Jutros se probudim,otvorim oci i ja u krevetu kod kuce.Pogledam oko mene sve poznate stvari ,mir,ptice crvkucu i pomislim:da nisam ja slucajno imao san koji je toliko bio intenzivan i toliko realan i opipljiv da evo cak imam i malo crvenila po licu po nogama ,misici su mi zategnuti adrenalin i dalje kola po telu ,srce mi nekako jace radi ,disanje duboko ali mirno.Sta se ovo desilo ,pitam se ja ?Ne ,nije bio san ,zaista se desilo nesto ali bilo je kao u snu....I krecu slike.Prosla godina ,isto mesec Jun ,Konjic ,ja na biciklu i vozim nakon lepe voznje od Beocina do Sokolca gde sam prespavao i sledece jutro krenuo put Sarajeva.Dolazak u Sarajevo ,obilazak tog lepog grada opterecenog istoriskim desavanjima u proslosti kako daljoj tako i blizoj ,ali i dalje pun misticne lepote ,prolazak ulicama punih ljudi automobila,ugriz psa kod Vecne vatre u samom centru grada ali srecom bezopasno,izvinjavanje i pomoc ljudi ,dolazak do Hadjica,izlazak iz Sarajeva i kretanje ka Konjicu,udarac automobila ,pad,neosvranje niti zaustavljanje tog automobila,moj pokusaj voznje biciklom dalje,dolazak u Konjic,shvatanje da nemogu dalje,pomoc ljudi ....i povratak kuci ...sve sam to opisao u tekstu TURA BEOCIN -KONJIC i evo sada sledi nastavak.Zaokruzivanje price koja je trebala biti ispricana prosle godine ali...kako sam rekao i obecao sam sebi tada..zavrsicu je i ....jesam.Podrska mnogih ljudi dobre volje iz svih delova nekada nase divne zemlje koji su procitali tekst i moja velika zelja da prodjem tom turom lepote ,izazova ,opasnosti i svega onoga sto cini svako putovanje biciklom izazov i zadovoljstvo pa makar samo tu kod svakog od nas preko ulice,do prodavnice ,pijace,nekog drugara,plaze a kamoli tura od 700 km koja je krenula iz Beocina,Sarajeva,Konjica,Jablanice,Mostara,Medjugorja,Capljine,Metkovica,Opuzena,Neuma ,Dubrovnika,Trebinja,Niksica odakle sam se autobusom vratio kuci i evo sada kada sam se probudio kod kuce ,pomisao da sam sanjao .Posle godinu dana razmisljanja ,planiranja ,spremanja kao fizickog tako i psihickog spremanja bicikla samo za tu namenu jer resio sam da zamenim bicikl i umesto onog sa kojim sam prosle godine putovao ,spremio sam moju ORBE-u ,moj ponos .Kazu da je to samo bicikl,gomila metala ,karbona ,aluminijuma,bez duse ,samo predmet.Za mene nije tako, to je deo mog tela,skoro kao ruka noga,deo koji skoro da ima dusu i sa kojom ja razgovaram ,deo koji mi pruza podrsku i ispunjava moje zelje i trpi moju narav ali zajedno cinimo jednu celinu .Koliko puta sam pomislio ...nemoguce da ce me ovuda provesti bicikl,pa kada me je provezao zahvaljivao sam mu se ,vozio ga ,tepao mu cuvao ga ,podmazivao ,cisti ,prao...nisam se odvajao od njega ,pazio ga ... skoro voleo kao zivo bice i ne bih ga dao ni za kakve pare...to mogu razumeti samo zaljubljenici u biciklizam .I krecem....Utorak 8 sati uvece.Sasa ,Kristina i ja u citoenu .Sasa je inace prevoznik po dogovoru.Ako bilo ko ima potrebu da putuje bilo gde i bilo kada ,zovite Sasu i dogovoricete se.Dolazi covek na kucnu adresu,kulturan,ljubazan odgovoran,pouzdan ,tacan.Sta vise traziti.Ja sam se sa njim predhodno dogovorio da putujem i covek je sve detalje ispostovao.Bila mi je i kombinacija autobusom da krenem ali autobus ide drugom rutom od one koju sam ja planirao a to je bilo :tamo gde sam stao da od tamo i nastavim.Autobus to nije mogao da ispuni a Sasa jeste,zato kome treba ciljni prevoz u svako vreme ..zovite Sasu...0638069112,Romanijska 2 ,Telep ,Novi Sad.Krenuli smo u 8 sati .Znao sam da cu u Sarajevo doci kasno nocu to jest vrlo rano ujutru ali nije bilo vazno,vazno je da cu ja biti tamo Tacno tako je i bilo.Dosli smo u Sarajevo u pola 2 ujutru.Mrkli mrak,Sarajevo skoro prazno,po koji auto .To je centar grada ali tamo gde ja idem ,prema Konjicu ,e tamo je mrkli mrak ,tisina neosvetljeno.Tesko je voziti po danu a kamoli po mrkloj noci sto sam ja i uradio.Sasa nije hteo da me samog ostavi po mrklom mraku tiho govoreci ,skoro saputajuci kako kaze da nekoga ne uznemiri pa da vidi auto sa NS tablicama i da pomisli ko zna sta.Zahvalio sam mu se na brizi i zamolio da nastavi svojim putem i da nebrine sto je covek jedva prihvatio i tako osta ja sam u Sarajevu u pola dva rano ujutru.Sta je tu je .Da cekam zoru ..daleko mi je ,da krenem opasno mi je ...na meni je da odlucim i naravno ja odlucim da krenem ..upalim svetlo ..dobro 5000 lumena,bljeskavice ,svetleci