam večerao njihovu junetinu, njihov sir i njihov hleb. Pojeo kocku ratluka… I digao šator tu u njihovom dvorištu, povrh kuće. Odatle ovo kuckam, mada je vreme za spavanje odavno prošlo. Imam još dosta slika, ali baterija je na izmaku, moja snaga takođe, kasno je a i signal je jako slab, tako da će one doći kasnije.

Pozdrav svima, čujemo se sutra

[Simeun]

Свака част Борисе! Добра одлука да кренеш тим путем од Аљиновића ка Пријепољу, колико због лепоте и одсуства јаког саобраћаја толико због радова на магистрали прашине и смрада и дима са депоније која је непрекидно запаљена и око 30 напуштених паса који патролирају том деоницом. Не знам какав ти је план за даље али у том крају има се шта видети. И немој теглити толико воде поред толико извора и продавница осим ако планским повећањем терета у вожњи по брдима не радиш на маси у ногама ипак ти си ситна риба за једног Јапанца кога сам срео код Никшића, имао је мислим око 12-15 литара воде и још гомилу пртљага, једва је возио 5 на сат са толиким теретом а био је већ годинама на путу по свету

[chamade]

Simeun@ kad si već pomenuo tu deponiju i dežurne pse. Ja sam pre 2 godine prošao upravo pored njih i uopšte nisu bili raspoloženi. Na moju sreću išao sam u suprotnom smeru od Borisa, tj leteo nizbrdo pa nisu mogli da me stignu. A i tada je tu bio prilično dobar asfalt.

[Simeun]

У међувремену су их доносили још па су се фино намножили. Последњи пут сам прошао тим путем пре 20 дана и видео сам по 5-6 у чопору на сваких 100 метара. Није згодно проћи ка Златару. А о одлуци да на најлепшим местима и најчистијој природи праве депоније да не говорим...

[Boris_volimCorbe]

Krenuo ja jutros od Nedžiba i Rahime i par stotina metara dalje je vrh brda (ne zove se džaba Karaula) sa džamijom i raskrsnicom. Valjda pet puteva se tu sreće, svi makadamski, i znaci su tu. Vidim ja strelicu za Milošev Do, do koga se ide jako nizbrdo, i krenem. Divno jutro i divna okolina


Posle par kilometara shvatim da i ne idem toliko nadole kao što su mi opisali, i uskoro primetim u daljini čoveka kako stoji na livadi sa par krava i konja. Pozdravimo se, pitam ga ja samouvereno da li idem dobrim putem a on će auuuuu. Loš znak. Morao sam da se vratim skroz do džamije, gde sam primetio da je bitni znaki u stvari bio izvaljen iz zemlje i samo naslonjen na drugi...
Krenem tuda i vruuuum na guzici sve do najniže tačke, koja se zove Milošev Do. Na guzici jer sam skoro sve vreme hodao na petama držeći da mi bajs ne sklizne. Makadam je jaaako loš u ovim krajevima, makar strmi delovi.

Na 20m od samog kraja spusta, na jednoj krivini, sam zastao da malo predahnem i uživam u divnoj prirodi oko mene - visoka brda na sve strane. Kad odjednom krenu da prašti Crni Ples od Oktobra 1864... ja u neverici, a ono dvojica na brdu sa leve strane stoje i mašu mi da dođem. Što sam i uradio, ali smo samo popričali napolju, a oni mi pokazali brdo preko koga me vodi put (blago dam se usro u tom trenutku ). Otac i sin inače, i išli su u šumu po drva. Imaju jake zvučnike
Skoro pa ceo taj put uzbrdo sam pregurao jer je put ne samo loš nago jezivo strm. Sva sreća pa je danas hladnije, jer sam to izgurao lakše nego što bi trebalo. Pri samom vrhu, kod jedne česme, me dostigao čovek u terencu i rekao mi da svratim na kafu, kuća mu je malo napred. Selo Kašan, od koga sam video valjda dve kuće, je na damom vrhu, i tu svoj kućerak od nekih 5-6 kvadrata ima Pero Jakšić iz Prijepolja. Unutra taman jedan krevet, peć na drva i sitno stvari, taman da se ugreje i prespava. Evo Pera


