Jump to content


Fotografije
- - - - -

Vrsar - Umag


  • Molimo uloguj se da bi odgovorio
9 odgovora na ovu temu

#1 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 23 July 2016 - 08:13 AM

Како од ~40 км пута направити скоро 70? Редак је таленат потребан. Но, прво да сумирам:

Укупно км: 107

Укупно време: ~11 сати

Време: Сунчано и веома топло већим делом

Укупан утисак: Фантастичан, али са проблемима

Трошкови: око 20 евра (гориво + јогурт + сок)

 

Од извора колико путића?

Врсар и Умаг, а и све између, су места дуж западне обале Истре, некада највећег полуострва у Југославији, а данас у Хрватској. Прошле године сам извезао руту од Ровиња до Пуле, па сам сада желео да извезем, видим и истражим и тај северни део који ми је већ више пута измакао. Међутим, километража од Ровиња је повелика и јасно је било да не могу да је извезем за један дан ако хоћу да разгледам, сликам и истражујем. Односно, да уживам. Зато сам одлучио да кренем из Пореча и тако скратим руту на око 30 км у једном смеру (директним путем), што би оставило довољно времена за све, поредећи са вожњом до Пуле. Међутим, убрзо се испоставило да је паркирање у Поречу практично немогуће, поготово бесплатно. Да не бих даље скраћивао руту, одлучио сам да је продужим и кренем из Врсара, што је око 40 км, ако се не скреће са главног пута.

 

Додатни проблем је био што је Гугл проценио да ми је за пут до Врсара (заобилазни, без плаћања прескупе путарине и тунеларине) потребно око сат и по. Дакле, требало је устати рано и возити до тамо.

 

Први мачићи

Коначно сам изабрао један понедељак за авантуру, јер је недељом смена туриста, па је гужва, а пуно је и викенд-ратника. Кренуо сам отприлике како сам и желео, у 8 сати, са идејом да будем у Врсару око 9:30. Само до врха Учке (прескакање тунела који наплаћују скоро 5 евра у једном смеру) било је потребно око пола сата, али је и даље требало да стигнем на време. Међутим, пут до Лупоглава, са идејом бесплатног коришћења мотопута до Пазина, трајао је мало дуже, јер је јако лош. У најбитнијем делу, када треба приступити мотопуту, пута уопште и није било. Озбиљно. Нису скинули асфалт или тако нешто, него је била гомила багера и камиона, а од пута само песак и шљунак. Срећом, испоставило се да "пут" није уопште затворен за саобраћај? Ваљда је и њима било јасно да нема алтернативе. Е, онда је дошла на ред игра навигације која ме водила скроз кроз Пазин, уместо обилазницом. Па два промашена скретања, мени потпуно непознат пут, често и врло узак. У Врсар сам стигао тек после 2 сата вожње, а на бајк сео тек око 10:15. Покренуо глупави Спортс Трекер, најгори програм свих времена (биће јасно касније), све проверио и припремио и започео вожњу, иако је било прилично касно. А рута врло амбициозна, као и обично. Од Врсара до Умага што је могуће више уз саму обалу (много дужи пут), па онда још на север, до Савудрије и мало туда, па онда кроз њиве и воћњаке до Бртонигле и даље на Вишњан (опсерваторија), поред неких пећиина и литица, вероватно и кроз Бадерну и Свети Ловреч, па назад у Врсар. Сад бисте сигурно волели да видите трек из СТ-а? Е па, нема. :(

 

Дакле, кренух на ту вожњу. Паркинг место сам нашао одмах слободно, што ме баш обрадовало. Било је на сунцу, али ионако нисам очекивао да се вратим много пре мрака. Нисам залазио у Врсар, јер није било времена, а и планира сам да тај први део обиђем детаљније на некој будућој вожњи од Ровиња до Пореча. У близини одмах почиње (уска) пешачко-бициклистичка стаза, али се испоставило да је она потпуно разрована и уништена, па од труцкања не може да се вози брже од 5 на сат. :(

 

Прва станица је био Динопарк у оближњој Фунтани, који сам само мало усликао споља. Неки парк скулптура ми је промакао, али сам нашао... изворе. Тачније, неколико базенчића који су ваљда (били) извори. Одатле, путем уз обалу. У једном тренутку, долази се до ознаке да уз обалу наставља пешачка стаза, а бициклисти упућују десно, около. Наравно, сви возе бицикле пешачком стазом. А и није било баш јасно да ли је стаза искључиво за пешаке. Могао сам и да гурам мало бајк по стази, да се држим обале. Но, верујући да је за бициклисте направљена нека стаза "одмах ту", кренуо сам "обилазницом" и ускоро схватио да је то била велика грешка. Улетео сам у сред огромног кампа где се није знало ни на коју страну треба ићи. Срећом. Зашто срећом?!