prsluk navucem i ..krenem.Lagano skoncentrisano ,osluskujuci sve oko sebe .Po koji auto prodje ,neki samo ablenduje za pozdrav ili cudjenje ..i krenem ja pravac Konjic.Sta je mrkla noc,mrak bez zvuka ,pomalo zastrasujuce ali izuzetno motivaciono iskustvo.Ostati fokusiran i polako voziti .ORBEa je lepo radila ,bicikl za pozeleti .Snage nije nedostajalo jer tek sam na pocetku puta .Nastavih tako i dodjeh do mesta gde me je udario auto.Naravno da sam ga zapamtio .Iako je i dalje mrkla noc ,zapamtio sam to mesto,Stao sam slikao se u mrklom mraku i nastavio dalje..OKo 4 sata ujutru stigao sam u KOnjic.Divno mesto ,Neretva tiho zubori ,po koji covek prodje ,ptice pocele da cvrkucu i da se zora budi .Ostao sam oko pola sata pored Nertve diveci se Konjicu rano ujutru ,Neretvi ,divnom vazduhu,prirodi..i nastavljam dalje prema Jablanici.saobracaj se poceo buditi ,ljudi svojim poslom na sve strane krecu i ja vozim kroz prazni Konjic pravac Jablanice.Put je dobar,tako da gume na ORBE-i 700 X23C klize skoro bez zvuka,Gume su Continental Plus,kako spolnje tako i unutrasnje.Nakon ovog predjenog puta mogu samo pohvale da kazem.Gume su izdrzale ,nije ni jedna pukla iako sam prelazio kilometrazu i terene koje su zaista ekstremni a narociti visoke temperature o kojima cu nesto kasnije pisati.U Jablanicu sam usao oko petaest do 6.Naravno da je bilo rano,ali toliko mirno ,puno pticijeg cvrkuta i nestvarne lepote koja je u meni probudila boravak na mestu gde se cuvena bitka za ranjenike odvijala.Sruseni most je i dalje tu,tu su i neki ostaci topova,tu je i muzej bitke za ranjenike koji je naravno zatvoren i sve je tu ...ali iako se to podrucje odrzava ipak nemogu odoleti utisku da je nekao to malo..jeste da su nas kasnija desavanja uvela u nekako drukcija razmisljanja i da je veliki deo naseg secanja namerno ili eto desilo se tokom dugog vremena zaboravljen ali ..nesme se dozvoliti da se ovakva mesta zapuste i zaborave...Moje postovanje za sva stradanja ali ovde se odvijalo nesto sto nikada nesme da se zaboravi.Obisavsi deo tog istorijskog mesta i zbivanja dalekih godina,pregledajuci bicikl ,zalihe vode ..krenuo sam putem ka Mostaru,racunajuci da cu u Mostar stici oko 8 sati ujutru i izbeci visoke temperature.Put jje bio odlican,bicikl je sluzio ,saobracaj ne tako gust,ali treba imati nesto na umu a to verovatno zna svako ko se usudi i krene na daleka putovanja biciklom jjeste da mora covek biti izuzetno psiho fizicki spreman za takva putovanja,dobro isplaniran ..ali opet to ne garantuje da ce sve i proci kako treba.Ono sto je meni bitno jeste da ostanem fokusiran na put ,da me naleti adrenalina ne savladaju pa da pomislim da mogu sve ,da vozim brzo ,da gledam levo ddesno ,bez kontrole puta ispred ,pored i iza sebe,da pomislim da ovakvi dozivljai mogu samo lepo da se zavrse ,da se opustim i jednostavno ne razmisljam o stvarima oko mene.Ne ,ne zelim reci da treba putovati pod stalnim grcem ,neopusteno,zategnuto ,stalno ocekivati da ce se nesto ili neko zakucati u tebe ,auto ,sleper,rupa ,krava,covek ,odron,krivina ,provalija..ne .Netreba biti pod stresom i grcem ..tada ce se nejverovatnije i desiti to sto zelis da izbegnes.Treba biti FOKUSIRAN na voznju a okolina da ti bude podstrek za daljji put.Uzivati,osluskivati sebe i prirodu oko sebe i biti svestan okoline u kojoj vozis bicikl i uklopiti sebe u nju,Tada nebi trebalo biti problema.Bradina cuveni deo puta ka Mostaru.Ako gledamo You Tube i rute od sarajeva do Mostara ,Bradina se cesto spominje.Neretva je ovim delokm puta sa desne strane voznje ka Mostaru ,mirna i tok joj je relativno tih bez virova ,talasa tako da ljudi to koriste za uzgoj pastrmki ,tako da se duz Neretvinog toka mogu videti kavezi ili kako ih vec zovu koji su napravljeni za uzgoj kvalitetnih pastrmki cija cena po kg je oko 7 KM. I konacno ulazak u Mostar gde neretva se malo suzava i postaje brza sa talasima i virovima.Sam ulazak u Mostar je jednostavan sve zavisi sta covek hoce da vidi tako ga i put vodi.Ja sam naravno zeleo da idem do Starog mosta koji naravno nije vise stari ali za mene i vecinu ljudi on ce to zauvek i ostati bez obzira sto je na njegovom mestu novo zdanje..ali stari most je stari i kraj.Zato kad sam se priblizavao Mostaru na racvanju -raskrsnici pri ulasku u Mostar,skrenuo sam u ulicu Marsala Tita ,vozio do crkve Ivana krstitelja tu u hladovini malo odmorio i gurajuci polako bicikl