Shvatam šta pišeš Dušane i u suštini se slažem, ALI isto tako mi deluje da nisi imao zadovoljstvo voziti se u Novom Sadu po biciklističkim stazama kada je lepo i toplo vreme. Moja neka zapažanja:
Zli komunisti su svojevremeno (osamdesetih) projektovali biciklističke staze da malo zavijaju pre stupanja staze na kolovoz. To je, slično onome što su uradili u Amsterdamu, trebalo da vozačima pruži priliku da uoče biciklistu iz profila (što je puno šire i uočljivije), a zatim i da im biciklista stupa pred auto kad su već gotovo skrenuli - da ne dolazi iz mrtvog ugla.
Međutim, "moderni, pametni, sposobni & poslovni" - svi od 1988. što su se izređali - su to videli kao odlično mesto za trafike i velike bilborde. Ko će bacati toliko prostora kad se mogu uzeti pare?!
Isto tako, dobar deo staza građenih poslednjih dvadesetak godina nema to dobro rešenje, već se dešava da kolima nastupaš iz mrtvog ugla.
Zahvaljujući tome, biciklista koji stupa sa staze na kolovoz je teško uočljiv. Jagoda na šlagu torte je i što vozači jednostavno ni ne pogledaju - većina.
Rezultat:
Na mestu gde staza izlazi na kolovoz, bilo da je raskrsnica sa sve semaforom, ili ne - ti se na biciklu moraš ponašati kao da imaš stop znak. Možeš računati da te 90% vozača neće videti i ustupiti prolaz. Čak i kad je tebi zeleno svetlo sa sve semaforom.
Lično sam doživeo da auto stane, ja krenem polako, na svoje zeleno, ALI nisam od odsjaja sunca na šofer šajbni (nije bila zatamnjena) video lice i oči vozača. Ispostavilo se da me nije video i da je, kako sam ja stupio, on krenuo - pa sam imao mali udarac. 
Na kolovozu se ovakve stvari ne dešavaju - vozači obično pogledaju na sredinu kolovoza kada se uključuju, a i tu imaš puno više manevarskog prostora. Samo treba na vreme zauzeti sredinu trake kada prilaziš raskrsnici - ako nema kola. Ako ih ima - onda vozači svakako vide barem ta kola, pa te opet ne "iseku".
Druga stvar: pešaci, dečija kolica, šetači pasa. Većina staza su takve da je nebezbedno voziti brže od 10 kilometara na čas. Koliko sam imao prilike da iskusim u njemaćkoj i da čujem od prijatelja koji su vozili po Holandiji, a i u Novom Sadu, tamo šibaju po tim stazama opušteno puno brže nego u Novom Sadu - ne znam za tačne brzine u km/h. Kažem - u NS su staze baš kritične. Čak i poslednjih godina kada ima dosta biciklista.
S tim što su ovde staze obično do dva metra širine, a dvosmerne. Na mnogim mestima, zbog loše parkiranih vozila i ostalih čuda, ostaje i po samo 1 m - za oba smera.
Redovna pojava su ljudi koji šetaju širom cele staze, pa moraš usporiti na brzinu laganog pešačkog hoda i lepo ih zamoliti da te propuste. Tako svakih stotinak metara. Na gotovo svakom semaforu bude bar jedna žena s kolicima koja blokira praktično celu stazu. Relativno česta pojava su i ljudi koji šetaju pse, tako da pas bude s jedne strane staze, vlasnik s druge, a povodac se prostire preko staze, kao prepreka. Još ako je mrak i crn povodac... Tako da kad god vidim takvu situaciju, u mraku, opet moram stati i računati s tim da postoji povodac koji možda ne vidim.
Opet, kao što sam rekao - za nesigurne i početnike, čak i takve staze su mesto gde će pre početi da voze bicikl kao prevoz. Dok meni lično više odgovara voziti kolovozom. Na kolovozu, da kucnem o drvo, za preko 30 godina nisam imao ni jedan udes, sudar. Na biciklističkoj stazi sam, i uz oprez, puno sporiju vožnju, imao više sudara sa pešacima, a i sa automobilima na mestima gde staza izlazi na kolovoz, a i na mestima gde je vozač rešio da samo smota preko bankine i odvojene biciklističke - bez žmigavca i bez da pogleda.
Imam prikolicu za jedno dete - uži model. Na mnogim mestima se mora usporiti na brzinu od par km/h, jer je veoma uzak prolaz - bilo zbog kola, ili stubova koji su postavljeni da kola ne voze biciklističkom (niko nije računao da ima prikolica i cargo bicikala kad je stubove postavljao). Tako da i prikolicu obično vozim kolovozom - bilo da je alat, ili dete u njoj.