 

У неколико наврата, помислио сам да проверим мапу на телефону и видим како и где могу да се спустим опет до мора (у камповима је незгодно, јер на неким местима стоји знак забране снимања). Нисам то одмах урадио само зато што ме мрзело, али када се потпуно изгубих, није било друге. Ја за џеп ранца, а он отворен и нема телефона! Ок, можда сам га махинално ставио у другу торбицу? Не. Знао сам одмах шта сам направио - остао је на колима. Иначе у животу нисам ништа спустио на кров аута, а не бих ни овога пута. Тим пре што сам већ био покренуо СТ, па није било разлога да га не ставим директно у ранац. Међутим, на кров сам већ био спустио фотоапарат, па сам закључио да сигурно нећу заборавити телефон. Но, сваки пут пре саме вожње окинем пар слика, да имам тачно време поласка на вожњу. А после тог сликања, апарат јесам ставио директно у ранац! И тако је телефон остао лепо на крову. Наравно, морао сам брзо назад, али како нисам могао у потпуности да одбацим могућност да ми је телефон испао успут, морао сам да се вратим истим путем. Само... како наћи исти пут у непознатом кампу у ком сам се већ изгубио? Наравно, неколико пута сам промашио стазу губећи време. Помислио сам и да замолим некога да ми позајми телефон да позовем свој број, да се евентуално договорим са оним ко је узео телефон. Неколико проблема:

1. Схватио сам да не знам свој локални број у Хрватској, а роминг би коштао и више од телефона. Сетио сам се да пар људи има тај мој број, али они су и сами или у ромингу или нисам знао њихове бројеве напамет. Сасвим случајно, пар дана пре тога сам гледао хумористичку серију о преживелима пада авиона на пусто острво који имају само пар минута батерије у сателитском телефону и не могу да се сете ни једног јединог броја да позову. Невероватно, али очигледно истинито.

2. Ако је неко већ узео телефон, можда се неће ни јавити. Ако још нико није узео телефон, можда ће управо звоно да га привуче да га узме.

3. Постојала је реална могућност и да мене неко други позове, привлачећи тиме пажњу на телефон, па сам морао да журим назад.

 

Притом је било јасно да ће бити већ 11 сати када стигнем до аута, па је било упитно има ли уопште смисла после тога поново кретати на вожњу. Занимљиво, то питање ће се показати као потпуно сувишно.

 

У повратку видех и где су оне скулптуре и баш на том месту ми је трећи пут пукао наставак који се користи за монтирање камере на бајк! Као и прошле године на тој вожњи Ровињ - Пула и као и пре тога у Београду. Исти проблем, исто пуцање. Срећом, бар сам одмах приметио и покупио камеру, Но, како није било другог начина за монтирање камере, било је јасно и да од вожње више нема ништа. То је био крај.

 

Уз невиђену срећу, телефон сам ипак затекао на крову. Танак је (ништа посебно, просечан, али сви телефони су ненормално танки), а притом се није добро видео од оних уздужних шипки за монтажу кровних носача. И потрефило се да нико из околних зграда није излазио на терасу (вероватно би приметио одбљесак). Срећа у несрећи, али после тога сам само мало обишао Врсар (леп градић) и вратио се назад.

 

I get knocked down

Срећом, имао сам два наставка у пакету опреме који могу да послуже за монтирање камере. Нису предвиђени за носач за бајк, али после једне провере деловало је да ће моћи да издрже. И ткао, после пар дана, следио је нови покушај. Е сад, овде ћу бити необично кратак.

 

Врсар

Како рекох, леп градић. Али врло брдовит. То омогућава леп поглед, али је за бајк јако незгодно. Лако се стиже до мора (само доле), има пуно паркинг простора, а ка југу је и низ плажа, углавном каменитих. Атмосфера је прилично лепа, али нема ничег посебног.

 

Фунтана

Месташце које се практично наставља одмах на Врсар. Вероватно најпознатије по Динопарку, односно парку са диносаурусима. Не, не, наравно да нису прави, али споља делује као да би могло бити интересантно за клинце. Само сад никако да се сетим цене, али чини ми се да је било поскупо (за одрасле). Онда је тај парк скулптура и камп који је доступан само за госте. Уопште, кампова има доста дуж целе западне обале, а могућност несметаног проласка обично је обрнуто сразмерна уређености кампа. Мада има изузетака.

 

Потом следе поменути извори и онда стаза која води у други камп. Сада сам ту ипак пешачио стазом уз обалу, док нисам утврдио да је заиста могуће и возити. Тај део обале је одличан, дефинитивно бих се радо бућнуо. Наравно, у близини је и незаобилазни нудистички део, а потом и нудистички камп(ови). Још од оне епизоде у Ровињу 2011, схватио сам да су нудистички кампови рај за бициклисте. Омогућавају да се освежите, али без потребе за вукљањем купаћих гаћа или пешкира. Но, овога пута нисам имао времена за то, што ћу платити убрзо.