uputio se ka Starom mostu .Tacno sam i predvideo da cu krecuci iz Jablanice u 6 sati u Mostaru biti oko 8 sati uhvatiti Mostar pospan,ne toliko vruc kako zna biti,uzivao sam u lepoti ovog divnog grada koji je opisan u pricama ,opevan u pesmama,ranjavan u ratovima rusen i izgradjivan ponovo..ali njegova lepota je i dalje postojana i vecna.Dosao sam do starog mosta ,radnje ti mali ducani u kojima se mogu kupiti kojekakvi suveniri ,tek su se poceli otvarati ,po koji turista je bio setao tuda ,slikali se kupovali a ja sam stajao na mostu pokusajuci da nekao upijem tu njegovu istoriju ,da je osetim pod nogama ,u telu ...dodirivao sam taj kamen ,taj beton ,to gvozdje ,disao duboko pokusavajuci da upijem tu dugu istoriju desavanja koje je ovo mesto imalo i ima ga.Sta sam osetio .To cu sacuvati samo za sebe a svima vama ostalima preporucujem da sami dodjete ovde i sami otkrijete i osetite tu neopisivu i snaznu energiju koje ovo mesto ima.Niko drugi to nemoze umesto vas.Slikajuci se da ipak imam neku uspomenu osim ove koju u dusi imam ,porazgovarajuci sa par ljudi ,domacih i stranaca turista ,shvatio sam da ce ovo mesto biti vecno dok zivot na zemli planeti postoji i da ce ljudi svracati ovde uvek.To mesto je vecno.Nakon sakupljana energije ovog mesta ,punog srca srece i nekog dubokog postovanja za ovo mesto polalo sam se udaljio i ostavio Stari most iza sebe ne okrecuci se ..lagano trudeci se da po onoj kamenoj kaldrmi sa ovim mojim biciklistickim cipelama i plocicama ne lupam previse i nestvaram buku ne zato sto se bojim necega vec iz postovanja prema ovom svetom mestu koje je nekima svakodnevnica a meni koji ko zna kada cu ili da li cu opet doci ,to mesto i sva ranija zbivanja tokom ranijih godina i vekova je sveto mesto...Izvezao sam bicikl i pun snage uputio se ka mostarskom sajmu gde me dalje vodio put ka mojem sledecem odredistu :Medjugorju.Inace put je odlicnog kvaliteta tako ja da je moj drumski bicikl ORBEa 700x23c klizio bez problema ne praveci mi napor bilo koje vrste.Kada sam stigao do izlaska iz Mostara ,ostavljajuci mostarski sajam iza sebe ,dosao sam do raskrsnice koja je jednim krakom ravno vodila do capljine ,metkovica ,Opuzena a desnim drugi krakom onako puteljak ne toliko pompezan vodio je do Medjugorja.Da bih ipak bio siguran i pored toga sto sam odprilike znao da je to pravi put i imao sam u torbici navigaciju koju do tada uopste nisam koristio,resio sam da pitam nekoga i potvrdim pravac puta ka svetom mestu .A i ovde ima po meni jedna stvar o kojoj sam vodio racuna .Ipak ja sam stranac u tudjoj zemli.Iako idem cista srca i ciste duse neoptercen ranijim desavanjima i kasnijim posledicama koje su formirale nase sadasnje odnose ,vodio sam racuna i pratio neki svoj unutrasnji instikt koga cu sta pitati i na osnovu toga dobiti informaciju bez posledica bilo koje vrste.Ipak nalazio sam se u zemlji koja je takva kakva jeste i ima ljude takva kakvi jesu.Takvih a svi znamo na cega mislim ima na sve strane i ovde gde mislimo da smo kod kuce i tamo gde nismo kod kuce daleko od bilo kakve zastite i pomoci .Ili receno jednostavnim jezikom koji ce svi razumeti :budala ima svugde i tamo i ovde.Ja sam se vodio instiktom koji sam otprilike ovako formirao :bezi od ovih tetoviranih sa oznakama i zastavama svake vrste ,sa tamnim naocarima ,kratko osisanih i ljutih pogleda.Biraj devojke ,starije zene i ljude, mladice i nikada kada ih ima puno, kada su u gomili.i Nisam pogresio ili mozda situacija je takva da se vremena menjaju ili smo propagandom napuckani jedni na druge..uglavnom koga god da sam pitao nisam dozivljavao nikakvu neprijatnost bilo koje vrste.Ali ljudi su primecivali,jednostavno to nije bilo moguce a da se neprimeti da ja nisam sa tih terena .Bicikl ,ranac,a narocito kad progovorim .MI odavde iz Vojvodine imamo specifican naglasak i govor tako da nas i ovde u Srbiji odmah prepoznaju.Mi Lale nekako otezemo kada pricamo i to upada u oci.Kada sam iz bez ikakve zelje da sakrijem odake sam ,jer ponosan sam odakle sam i nemam se cega stideti i skrivati,rekao da sam iz Novog sada ,ljudi su bivali malo zateceni.Pa gospon cak iz Novog sada.Pa to je daleko a znate li Vi kolika je temperatura i kolika ce biti kada budete isli ka MEDJUGORJU A TEK KAKAV JE PUT ,MISLECI NA UZBRDICE I USPONE KOJE NISAM VEROVAO DA POSTOJE I DA TAKO EKSTREMNI USLOVI ,GOLI KAMEN,TEMPERATURA OD SKORO 47 STEPENI CELZIJUSA ,BEZ HLADOVINE I UZ VETAR ALI NE VETAR KOJI HLADI VEC VRUCI VETAR KOJI STVARA PAKAO ,cini put od Mostara ka Medjugorju jedan ako ne i najtezi koji sam odvozao .Ali hvala tom putu koji sam odvozao jer mi je pokazao da ipak pravilnom voznjom ,psihickom stabilnoscu,ne panicenju,fokusiranju na voznju i pravilnim odabirom saplemenata za rehidrataciju i dodatnoj ishrani koja je sprecila moj kolaps pod ekstremno visokim temperaturama i ekstremnim usponima bez hladovine gde kamen gori a vetar topli to jos vise pospesuje potvrdio da ipak imam kvalitet vise i da mogu vise i da sam se oporavio od stravicne nesrece prosle godine u Avgustu kada sam imao slomljenu desnu nogu ,desno stopalo,levu nogu ,levo stopalo ,operaciju kolena ,slomljeni levi lakat i ruku i opekotine i razderotine leve ruke gde doktori nisu davali velike sanse da ja ikada vise budem kompletan covek kako fizicki tako i fizicki sa unutrasnjim povredama opasnim po zivot .Ko me je u takvo stanje doveo znaju organi pravosudja koji su jako spori cak stite te manjne koje zovemo Romi a vecina nas cigani i oni mogu da gaze i u mom slucaju da pokusaju da me uklone sa ovog sveta samo zato sto sam mu svirao na raskrsnici da ce me udariti jer se kretao u rikverc pod punom brzinom negledajuci unazad ,verovatno pod uticajem nekih sredstava koji mute razum.I kasnije kada sam se parkirao ispred garaze ispred moje rodjene kuce iza ledja ,kukavicki pokosi me autom pa jos jedno da bude siguran pa jos jednom da i to sto je trebalo da bude sigurno dovrsi sa jos vecom sigurnoscu.E,prevario se .Ostao sam ziv,sa posledicama,zapamtio sam mu to ,vezbao sam i izvukao sam se a sam Bog zna koliko sam se patio kroz rehabilitaciju prelazeci granice boli da bih ozdravio i bio funkcionalan i zato u znak zahvalnosti odlucio sam se da napravim taj put ,taj ekstremni put kojim cu potvrditi moju istrajnost i zahvalnost za podareni zivot a onom ko mi je to ucinio neka taj koji mi je i poklonio zivot odmeri kaznu ili sta vec.Eto to je bio razlog mog puta ..ili ga preci i videti jesam li zasluzio zivot i dali cu imati pomoc u dusi i srcu ili cu negde uz put stati i ostati.A ovaj put uzbrdo od Mostara do Medjugorja je takav ...nemilosrdan..ali ja sam ga presao .Gde je bilo i malo hladovine ja sam stao i odmorio ,pio sam dosta tecnosti za rehidrataciju i hranu specijalno spremlenu da bih sprecio katabolizam..da jednostavno ne posedem sam sebe i kolabriram.I dobro je bilo ,koristilo mi je ..i dodjoh ja do jedne raskrsnice gde se trebalo odluciti ili levo ili desno a ako se pogresi pod temperaturom od preko 40 stepeni nebi bilo ni malo zdravo.I tu na raskrsnici stoji kamion i prodaje breskve,banane i stosta jos.Nevidim prodavca ali vidim obelezja drzavne pripadnosti i znakove od kojih bi se ovde mnogima dizala kosa na glavi .Ali ja nemarim za to .Nalazim se u zemlji koja je njihova ,mene niko nije terao da dodjem ovde i da se nesto bunim ...prihvatam to kako jeste i nadam se da je to ipak samo covek a okolnosti i nametnute situacije nas sve cini mozda i nekim osobama kakvima bi se i sami iznenadili da imamo u sebi ..zavisi od situacije....ali u sustini mi smo svi ljudi tako i ovaj mladic koi je muku i znoj svog rada prodavao pored puta .Stadoh i pozelim mu svako dobro i uspeh u poslu na ovoj visokoj temperaturi a on onako znojav iz hlada cirade kamiona kaze : ali si ti normalan covece...pa ti ces izgorit..dodji ovamo...ja mu pridjem i pitam za put za Medjugorje..ma samo pravo ali znas li ti kolika je temperatura 47 stepeni ,,,ma kud ces dalje...evo ti uzmi breskve evo uzmi sta hoces..osvezi se ,ostani malo ovde u hladovini dok ovo malo prodje...zahvalim mu se ja od srca ,naravno neuzmen nista vec samo casu hladne vode i zahvalim mu se na brizi ..ali opet pitanje odakle sam..i opet ja iz Novog Sada..ajme cak odatle....Boze ...neka ti Bog pomogne samo napred ...eto mahnem ja njemu i on meni i ja nastavim svojim putem a on verovatno dobi pricu koju ce ispricati nekom uz kafu,rakiju ili sta vec .Ja nastavih i konacno dodjem u Medjugorje negde oko podne po najjacem suncu >srecom ispred crkve ima park pa sam se tu malo odmorio ,na cesmi umio i osvezio ,obisao sve sto se moglo i sto sam mislio da trebam ,posetio mesto javljanja Gospe...zahvalio se a Medjugorje je ispunjeno ljudima.Svi traze nesto : utehu ,zahvalnost,cudo ..mistiku...a ja nakon svega ..osetih glad .TU u Medjugorju vrvi od prodavnica