Nakon kafe i kraće priče, krenuo sam dalje, a ostatak uglavnom nije bio strašan i bio je većinom nizbrdo. Uskoro je krenuo i mestimični asfalt, a onda je usledila raskrsnica, na kojoj sam skrenuo desno na poprilično strm i poprilično dugačak asfaltni put koji je išao sve do manastira. Taj put inače nije u mapama, a onaj koji jeste je maksimalno zapušteni makadam. Ovaj put je relativno nov, vrlo dobar, i ide kroz zeleni tunel drveća, sa prastarim a prelepim kućama sa drvenim tarabama, i tako uvija i uvija kilometrima, dok su okolo visoka brda... Prelep put. Ali treba prvo otići na njegov vrh, a jako malo ljudi ima i viidi razlog za to.
Tu sam opet napravio pogrešno skretanje i završio kod srednjevekovnog grada Mileševac, pored koga je i džamija, a to je sve na dnu jako strmog puta kojim sam jedva izgurao bicikl nazad.


Na kraju nisam stigao da obiđem Mileševu, a i rekli su mi da je gužva a ja prapnjav, znojav i nikakav...

Sada već više od sat vremena sedim u pekari Arena u Prijepolju, gde sam sabio dva ova

Igor (chamade) zna o čemu pričam jer sam ga odmah pozvao. Burek je opasan.
Sedim ne toliko zbog bureka, nego zato jer je krenulo da lije. Kažu neće prestati ceo dan, pa smišljam šta ću.

[chamade]

Dunuo neki vetar ka Beogradu i odjednom zamirisa.. burek Prijepoljski

[Boris_volimCorbe]

U toj pekari sam proveo nekih sat i po, čekajući da prođe pljusak koji je počeo kako sam zahrizao burek. Za to vreme sam pojeo dva bureka, popio skoro litar jogurta i u pekari dopunio telefon. Kada je pljusak malo popustio, nazuo sam kese, stavio prekrivač za kacigu, gumiranu jaknu, seo na bajs i krenuo ka Jabuci.
Na skretanju za Kamenu Goru mi je vlasnik prodavnice ponudio da dignem šator na njegovoj livadi pored, ili da prenoćim u davno napuštenoj zgradi. Ovoj

Unutra sam očistio jedan deo metlom koju sam tamo našao, ali sam shvatio da možda ima pacova ili koznačega, pa sam batalio šator i montirao se na poljprivrednoj mašini koja je bila unutra



Između malo zastrašujućeg mesta sa neudobnim ležajem od metala i poznatog smeštaja u svom šatoru, pri čemu je prvo značilo suvo i minimum pakovanja a drugo mnogo pakovanja po kiši i blatu, izabrao sam ovo prvo. Bilo je neudobno na toj mašini, ali sam imao više prostora za kuvanje i klopu, kafu...

[Boris_volimCorbe]

Zaboravio sam da dodam dve fotke koje sam napravio tokom penjanja ka raskrsnici za Kamenu Goru. Dakle, iako je kiša sve vreme rominjala, kako sam se penjao, tako se tu i tamo pomaljao poneki pogled a i sunce je moglo da se vidi kroz oblake. Pa je bilo lepo



Nastavak uspona na Jabuku je prošao odlično. Asfalt je poprilično dobar a uspon je konstantnog nagiba, tako da može da se nađe ritam i onda je lakše.
Uskoro sam stigao do prevoja, krenuo u juriš nizbrdo a onda i prešao u Crnu Goru. Spust se nastavio a vrlo brzo nakon toga sam slikao i ovaj prizor, koji mnogi prepoznaju - termo-elektrana, rudnik i grad