 

Од Фунтане, могуће је возити се практично уз саму обалу све до Пореча. Уз то, свуда има јавних тушева на којима су и чесме, па је леко допунити воду. Веома важну воду.

 

Пореч

Град(ић) ме прилично изненадио. Сви кажу да нема ничег посебно занимљивог и то је можда и тачно (базилику практично ни споља не можете да видите и сликате без плаћања улаза, што са бициклом ионако није могуће). Међутим, Пореч ми је деловао као већи од Ровиња. Можда и због тога што су улице и тргови много већи, све делује некако пространије. Уз то, изненадио ме и број туриста којих као да је више него у Ровињу.

 

Сад немам трек вожње, али мислим да је после Пореча све теже држати се строго обале. Није немогуће, поготово у неким деловима, али мислим да више није као у делу од Фунтане до Пореча. У ствари, око Червара јесте, али се потом ситуација мења. А и ја сам схватио да ми је већ отишло превише времена. А и снаге, због јаког ветра и офроуд труцкања у полустојећем ставу. Одавно је прошло било време за ручак (13 ч), али нисам имао баш где да купим неки сок да поједем припремљени сендвич #1. А некако сам планирао био да до 13 ч већ стигнем у Умаг и да тамо ручам.

 

Новиград

После одличног спуста са главног пута (на који сам морао да изађем код кампа Лантерна, односно код Вабриге) следи вожња занимљивим путем преко ушћа реке Мирне. Баш лепо нарпављено. Само је уско, па је за бициклисте незогдно, иако возачи пазе на бициклисте. Још горе, после тог преласка следи успон пре града, па се додатно успорава. А онда у граду следи плаћање данка америчкој глобализацији. Постоје два велика супермаркета, бициклистима неупотребљивих. Нема киоска. Постоје две трафике исте фирме од којих једна не ради, а друга није имала онај ПроСпорт изотоник који волим. Бензинска пумпа их је имала, по скоро 50 % вишој цени, али су били топли. У фрижидеру!? Две мале продавнице су биле затворене (једна наизглед трајно), а један мањи супермаркет, где још и може да се остави бицикл, такође их није имао хладне. Тачније, хладе само мале флашице (стандардно коштају око 1 евро). Исти систем као што су ми у Београду објаснили да је недавно укидање хлађења Кока-коле од 2 литра у ствари по диктату саме Кока-коле, да би (бар лети) људи били принуђени да се освежавају у кафићима, по астрономским ценама. Наравно, ја не падам на те форе, па сам купио јогурт који и даље одлично иде уз сендвич, а морају да га хладе.

 

Једино што је ручак дошао на ред тек у 15 ч када сам већ био исцрпљен. А кад сам појео сендвич и помешао мало чоколадног кекса са јогуртом, било ми је мука и још сатима после тога мислио сам да ћу да повраћам. Чак сам и желео. Једва наставих даље, јер сам у Умаг хтео да стигнем током тениског турнира који се завршава сутра. Не знам ни ја зашто. Зашто сам желео, не зашто се завршава. ;) А већ годинама ми измиче, јер увек некако баш у време турнира пада киша.

 

Дакле, даље сам наставио главним путем, јер сам био исцрпљен и нипошто ми није било добро. Штета, јер мислим да сам могао да нађем и много бољу руту, иако на самом излазу из Новиграда постоји одлична и широка бициклистичка стаза. Нажалост, таман кад помислих како ћу лагано и господски да стигнем њом у Умаг, она се завршила.

 

Умаг

У ствари, град нисам ни видео. :( Једва се довукох до тениских терена колико ми је било лоше. И онда још, када хтедох да наставим снимање, камера запишти и исписа да је картица попуњена. Нисам имао ни представу када се тачно попунила. Срећом, управо прегледах снимак и видех да се попунила управо у тениском комплексу! Дакле, није све било узалуд. Али, недостајало је буквално пар минута да се и то деси. А још сам се нервирао и зато што сам пар пута заборавио да искључим камеру на дужим паузама. Ах, важно да је снимљено све до Умага. Онда хтедох чак и даставим картицу из телефона, али наравно да је нисам извадио пре почетка вожње, а онда је требало гасити телефон, што значи и прекид трека. Био сам толико сломљен и планирао сам више да пешачим назад него да возим, па закључих да то ионако неће никоме бити занимљиво.

 

У оближњој продавници (до које сам морао да пешачим) нађох коначно онај ПроСпорт и то хладан. Испио сам га скоро на екс (0,75 л). Онда и седох испред, у хладовини, да се мало одморим. Није било помоћи. Стање ми се још увек сваког тренутка само погоршавало. Опет сам желео да повраћам.