suvenira ,relikvija i svega .Pored verskog mesta po meni je to i religijsko industrijsko mesto .Sa jedne strane ulice su prodavnice suvenira a sa druge poslasticarnice,restorani ,prodavnice .Stadoh ja u jedan restoran i mogu misliti kako sam u onom mnostvu ljudi koi su slicili svi jedni drugima ja izgledao gurajuci bicikl sa kacigom na glavi ,onako ispecen od Sunca i izmoren .Seo sam u restoran ,dosao mladi konobar ,ja narucio nesto za pojesti ..ali to sto bih ja nema...onda kazem neka bude po izboru konobara samo da bude obilno..kada cujem glas iz mojih ledja :Jure tom gospodinu donesi Irski dorucak i to on neka plati a od mene neka mu se donese prsute,casu vina,sira i kafu .To ja placam.Ja se iznenadi .Sta ovo znaci.Okrenem se ..vidim nepoznat covek...srednjih godina tu negde oko 60-65 vitalan preplanuo.Dobro gazda odgovori konobar i ode.Ja sad neznam sta da radim.Ustanem ,pridjem coveku ,upitam je li slobodno za sesti pored njega.Naravno..izvolite gospodine..Predstavim se i on se predstavi .Zahvalim se na ljubaznosti i upitam cime sam to zasluzio?Odgovor me zaprepastio i iznenadio.Gospodine vidim da ste stranac,da niste odavde kao mnogi sto su ovde..ali ima jedna stvar koja vas cini drukcijima od ostalih.Dosli ste biciklom vidim po govoru izdaleka neznam sta vas je teralo to da uradite niti zelim da znam to je vasa volja a ima jos nesto sto nama ovde isto znaci .Vi se zovete Dragan Covic.Ja se prepadnem i iznenadim da skoro nisam pao sa stolice.Odakle ovaj zna ko sam ja i kako se zovem.Da kazem ja ja sam taj.A pita on mene ,znate li vi ko je osim vas Dragan Covic...verovatno nas ima jos odgovorim ja ali kako vi znate ko sam ja i kako se zovem.Kaze on meni :nije bitno.Dragan Covic je predsednik Hrvata u BiH.E svasta ..on i ja on predsednik a ja biciklista .Nista ...zahvalim se ja on mi objasni dalji put ka Capljini i da se nebrinem nista ,doruckujem ja ,jos jednom se zahvalim coveku i odoh ja put Capljine.Zato mada mi to izgleda kao iz filmova,znaju oni koji treba da znaju ko im se po kuci seta ....Hvala Gospi i Bogu sto sam prosao ovaj put ,stekao iskustva i dogadjaje koje cu do kraja zivota pamtiti.Prosao sam Capljinu bez problema ,Metkovic ,divno mesto pored Neretve u centru Metkovica odmorio u divnom parku pored Neretve i sakupio snage da finalizujem moj put do Neuma do koga je preostalo ..tada sam pomislio laganih 25 km ali prevario sam se.Granicu BiH i Republike Hrvatske prosao sam bez ikakvih problema cak sta vise svi su bili ljubazni ,niko me nije pregledao ,zanovetao ,terorisao na bilo koji nacin.Sve ljubazno i kulturno ,cak su mi davali sveze vode i savete u vezi pravca i saobracaja uz put.Hvala im svima.I krenem ti ja iz Opuzena ka Neumu .Oko 24-25 km.Mislim laganica kad ono ..tap..uz breg..Ta regija je poznata po visokim temperaturama i dolina u kojoj se uzgajaju proizvodi poznata je po izobilju zbog odgovarajuce klime i zaista sa vrhova kojima se put penje ka Neumu vide se uredne parcele pod kojekakvim kulturama ...ali za mene kao biciklistu u vreme posle podneva kada je temperatura zaista visoka kada gori kamen i asfalt..nije bilo zastoja.Nastavio sam uporno ostajuci i dalje fokusiran na put i moj cilj:Neum.Vozeci bicikl nemoguce da nisam primetio urednost na putu ,pored puta ,cistocu a kako i nebi kada svako vodi racuna o tome i izmedju ostalih to im je zajednicka briga.Evo jedan primer.Vozeci uzbrdo ,onako pod adrenalinom,diveci se prirodi i okolnom pejzazu koji se ispod mene daleko protezao dok je sunce nemilosrdno przilo tako da sam morao napraviti strateske preokrete u cilju da ne izgorim a sve je ukazivalo na to da cu izgoreti pored svih zastita i krema kojima sam se mazao.Prvo sam skinuo biciklisticku majcu kratkih rukava,zatim biciklisticke carape i na bosa stopala obuo biciklisticke cipele.Srecom one imaju ventilacij i to mi je mnooogo pomoglo i bilo mi je mnnnooogo lakse.Nije mi bilo jasno kako to ranije nisam uradio,Zatim sam mesto majce obukao prsluk sa dugim rukavima ali taj prsluk ima mrezicaste rukave i ledja ...laknulo mi je .Zastitio sam se od sunca koliko toliko .Glavu sam namazao debelim slojem zastitne kreme ,stavio kacigu ,naocare..i nastavio dalje.Negde na pola puta uz breg ..mene zapne da obavim malu nuzdu Nije ni cudo koliko tecnosti sam pio .Mora to negde pored znoja i da izadje i na jednom od retkih mesta uz put gde moze da se stane vidim ja plasticni WC .Eto meni spasa.Jer uz put nemogu stati jer je poceo saobracaj da se budi ,nema odmorista,zaklona,hlada.Konacno WC obradvao sam se ko da sam video najluksuzniji hotel .Tu je i kao neka mala kafanica i neki auto ali cini mi se da je sve zatvoreno.Stanem ja pored WC-a kao ono on ...zakljucan i to katanac ko omanja knjiga.E ,bog te mazno ..sta sad.Kod nas stanes ,obavis i zdravo a ovde vidim ja da neko to drzi cisto i uredno sve mi zao da odradim radnju ali ..moram..stanem ja i kao podmazujem lanac a jednim okom gledam automobile koji prolaze i kafanu koja mi se cini zatvorenom i kada sam ocenio da nema nikog ja odem iza WC i u provaliju uputim tecnost tela moga uz veliko olaksanje.Brzo ja to zavrsim kad izadjem ja iza plasticnog WC-a i krenem ka biciklu kad vidim jedan tip onako dosta velik gleda me i drma glavom.Sta cu ja : izvini drugar ,morao sam evo ako treba opracu ja sve to mada nista i nije ostalo vec je otislo u provaliju..a on drma glavom ,smeje se i kaze: ma znam kako ti je i vidim da se zaista mucis ali znaj da ako zaista imas potrebe za nuzdu i vidis WC pored puta , znaj da iako su zaklucani svaki WC ima kljuc ..samo pogledaj sa strane ili samo zatrazi u kafani ..dobices kljuc .Mi ovde sve cuvamo i odrzavamo cistim .Ja u zemlju da propadnem.Izvinim se jos jednom i nastavim dalje...Pomislim jbg sta da radim kad me zapelo a i covek je u pravu...zato ako neko ide takvim rutama i vidi WC a on zaklucan..neka pogleda sa strane ..naci ce kljuc.KOnacno savladam ja sve prepreke i uspone i temperaturu i udjem u Neum.Bilo je oko 5 i 20 sati posle podne.przi sunce.Nadjem smestaj u apartmanu ,smestim se ,popijem pivo sA GAZDARICOM .OZUJSKO .ODLICNO PIVO .LEGLO MI JE KAO MELEM.Obavim higijenu i spustim se na plazu.More je bilo toplo oko 25-26 stepeni.prijatno ,bez guzve.Napravio sam uporedjenje na cega me podseca Neum.Evo ovako:dosta nas je bilo u Igalu .E sad u Igalu je guzva,buka ,prljavo je ,fekalije se ispustaju direktno na plazu dok se ljudi kupaju,skuteri skoro da gaze plivace ,camci napadno ulecu po putnike da ih voze po moru ,ulicnih prodavaca na sve strane ,naplacuje se ulazak na plazu ...e sada zamislite Igalo BEZ SVEGA TOGA i dobicete Neum.Mirno mesto za odmor i odmah mi se svidelo iako sam tu prvi put.Iskupao sam se , u divnom cistom moru,prosetao po divnoj i cistoj plazi...jedino sto nema tuseva sa vodom sa ispiranje.To je vec nesto sto je jedan nedostatak ali i bez toga se moze jer vode u sobama i apartmanima ima koliko hocete i nema iskljucivanja i dodatnog naplacivanja kao na crnogorskom primorju.Uglavnom proveo sam prijatan dan ,lepo spavao i ujutru u 4 sata se probudio ,obavio higijenu i dorucak,spremio moje preparate bez kojih mislim da zaista nebih mogao i pored psiho fizicke spreme izdrzati pre svega veoma visoke temperature i zestoke uspone bez hlada i zastite bilo koje vrste od sunca.Uglavnom krenuo sam za Dubrovnik .Put je bio odlican ,osecao sam se sigurno ,bar u sebe a drugima nisam davao povoda za incidente bilo koje vrste.Divio sam se prirodi ...i vozio..bicikl je sluzio dobro ...ali kada se izlazi iz Neume ima deo puta koji napusta deonicu pored mora pa sam se malo zabrinuo ali i u tim trenutcima nisam se gubio cak sam se i salio sam sa sobom..pomislio sam e ajde sada Dragane ako sledeca kola koja te obidju budu sa dubrovackim tablama na pravom si putu.I srecom obidje me auto i budu dubrovacke table.Pomislim ja a sta da nisu a verovatno se i neki od vas pitaju sta da nije bio auto sa pravim tablicama? e i tu postoji resenje.Prvi put sam izvadio navigaciju i naravno sve je bilo OK .Kamenice.Pravi pravac..pored puta nestvarno velike vetrenjace za pravljenje struje .Cudo kolike su i kako su ih naparavili na tim brdima ali izgleda rade svoj posao .Zasto nebi i mi kad imamo toliko vetrovitih terena ali to je nesto drugo..kako sam se priblizavao Dubrovniku tako je pejzaz bivao sve lepsi ,uredniji cistiji .Plaze uz more su prelepe,uvale,brodovi ,,divota i na ulasku u Dubrovnik skoro u visini gde sam se ja nalazio ,ogromni prekookeanski cruser ..u mestu se okrece i ulazi u zaliv u pravcu Dubrovnika ..ja se biciklom spustam i vozim uporedo sa njim a predhodno predjem most koga su nazvali most dr Franje Tudjmana..lep objekat ...nastavim pravo ne skrecuci u centar grada i posle oko 2 km odvojim se u pravcu starog grada kroz mali tunelcic..i lagano krenem ka starom gradu..