Drug Boris_volimCorbe me blago ukorio.. a i priznajem, malko sam se ulenjio.
Bio - video - došao.. pre 30 i kusur dana.. i ništa nisam napisao. A ako se ovde ništa ne napiše, pa još ako i slika nema onda kao da nisi ni bio, jelte.
Nego, da počnem.. došao jun, sad je već i prošao.. uzeo god. odmor. Imao sam veliki plan u glavi, najveći do sada. Imao i finansije.. medjutim te finansije otišle u opštinu Smederevo, jbga.. i od velikog plana ništa. Pošto sam bez plana ostao razmatrao sam neku višednevnu vožnju po i oko Srbije, negde u bliskom komšiluku. Onda na netu slučajno vidim sliku neobične pećine za koju mi je google došapnuo da je to Devetashka cave.. Devetaška pećina u Bugarskoj. Po onome što videh na slici pomislio sam da je negde u nekoj egzotičnijoj zemlji. Sve u svemu, oko 500km od Beograda. Kako ja ne volim da se vraćam istim putem ruta me odvela preko Botev planine i Trojanskog prohoda, dalje pored planine Rila, preko Samokova, Dupnice i Ćustendila nka Makedoniji. A kad je već tako onda je u planu bio i boravak kod paše i svastike u Skoplju uz obilazak grada i kanjona Matka.
Dan 1.
Prvog dana imao sam društvo iz Smedereva.. drug Marko. Uhvatio ga svrboguz pa je jedva čekao da protegne noge i rastegne šator. Nisam do kraja ni završio pitanje a on je prihvatio. Marko me čekao u Smederevu odakle smo zajedno nastavili dalje ka Majdanpeku.
I već na samom početku, negde blizu Male Krsne sretnemo poznato lice "Leopoldbloom".. naš drug član na ovom forumu. Kratak razgovor sa nim i nastavljamo dalje.
Pola sata kasnije srećemo još jedno poznato lice "Rajko 55" mnogima poznat kao Rajko Janković.
Sa njim pravimo pivo-sok-sendvič pauzu (kako kome volja). Rajko nam ujedno daje predlog za Mjadanpek, da potražimo "Beli Izvorac" pa blago menjam rutu.
Prvi dan je ujedno pomalo i dosadan jer prvih 70-80km vozimo po poznatom kraju preko sela iza Požarevca. U toj depresiji uhvati nas neka monotonija kombinovana sa vrućinom te se dovukosmo do nekog etno kompleksa u nekom selu iza Požarevca. Tu popismo po kafu te dodjosmo sebi.
Tek od Kučeva ulazimo u interesantan deo koji nas vodi kroz dolinu reke Pek. U želji da dobacimo do Majdanpeka peglamo uz reku Pek gotovo bez zaustavljanja. Krajem dana stižemo do Majdanpeka kroz koji smo projurili kako bi do mraka stigli do belog izvorca koji se nalazi na 12 km od Majdanpeka ka Zaječaru.
Skretanje za Beli izvorac je obeleženo tablom i tu smo trebali da skrenemo. I skrenuli smo.. i naravno zalutali. Put je vodio uzbrdo, ali ono uzbrdo kakvo se može naći u zabitima gde se koristi zaprega sa volovima i gde koza pase pod ručnom. E sad, kako sam tog dana u nogama imao 175km taj 1km uzbrdo pao mi je teže nego poslednjih 75km.. umalo dušu ne ispustih. Znoj lije, bicikl hoće unazad na dole, ja ga sa mukom guram napred ka gore. jbt, samo što na usta nisam zapenio. Uz to gusta šuma, pao mrak, ništa se ne vidi. Kapiramo da je to pogrešan put. Zovem Rajka, signal loš.. takoreći skoro da ga i nema. Nekako ga dobijemo. Srećom, pored Rajka je moj drugar Zoki, planinar iz Požarevca koji je uspeo da shvati gde smo.. i naravno, put nije pogrešan ali je obilazni pa je tuda mnogo dalje.
Vraćamo se nizbrdo do asfalta,držeći sa mukomb icikl koji hoće da pojuri nizbrdo niz krš od puta. Već polumrtvi pored puta nalazimo autobusko stajalište.. limena barakica gde ono malo meštana iz okolnih kuća tu čeka autobus za Majdanpek. Iza te barakice na livadi podižemo šatore i odmah padamo u san.
Za taj dan i previše.. što je mnogo, mnogo je.