 

До Умага ми је било потребно тачно 7 сати вожње. :( Ништа више није долазило у обзир од амбициозног плана. Што је најгоре, уместо да се сконцентришем више на деоницу Пореч - Умаг, јер планирам да возим и Ровињ - Пореч, нисам оделео да направим управо супротно - науживах се истражујући обалу пре тога, па је северни део извисио. Ах. Сад ми је већ било толико лоше да сам се озбиљно питао како ли ћу стићи назад до кола. То је мана ових кружних тура које почињу... на кружници. У Београду, колико год возио по околини, некако ми је кућа близу центра круга, па сам увек релативно близу. Сада бејах 40 км од аута, полумртав. Какво црно разгледање Умага, није долазило у обзир. У ствари сам одлучио да првих сат времена само пешачим дуж главног пута. Можда је обалски пут лакши, али нисам имао снаге да га тражим и ризикујем.

 

Но, како је време пролазило, мени је ипак бивало све боље, а мислим да је то највише због слабљења сунца. Како закључих прошле године, дефинитивно ми више не прија као раније. А можда је и до тог ПроСпорта и његових... шта беше имају та пића? Кашичицу соли? Иначе сам воде стално имао више него довољно, због тих тушева успут, а у Новиграду постоји чак и јавна чесма у парку, иначе скоро незамислив призор у туристичким местима.

 

На крају, до Врсара сам добар део пута ипак педалао. Не рачунајући један налет грчева, све је било ок. Осим што су... даљинокази катастрофални. На три узастопна знака, међусобно удаљена по пар километара, стоји да до Врсара има још 10 км. После тога следе три знака на којима пише 6 км, а потом два која кажу 8 км!? Ван памети. Доадтни проблем је био што претходно нисам возио главним путем, па нисам ни знао шта да очекујем. Но, некако стигох назад до аута. Око 20:30. Онда сам извадио телефон, СТ се појавио. Био је на крупном приказу мапе, јер ми је пар пута затребала. Притисао дугме да се вратим назад на главни екран и снимим трек, кад оно "пуф" - нема више програма. Нема ни трека. Све је нестало у тренутку. Никад више СТ.

 

Закључак

Исте грешке као и раније, мада је овде највећи проблем ипак био то што сам стицајем несрећних околности морао да кренем чак из Врсара. Да сам могао из Пореча, како сам хтео, све би било у реду. Или да је било 22 степена, а не 32. Но, оно што је много важније - цела вожња је у ствари предивна и фантастична. Цео крај. Великим делом је могуће пратити обалу. Море је потпуно чисто. У камповима има разних занимација и мислим да је за породице са децом, бар лети, камп најбоља могућа опција. Имају друштво, море, разне занимације, а многи кампови и повелике базене.

 

Деоница је и много занимљивија од оне јужне (Ровињ - Пула) и не знам како бих уопште изабрао у ком месту да се "угнездим". Али свакако је најбоље обићи целу обалу на неким излетима. Нажалост, улагање у инфраструктуру није баш импресивно, па су тротоари, улице и бициклистичке стазе често у лошем стању. Но, возикање уз обалу је милина, нарочито офроуд.

 

Главна мана ове деонице је исрпљујуће горедолирање улица које траје целим путем. Апсолутно успон за успоном. Уз то, ја сам имао несрећу и да је било пуно ветра. (био је најављен у прогнози, али нисам имао избора) Друга мана је преоптерећеност свих путева. Мотопут је просто сувише далеко и већина се одлујуче за возикање уз обалу. Буквално би требало направити пут у самом мору да би се саобраћај растеретио. Нажалост, многи залазе колима и тамо где им баш није место. Личи на београдски Кошутњак за Први мај. Само нема роштиља. Ипак, однос према бициклистима је углавном изузетан, поготово када возе странци.

 

Како рекох, кампова има на све стране и неки су заиста врхунски, мада и они јефтинији нуде довољно. А дуж целе обале има довољно тушева са чесмама, па вода није проблем. Што се цена тиче, не знам ни сам. Један ценовник пица у Поречу је деловао сасвим ок, али нигде није писало колике су. :) Занимљиво је и да по разним постерима делује да свуда, у сваком тренутку, постоји неки провод. Ипак, Аquacolors аквапарк не ради. Не знам зашто.

 

Све у свему, одличних и предивних 107 километара, а притом је остао неистражен добар део обале, као и бројна околна места са својим знаменитостима. Да, Хрвати су за све поставили лепо знакове и упућују туристе (и домаће) где год могу. До тврђаве, археолошког налазишта, пећине, итд. Само ми кријемо оно што имамо. Хм, ово може и другачије да се протумачи. ;) Дакле, жао ми је само што нисам могао да почнем из Пореча и детаљно истражим и обиђем све што сам планирао. Неки други пут.