>Posto je tu put jednosmeran a guzva je ja lagano sidjem sa bicikla i prateci jednu stariju gospodju udjem u stari grad kroz jedan dugi tunel i strme stepenice po kojima sam ja u biciklistickim cipelama jedva hodao.ali ta gospodja mi je pomogla kako kaze da udjem u grad specijalnim ulazom gde se retko ide i gde samo domaci znaju put a ja sam joj bio bio simpatican pa mi je pomogla.Inace u stari grad je zabranjeno uci motorima ,kolima biciklovima i gle cuda...ja sam jedini u toj masi bio sa biciklom..obisao sam sva meni zeljena mesta koja sam oduvek zeleo da vidim i obidjem,prosetao se Stradunom...i odjednom mi se javila zelja da se okupam u starom gradu odnosno kod starog grada.Posmatran one domace koji idu da se kupaju i ja za njima ...i stignem na mesto gde se domaci kupaju podno zidina sarog grada.Kupao sam se oko 2 sata ,zahvalio domacinima sa kojima sam se upoznao na kupanjiu i koji su mi cuvali stvari i nakon popijenog soka i piva..nastavio sam dalje.Na izlasku is starog grada a za pravac dalje ka Crnoj Gori ili opet ka BIH odnosno Trebinju u republici Srpskoj postoje 2 racvanja jedan uz obalu ,sa malo uspona i drugi uz breg i ogromnim usponom koga svi izbegavaju i sta ja radim?Biram taj tezi uspon i krecem u osvajanje uzbrdice gde su mi mnogi zacudjeno upucivali poglede pitajuci se jesi li ti normalan ici ovuda? To sam i ja sebe posle par stotina metara upitao ali nastavio sam dalje.Savladao sam i to ukljucio se na magistralu i posle 2-3 km stigao sa odvajanje za Trebinje -ulevo za gornji i donji Brget i granicnom prelazu Ivanica.Kada sam pomislio da sam uspone ostavio iz asebe ...prevario sam se ..sve gore i gore ..uspon do uspona ,bez hlada ali put se nemoze uporediti sa nicim ovde kod nas ..bez hladovine,bez mesta na kojima se moze dopuniti voda ,nema cesmi pored puta ali zato ima kamenja i sunca koliko hoces.Cak i na granicnim prelazima nemaju vodu vec je nose sa sobom. Jedan hrvatski carinik nasuo mi je 2 litre hladne vode koje sam ja dopunio sa dodatcima za hidrataciju bez kojih bih bio izgubljen i zato ako neko bude isao ovom zahtevno i ludom deonicom ,odabranom samo za otkacene i jake,neka vodi racuna o vodi i hidrataciji.Nema cesmi niti izvora niti prodavnica gde bi covek mogao kupiti nesto da popije.Kada sam se onako vozeci po nesnosnoj vrucini upitao da li ima nekoga ko jos vozi po ovom putu i ovoj deonici ...dobio sam odgovor.U daljini primetim 2 bicikla mislim da nijje fatamorgana ili sta vec kad ono zaista 2 bicikla.Posto moja Orbea ima zaista dobar prenos,brza je i uz breg,uskoro ja susrecem tu dvojicu ,stizem ih i onako uz put upitam kako ide i odakle su..i sta odgovaraju USA i Irska...Boze pa i ovi nisu normalni ,,,mada su mnogo mladji od mene ipak svaka ima cast ii.Predjem ih ja i nastavim ka Trebinju praveci sve cesce pauze sto je bio odraz visokih temperatura i moje iscrpljenosti tako da su me njih dvojica stzala ,ja odmorim pa njih stignem i tako sve do granice..Trebinje je lep grad ali vidi se da pamti i lepsa vermena. TU se nisam dugo zadrzavao iako je sunce przilo nemilosrdno .Samo sam dopunio zalihe vode ,obnovio zastitu od sunca i nastavio dalje jer sam planirao da u Niksic dodjem tako da stignem da posetim rodbinu ,malo se zadrzim i vratim autobusom u 8 sati uvece za Novi Sad.Ali planovi su jedno a stvarnost drugo.Opet uzbrdice ka crnogorskog strani ali ima i divnih predela narocito onaj koji se zove Jazine..Trebinjsko jezero ili sta vec je pretvoreno u odmoriste puno zelenila i hlada .Divota i raj.Malobrojni ljudi su se kupali i uzivali u tom divnom okruzenju.Kako su mi rekli Dubrovnik se snabdeva sa vodom odatle ali pogresili su sto su vodovod odatle usmerili ka Dubrovniku i kasnije iz Dubrovnika ka Herceg Novom ...tu se lomi citava politika..ali ja idem dalje i konacno dolazim do crnogorske granice....i krecem pravac Niksica..odlican put niz breg i tako se opustim ja pustim da bicikli ide bez pedaliranja kad vidim da mi ablenduju..sta je ovo..kad ono prekid puta i radovi na putu ..makadam u pravcu Niksica oko 4-5 km.A sta sad treba li sad na kraju puta da skrljam sebe i bicikl.Ne polako..i mislio sam da necu stici na autobus u 8 sati..pogledam ja kad ono puta nema ,makadama ima ali su napravili ono pored puta za odvod vode u sirini oko 40 cm.Vidim ja to se proteze skoro celim putem i ja uz veliku paznju i koncentraciju izbegnem makadam vozeci na tih 40 cm do kraja puta koji se