U jednoj reči.. lepota. Lepota koju ne možete videti i osetiti dok ne sidjete sa utabanih staza ili da se preciznije izrazim.. dok ne sidjete sa glavnih puteva.
Poseban deo te lepote su ljudi. Kad vide usamljenog i natovarenog biciklistu i kad od njega čuju "dobar dan" na licu im se razvuče osmeh.
Truckanje Srbijon zamišljeno je kao jedan pozamašan krug ali zbog uskršnjih praznika skraćen je.. tj, podeljen na 2 dela. Što se tiče drugog dela.. videću da li će doći do realizacije.. otom - potom.
Ovoga puta društvo mi je pravio drug član Makarije, prevejani Fruškogorac. Kako mu je bilo na Radanu, i posebno na Kopaoniku.. opisaće on lično. Svakako bilo je zanimljivo gore na onoj ledari 
Ruta je prvenstveno planinskog karaktera i obuhvatila je planine Rtanj, Ozren, Radan, Kopaonik, rezervat Goliju,, Kadinjaču i brda izmedju Ljubovije i Valjeva sa elevacijom od oko 10 000 metara visinskih.
Već prvog dana na ulazu u Sokobanju dočekuje nas drug član Sajkotik sa njegovom munjom... joooj, onaj bajs mu je baš kul.. ili da se još bolje izrazim "do jaja". Ispratio nas je do polovine uspona na ozrenu gde se nalazi očna bolnica. Čak je pokušao da nas ubaci da prespavamo u bolničkim krevetim.. na sreću ne beše mesta. Msm, živa sramota da 2 konja spavaju sa pacijentima jbt
Narednog dana pravimo pauzu u Nišu uz sarmu i mesište kod Makarijevog tasta i krajem dana stižemo do Caričinog grada gde smo i prespavali.
Narednog dana na Radan planini prijatno nas je iznenadila gospodja Zorica Arsic koja je poznata kao dobra vila Radan planine i koja živi sama na imanju svog dede i nesebično pomaže meštanima u svojoj okolini. Inače Radan planina je bogata sa makadamskim putevima koji su često i blatnjavi u šta smo se tog dana i uverili.
Upečatljiv je bio i uspon na Kopaonik koji nam je dozvolio da se popnemo do vrha gde nas je dočekao sa poprilično gustom maglom, snegom i sitnih 3 stepena.
Realizovana je i poseta manastiru Studenica iz Xll-og veka, jednoj od velikih Srpskih svetinja. Nakon Studenice put je vodio kroz jedan od mojih omiljenih predela u Srbiji "rezervat biosfere Golija".
U Požegi je došlo do korekcije prvobitno zamišljene rute jer je drug Makarije morao da skrati svoje putovanje pa je ostatak puta skratio vozom do Beograda a ja nastavljam dalje ka Užicu.
Za mene jedna od upečatljivih lokacija je i spomenik palim borcima na Kadinjači.
Završetak ture me vodio kroz pitomu Radjevinu gde susrećem mog virtuelnog FB prijatelja Branka Petrovića i tu se konačno lično upoznajemo. Dakle, Srbija je ipak mala 
Na samom završetku ture usledila je kafa i ručak kod mog dugogodišnjeg prijatelja Gorana u Valjevu odakle sam do Beograda krenuo isto onako kako sam i krenuo na početku, 7 dana ranije.. vozom.
Ukratko, to bi bilo to.. u prilogu su i linkovi ka ruti i.. standardno kod mene - fotografije koje ću postaviti u nekoliko tura.
https://ridewithgps.com/trips/34031865
https://www.strava.c...ties/2321024268
https://www.sports-t...f3e4935509e1310
saborac Makarije
burekožder
započinjemo ispred Lidla naoružani krofnicama
po drugi put na Čestobrodici
pauza u restoranu Balašević uz kafu i gorepomenute krofnice
Rtanj.. prvi usponi nas dočekuju
Rtanj, vrh Šiljak u pozadini
i već prvog dana neka vrsta makadama.. ispostaviće se da je na ovoj turi ovo bio najfiniji makadam.
Sajkotikov Simplon.. dobre ove gume na njemu
Makarije napada uspon ka Ozrenu
Sajkotik opušteno pedalira uzbrdo
očna bolnica na Ozrenu.. i zamalo naš konak
prva noć ispod trema zapuštenog motela
... uostalom, bolje tamo nego u onoj bolnici što ste je prošli narednog dana ... 
него добар овај симплон 