 

Иначе, у повратку сам прескочио мотопут, очекујући гужве због новог таласа туриста и одласка старих. И нисам погрешио. Споредни пут (углавном магистрала) до Пазина био је скоро празан, док су на радију јављали да је на мотопуту прилична гужва. До Пазина, па пречицом на мотопут до Учке. Онда преко планине, јер једноставно не дам паре за тунел (два проласка скоро 10 евра). Изгуби се само десетак минута, а гориво потрошено на успон потпуно се надокнади на спусту. И тај пут је био готово празан. За повратак ми је било потребно око 1:40 ч, дакле скоро потпуно исто као у одласку, када сам мотопутем ишао скроз од Учке до Врсара.

 

Сад ме све боли, па одох у море... ;)

 


  • 3

#2 vladetaub

vladetaub
  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 467 posts
  • LocationUb

Postavljeno 25 July 2016 - 01:27 PM

Trudim se da pročitam sve što Canić objavi.

Iz tog razloga dajem sebi slobodu da ti predložim da kada nešto planiraš odmah podeli sa dva. Probaj,bar jednom. Ako ti ostane vremena (a neće) sigurno ćeš pametno iskoristiti.


  • 0

#3 Vanja_V

Vanja_V
  • Members
  • PipPipPipPip
  • 313 posts

Postavljeno 25 July 2016 - 02:06 PM

Mozda da se okaci i koja slika uz ovako lepo opisan text

Послато са GT-I9060 уз помоћ Тапатока
  • 0

#4 BikeGremlin

BikeGremlin
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 8924 posts
  • LocationNovi Sad
  • Bajk:Scott Speedster

Postavljeno 25 July 2016 - 02:21 PM

Trudim se da pročitam sve što Canić objavi.

 

Wow+just+wow+_a44230a5286713e2e175061e21

 

Šalim se malo, bez ljutne.  :)


  • 1

bikegremlin-logo-250x80-1.png


#5 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 25 July 2016 - 03:11 PM

;) Ех, Владета, шта да ти кажем? Изем ти вожњу коју планирам на 30 км. :) А и даље могу да одем и трећи пут, па детаљније снимим све, укључујући и трек. Та једна вожња на крају ће коштати 100 евра. :) Само ћу вероватно сачекати септембар.

 

@Вања Слике увек уследе у неком тренутку, али стандардно много касније. Потребно је пуно времена да их средим и допишем коментаре. Осим тога, стварно може да се деси да одем још једном, па бих онда све поставио заједно. А Умаг нисам ни обишао. Новиград слабо, углавном изгубих време на тражење продавнице. Дајлу и још нека места практично прескочих. Дакле, слике ће сачекати. Али ће их сигурно бити. Као и мојих фантастичних, изузетно популарних целовечерњих филмова са вожње/вожњи које нико са форума не пропушта.


  • 0

#6 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 16 September 2016 - 08:47 PM

Били сте стрпљиви, па ево и награде - сложио сам слике.

Такође, био сам и тај трећи пут и одвозао и део од Новиграда до Умага скроз уз обалу, колико је могуће. И успут направио и трек. Уз неколико проблема. :( Програм је после само 20 минута самоиницијативно престао да снима трек што сам приметио тек једно два сата касније, па сам морао ручно да дорађујем (није потпуно прецизно, што ће се видети из филмова). А да би трек имао више смисла, морао сам и у првом делу, већ воженом и снимљеном, да возим уз обалу и губим време. Сума сумарум, у Умаг сам опет стигао јако касно, није било времена за настављање до Савудрије, а и брда сам закачио тек у сумрак и мркли мрак, па нема ни слика, ни филмова. Но, бар имам комплетирану обалску вожњу од Ровиња до Умага (а од раније и до Пуле). И трек који је највећим делом ипак прецизан, а мање доцртаван.

 

Трек:

http://www.sports-tr...4b0496928eff9fb

 

Слике са све три вожње заједно, отприлике по логичном редоследу (све исте локације заједно):

https://goo.gl/photo...VDtvcHvEnjYgJo9

 

Једног дана ћу и дописати мало искуства са те треће вожње.


  • 0

#7 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 30 December 2016 - 09:27 PM

Хм, сад видим да никада нисам дописао искуства са "те треће вожње". Ех..

 

Дакле, трећи пут кренух из села Рупени, у близини Бадерне (то му дође као оно из Некрчића код Хајнехаја или како већ беше). Села на главном путу који повезује аутопут (и Пазин) са Поречом. Није било шансе да и трећи пут идем из Врсара. Унапред сам одлучио да до Пореча идем споредним, углавном макадамским путевима, јер је далеко лепше, занимљивије и опуштеније. Нисам рачунао на неколико ствари. 1) поменути проблем са снимањем трека, 2) потребно време да стигнем до Пореча (више од сат времена), повремено затворене/блокиране путеве и стазе и 3) непостојање било каквог путоказа чак и на нечему што је наводно званична бициклистичка стаза (Декуманус... нешто; ах, Декуманус Агри).