renovira.Spustih se u Niksic,oko pola 6 predvece,odvezem se do autobuske stanice kad ono iz Niksica ide autobus svaki drugi dan a ja sam stigao prvi dan.Sta cu ,hvala Bogu imam gde da odsednem kod tetka Radmile ..Tu sam proveo sa rodbinom to vece i sutrasnji dan do 8 sati kada sam se autobusom vratio kuci .Autobus jje prevoznika Glusica .Karta kosta oko 30 evra plus pet evra sto sam dao vozacu za bicikl .Krenuli smo u 8 uvece u Novom sadu smo bili oko 7 ujutru.Autobuska ruta je vodila preko Zabljaka ,Cacka ,Beograda do Novog Sada , gde me je cekala moja podrska i logistika ,moja cerka.Zenu to nije interesovalo ..kaze kad sam lud neka mi samo bude dobro i sigurno ostalo je neinteresuje.Dobro.Kada saberem utiske mogu reci da je ova divna tura prosla bez problema bilo koje vrste,zzdravstveno ,psihicki i fizicki sam ostao u odlicnom stanju cak mislim i jaci nego sto sam bio jer proci ovu turu pod ovakvim uslovima i terenima gde temperatura nije padala ispod 40 stepeni a isla je cak do 47 po mom kompjuteru koji se iz toga razloga i pokvario( visoke temerarure),ipak nije mala stvar.Uradio sam ono sto sam planirao,prosao i posetio mesta koja sam zeleo ...Uglavnom preporucujem ovu turu onima koji su spremni na veliki napor ,uzbrdice i terene koi nisu ni malo naivni ..ali sto teze to lepse ..bar meni.Deonice koje sam zapamtio po tezini na ovome putu su: deonica Vlasenica -Han Pijesak,,Mostar -Medjugorje,Opuzen -Neum,i cela deonica puta od Dubrovnika do Trebinja i od Trebinja do crnogorske granice.Zestoke rute i obavezno voditi racuna o hidratacii i ishrani jer ako se nevodi racuna ,divno putovanje moze ispasti katastrofa.Ja sam imao srece i lepo sam se proveo.Zelim svima vama koji krecu na ovu rutu ili neku drugu rutu..puno radosti ,snage i srece.Sretno do neke druge rute i sada kada sam zavrsio ovu rutu ..vec planiram sledecu.E da...krenuo sam na put i savladavanje ove rute u utorak uvece 25 Juna a zavrsio sam je u petak.Divno sam se proveo ,stekao nova iskustva ,nova poznanstva ..uglavnom ono sto sam zeleo to sam i dobio i mozda jos vise ..
TURA BICIKLOM BEOCIN,SARAJEVO,KONJIC,JABLANICA,MOSTAR,MEDJUGORJE,NEUM,DUBROVNIK-nastavak price od prosle godine
#2
-
- Members
-
- 979 posts
- LocationBeograd
Postavljeno 30 June 2019 - 01:39 PM
Dok sam čitao imao sam utisak da okrećem pedale na dužinu bicikla iza tebe.
Deo teksta gde opisuješ kako je bicikl deo tebe treba upisati u svaki bici bukvar, dnevnik i almanah.
Hvala ti što si nesebično podelio avanturu.
Послато са Redmi 5 Plus помоћу Тапатока
https://youtube.com/@ionebike
#4
-
- Members
-
- 4412 posts
- LocationBeograd
Postavljeno 30 June 2019 - 08:38 PM
Svaka cast o cemu god da si pisao ali ovakav natrpan tekst bez i jednog pasusa, novog reda... uopste nemam zelju da citam. Kada si se potrudio da napises ovoliki tekst mogao si bar malo da ga dovedes u red.
Da budem iskren nisam ni ja ovo pročitao. Brale, za'ebao si i Caneta sa dužinom teksta.. trebao si to da podeliš u više delova jrr je lakše za čitanje i da ubaciš poneku sliku jer slike mnogo govore. Doduše pročitao sam prvu i poslednju rečenicu, vidim da ti je bilo super.
https://picasaweb.go...208760685671353
#6
-
- Members
-
- 546 posts
- LocationNiš, Palilula
Postavljeno 01 July 2019 - 03:10 PM
Jos jednom svaka cast! Cekamo slike.
Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk
.
#8
-
- Members
-
- 861 posts
- LocationSokobajna
Postavljeno 01 July 2019 - 07:23 PM
Čik nek' se sad neko navata da popravlja pravopis ... 
Svaka tebi čast cdragane za ovu avanturu ! 
Ja ne mogu u 'ladovini da sedim kad je preko 25 stepeni, a kamoli da okrećem pedale ... pa još uzbrdo ... ma idi begaj ... 
#9
-
- Members
-
- 3197 posts
Postavljeno 01 July 2019 - 07:44 PM
Nego vozis li brevet voznje ili te zanimaju samo one koje sam planiras?
I kad ce slike tebe i tvog vernog cevastog saborca?
"Jedina prava greška je ona iz koje ne naučimo ništa". H. Ford
#10
-
- Members
-
- 4412 posts
- LocationBeograd
Postavljeno 01 July 2019 - 08:20 PM
Čik nek' se sad neko navata da popravlja pravopis
Pravopis mi ne smeta ali čitanje tolikog teksta ostavljam kad malo popusti ova vrućina.
I kad ce slike tebe i tvog vernog cevastog saborca?
Slidže čekam i ja. Nadam se da će ih i biti.
https://picasaweb.go...208760685671353
#11
-
- Members
-
- 140 posts
- Locationfruska gora
0 članova čita ovu temu
0 članova, 0 gosta, 0 anonimnih korisnika