Pljevlja. Tu sam svratio i zverski se naklopao

a onda krenuo da se penjem kroz klasične i jako lepe crnogorske krajolike. Uspon je kraći nego onaj na jabuku, ali je svejedno podug. Međutim, oblačno i sveže vreme mi je mnogo pomoglo da ga predjem bez većeg umora i sa minimalno zastajkivanja. Par slika


Nešto kasnije, poznati prizor

sa mostom na Đurđevića Tari, koji se vidi skroz desno, dole u kanjonu. Istu fotku sam napravio prošlog leta (ona tura Plan B...), samo mi je bicikl bio okrenut na drugu stranu, jer sam se tada ovuda peo.
Nakon ludački sjajnog spusta, koji je bolji od onog sa druge strane jer vidik nije zaklonjen šumom a put se sastoji od par jako dugih pravaca, našao sam se na mostu. Sa opet standardnim fotkama (sa vertikalnim fotkama standardno srušenim u horizontalu...)


Tu sam se častio sladoledom, čuo se sa par ljudi da podelim svoju sreću, a onda krenuo da guslam gore. Konstantan uspon na uskom putu, ali saobraćaja nije bilo mnogo, vreme je i dalje bilo idealno sveže, tako da sam se i tu popeo bez ikakvih problema. Čak sam dobio i fino iznenađenje, jer sam mislio da imam još dve krivine do prevoja gde se nalazi štand sa medom, a ispostavilo se da sam već stigao. Kao i prošlog avgusta, uzeo sam teglicu, popričao sa finom ženom koja je tu radila, a onda nastavio ka Žabljaku.

I odatle se javljam. Pravo sa puta sam otišao u restoran i pojeo teleću čorbu, pet ćevapa, pomfrit i šopsku salatu, a častio sam se i sa dva piva jer sam zaslužio. Za desetak minuta idem u već standardni kamp Ivanov Do (čini mi se da se tako zove), dići ću šator, očistiću se od prašinčine, a onda ću da pogledam u Durmitor i onda legnem da spavam.

[chamade]

Sjajno.. nakon 2 dana guranja konačno pravi cikloturistički predeli.

[srdjoni]

Na skretanju za Kamenu Goru

Ako se sledeći put odlučiš da tu i skreneš - do jedine kafane u Gori imaš 9, a do etno sela 12 km - tu ćeš i ostati

 

Prošle godine sam se na Čikeru na nju popeo uz potop i nisam video ništa. Ove godine sam proveo prelepih nedelju dana. Božanstveno mesto.

[chamade]

Ako se sledeći put odlučiš da tu i skreneš - do jedine kafane u Gori imaš 9, a do etno sela 12 km - tu ćeš i ostati
 
Prošle godine sam se na Čikeru na nju popeo uz potop i nisam video ništa. Ove godine sam proveo prelepih nedelju dana. Božanstveno mesto.

I ja Kamenu odavno merkam.

[Smasher]

Borise, koje fotke, koja avantura! Kroz neke od predela koje pominješ sam prošao autom, i čitajući tvoje tekstove i kroz slike proživljavajući mali deo tvoje avanture, čini mi se kao da sam i ja po malo tamo i samo zamišljam kako bi bilo lepo kroz sve te krajeve proći bajsom. Stvarno ti zavidim na avanturi i uživaj do poslednjeg trenutka!

[Boris_volimCorbe]

Da, i meni su mnogi rekli da treba da posetim Kamenu Goru, posebno kada su videli da se vozikam biciklom tim krajevima, ali za to mesto treba odvojiti barem dan i po, a moje ture su uglavnom prolaznog karaktera. Definitivno ću otići tamo, samo je pitanje čime.

Izgleda da se razvedrava, pre sat vremena je sve, pa i kamp, bilo u magli.


Spakovao bisage, doručkovao, sad da spakujem šator pa pokret.