 

Рупени су сеоце са свега неколико кућа и без правог пута, само гомила шљунка, али је лепо. Бадерна је озбиљно село/место са прелепом зградом обданишта.  Макадамски пут се прилично лако налази, као и зебра за прелазак преко главног пута. Потом следи јако разрована деоница, али са ње се силази већ стотинак метара касније. Пут углавном води кроз шибље и мање шуме и шумарке, а и кроз доста поља. Коначно видех уживо и поље бундева! :) Градско дете, шта да вам кажем. Прво се стиже у село Катун, а потом прелази аутопут. После тога треба бити пажљив, јер се лако омаши права стаза. Ја сам прво кренуо уз поља, потом изашао на стазу и пратио је до села Јехнићи које као да је истарска престоница дворишних базена у неким од прелепо реновираних вила. Тамна страна те медаље јесте и веома дугачка ЕЛЕКТРИЧНА ограда око неког поседа. Мислим да ми је прва у животу, а не делује да штити нешто важно. Ограда дуго иде уз саму стазу и стварно је непријатан осећај да нека мала грешка може да вас пошаље на електрошокове. Ван памети.

 

Следеће је на реду село Филипини. Не верујем да има икакве везе са државом, али не могу да тврдим. Оно што знам јесте да стаза, без икаквог знака одједном завршава ознаком за приватно имање. :) Да би се то избегло, потребно је скренути десно буквално десет метара пре тога, али ето, никаквог знака. А на изласку из овог села још веће весеље - забрањен "саобраћај" на макадамском путу, неке европске табле, блабла. Граде водовод, ваљда. Требало је да радови почну још много пре тога, па је могуће да су и завршени. Алтернативе баш и нема, односно морало би да се иде доста около, а и тамо је можда затворено због изградње кишовода. Срећом, затекох локалца чији сам изражени локални дијалект схватио у довољној мери (а и он мој). Укратко - само ти вози туда бицикл, па сви иду. И тако ја прођох. По предивној стази на којој се црвени земља, беле каменчићи по њој, а све окружено зеленим дрвећем. И тако неколико километара до села Варвари, како је човек и обећао. Никакве радове ни раднике нисам видео, а знак забране са друге стране практично се и не види.

 

Село Варвари је занимљиво по томе што на многим местима пише да се зове и Врвари. На већини места. Међутим, на табли са називом места пише лепо Варвари, па се држим тога. Друга занимљивост је још једна предивна зграда, овога пута школска, у истом стилу (и бојама) као оно обданиште у Бадерни. Мора да су исти људи радили на пројекту. Или изградње или рестаурације. Врло је могуће да има још свашта занимљиво да се види, али ја сам ту изашао на главни пут. Могуће је наставити још мало са завлачењем, али макадам свакако убрзо престаје, а и мени се већ журило. На главном путу ничег паметног осим предивних алеја неког дрвећа (исто као изнад Умага). Два повелика кружна тока и стиже се у Пореч, директно на једносмерну улицу (да, наравно, у погрешном смеру) и пешачку зону у центру града.

 

Како рекох, даље сам опет морао уз обалу да би ми нови трек што више био у складу са филмовима са претходне вожње. Ипак сам и сада снимао, а у филмовима сам комбиновао снимке тамо где је било битне разлике. Два у једном. Тако сам сада прво мало више прошао кроз туристичко насеље Червар-порат, а после тога нисам ишао десно на Вабригу и главни пут, него лево, доле до обале, убеђен да постоји пут уз обалу. И постоји! Мало сам меркао, али ипак нашао. Могуће је ићи практично скроз уз обалу, бар док се не удари на камп. Онда мора мало поред поља маслина, па уз и кроз камп Лантерна. Онда поново излазак на познати пут за Антенал и онај мост преко ушћа реке Мирне. Саобраћај мало нервира, али то је очекивано. После моста следи прво доста незгодан успон и то на уском путу, али сада сам се хранио много паметније, па сам био и много бржи. У Новиград сам ушао на мало другачији начин него претходни пут, спустивши се одмах до обале у јужном делу града, па онда до центра и марине.

 

Највећа разлика следи после Новиграда, наравно. Први пут сам ту био изнемогао, а онда ми је још било и мука, па сам ишао директно на главни пут за Умаг. Сада сам ишао кроз марину, уз обалу, па потом кроз велико... излетиште, са пар прелепих плажа и чак са тушевима и чесмама успут. Обала на кратко постајхе недоступна, али почиње невероватна бициклистичка стаза! Изгледа као да је још у изградњи, нема никаквог асфалта или бетона, само утабана земља, а издвојено од улице. Нажалост, нисам одмах схватио о чему се ради, односно мислио сам да је ограђено да се не би користила док је не заврше. Односно, нисам ни био сигуран да је стаза, јер није било знака. Уместо тога, сачекао сам прву прилику да се опем спустим до обале, па онда кроз разређени шумарак и камп (без возила и људи), земљаном стазом даље. Потом се улази у прави део кампа, па повремено бетонираном стазом и до неког пута. Е, ту је поново она макадамска бициклистичка стаза на којој сада постоји и одговарајући знак, па сам одлучио да је испробам. Предивно! Такву стазу сам тражио цео живот. :) Нажалост, дуга је тек око 1 км.

 

Бтв, успут се наилази више пута на неке ограде, али увек постоји отворена капија. Тако сам ушао и у камп Мареда који прво делује одлично, а у наставку некако хаотично и јефтино. Углавном, после тог кампа је један битан део. Стаза као таква престаје и постоји само неки пешачки пролаз који наизглед не води никуда, а веома је незгодан за бицикл. Исопставиће се да пешице може да се прође, али за вожњу је боље попети се мало изнад, па прави макадамски пут без камења. Он ускоро долази до саме обале, за предиван доживљај. Судећи по растињу, могуће је да је тај део незванично нудистички, а по аутомобилима је свакако популаран. Угалвном, тако се стиже скроз до места Дајла, познатог по остацима манастира. Нажалост, сада нисам имао времена да се завлачим, него сам опет изашао на главни пут као и раније. То је тамо где се на главном путу завршава бициклистичка стаза од Новиграда. Ипак, у селу Каригадор опет може да се изађе на обалу и да се иде кроз врло велик/дугачак и чудан камп поприлично дуго. Потом се наилази опет на неколико приватних кућа које се заобиђу путем кроз камп, а онда наилази на пречицу до места Ловречица. Тај кратак део, нажалост, нисам снимио, јер нисам обратио пажњу када сам притиснуо дугме за почетак снимања (није почело). Срећом, у питању је само око 1 км пута.

 

Из Ловречице поново може да се иде лепом (мада уском) стазом уз обалу, без камења, вероватно опет уз нудистички део. Нисам проверавао. После мало провлачења стиже се до још једног кампа - Финида. Ту нисам успео да нађем пролаз због нудистичког дела, него сам морао скроз до главног пута, па онда опет ка обали можда 20 метара касније. У питању је асфалтирани пут који на крају доводи до самог мора. Терен је такав да мора опет да се изађе на главни пут, али буквално на 50 метара. Потом одвајање лево води између очигледно реновираних (и вероватно продатих) вила, улгавном сакривених иза (прелепих) зидова код места Ђуба. Е, одмах после тог места следи нешто што је требало да буде једна од главних атракција вожње - "лагуна" остала од фабрике цемента. Нажалост, ту сам затекао веома дугу и високу ограду (чак залази у море, што иначе нисам видео). Претпоставља м да је и фабрика продата и да можда опет ради, мада то није било очигледно.Углавном, успео сам мало да усликам занимљив терен, али онда сам морао поново скроз на главни пут, поред извиђачког кампа (то се данас зове "скаути"). Даљег издвајања и стаза више и нема, јер на следећој раскрисници почиње Умаг.

 

Овога пута кренуо сам слично као и раније. Прво скретање лево, па поред оних продавница, али онда нисам наставио главним путем, него прошао опет лево и спустио се до обале. Слично као у Новиграду, стигао сам до обале и ушао у град са јужне стране. Мало се завлачио, али прошао кроз најбитније делове старог града. Било је већ јако касно, од наставка до Савудрије морао сам да одустанем, али сам ипак наставио уз обалу променадом. Она је на почетку мало боља, а касније прилично незанимљива. Међутим, има офарбану бициклистичку стазу (врло необичну, повремено се прекида и наставља пар метара поред), али је невероватно дугачка за ипак мали град. У ствари, Умаг је добрим делом у некој врсти увале, па променада иде около и около. Даље сам ишао углавном на слепо, али наиђох на паркић и нову променаду (много мању, али и живљу), а потом на предивну лагуну у којој се налази и тениски комплекс. Нажалост, било је већ ужасно касно, па сам само окинуо пар слика и наставио даље.

 

Дакле, пропао је план да одем до Савудрије и онда мало около у брда. Ипак, нисам желео главним путем назад, него реших да се из Умага попнем мало у брда, до места где ћу пресећи ону планирану руту за повратак. Хипотенуза. :) Мало сам лутао, али ипак нашао прави пут за излазак из Умага а потом и на макадам до места Јурицани где излазим на одличну магистралу. Са ње се одвајам код успона за место Кршете (баш незгодан успон, али барем у месту постоји чесма!), а потом хитам до симпатичног места Бртонигла. Врло мало се задржавам зарад сликања и настављам у Нову Вас, а потом и село Сербани. Одатле почиње спуст у долину реке Мирне, неколико километара од Ушћа. Знао сам да ме са друге стране чека тежак успон, али нисам имао жељу да мењам руту, а ни снаге ни времена за превелика обилажења. Међутим, ту ме већ ухватио практично мркли мрак и открио ми детаље који ми нису били познати у припремној фази. Укратко, у тој долини нема НИЧЕГА. Ниједног светла. Мркли мрак. Ипак, прави хорор ме сачекао тек по силаску. Чим сам прешао мостић преко реке само што се нисам вратио назад. Не само што није било никога и ничега, него ту више није било ни пута! Очекивао ме веома тежак успон по врло каменитој стази у мрклом мраку. У крају у ком можда има медведа и којечега. Да ствар буде гора, чуло се неколико завијања у даљини, а у високом шибљу око мене пар пута и шуштање нечег повеликог. Изузетно непријатно. Оно у Горском Котару није било ништа у поређењу са овим. Апсолутна језа. А ипак, праве алтернативе није било. Тачније, могао сам само да обилазим 10 или више километара до Вижинаде. Тако ипак кренух овом стазом, уз прављење буке, причање са самим собом (углавном "да ли сам ја нормалан?") и, наравно, упаљену лампу.

 

Тај успон не само што је веома тежак (са 0 на 200 метара код аутпута), него је све време и потпуно пуст. Уопште ми није јасно ко је и зашто ту правио стазу кад нема кућа. Што је још горе, када сам коначно савладао први, најгори део успона (избезумљен од разних шумова у мрклом мраку), на неких 160 метара, наишао сам коначно на ограду. Таман се мало опустих, кад оно приметим да је ограда некако чудна. Када сам се примакао, схватио сам да ограду чине дебеле челичне шипке поставене хоризонтално, са веома јаким и чврстим стубовима који је држе. На неколико места, те шипке су биле биквално згужване! Можда је намерно, а можда и није. И даље нема кућа, и даље је мркли мрак. Језиво. Ускоро ми аутопут постаје утеха, јер животиње не воле буку, али и пре него што сам стигао до њега закључио сам да се ништа неће променити, јер аутопутеви углавном не пролазе поред села. И наравно, по проласку испод аутопута наставља се шумски пут.

 

Да не дужим, на крају ипак угледах рефлекторе у даљини и стигох до неког стадиона у селу Каштелир. И даље је околина била мрачна, али барем сам поново био у цивилизацији! И само се питао шта ми је све то требало? Одатле је рута водила даље истом стазом (неки "европски" пут блабла), али било ми је већ мука од тога. Сретох неку жену и она се само насмеја, потврди да је то заиста та стаза, али ми и сама препоручи главни пут за Вишњан. Главни пут? Тоооооооо! И још је пут скоро потпуно раван, нема неког успињања. Лако га нађох, има и путоказа, па стигох у Вишњан. Јако лепо место, али пусто ноћу (у септембру). Нисам имао живаца ни снаге за тражење познате опсерваторије (у ствари сам прошао прилично близу). Међутим, ту сам још једном променио оригинални план. Требало је одатле 1) да се спустим нормалним путем на југ, али мало и на исток, до места Жбандај па одатле главним путем (оним од Пореча) до Бадерне. Проблем је што је Жбандај прилично далеко од Бадерне и прилично ниже - 100 метара висинске разлике. А већ сам био на висини Бадерне. Друга опција је била да идем путељцима кроз села до пута који би ме одвео директно до Бадерне. Међутим, стварно ми је било већ мука од стазица, путељака и размишљања. Уместо тога, одлучих да кренем горе и да се ту одмах попнем практично 100 метара, на почетак тог директног пута. Истина, тада нисам знао да се пут пење чак 100 метара иначе је питање да ли бих то урадио. Како било, на крају сам се домогао тог пута истуштио доле. Спуст је трајао неочекивано дуго, било ми је већ и прилично хладно, па сам ради уштеде времена одлучио да се са тог пута искључим код села Синожићи које је осветљено (не много, али ипак). Знао сам да су Рупени тик испод, па премда је то опет неосветљени макадам, сматрао сам да ризик није превелик.

 

И ето, на крају стигох поново до кола. А онда је требало спаковати све и возити око сат и по до Ријеке. Но, успео сам.

 

Закључак? Вожња је била супер, вожња уз обалу феноменална, а премда далеко дужа, у ствари лакша од вожње главним путем, јер нема скоро никаквог горедолирања. Села и градићи по брдима су занимљиви, али убудуће ћу водити рачуна да ме мрак не хвата у пустари без пута, светла и људи. Не ради се само о животињама. Свашта је могло да ми се догоди (рецимо, да паднем) и нико ме не би нашао. Дакле, од сада додатна провера да ли је неки пут заиста пут.


  • 0

#8 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 30 December 2016 - 09:33 PM

Сад ево и линкова за филмове који су постављени. Како рекох, филмови до Умага комбинују две вожње, тамо где се оне битно разликују, а од Новиграда до Умага тренутно постоји само варијанта са прве вожње, главним путем. Два филма са вожње уз обалу, па потом још два по брдима (до Сербана) биће касније током сезоне, где хронолошки припадају.

 

1. Од Врсара до Пореча

    Преглед: https://www.youtube....h?v=8h4gEiQ-KJ4

    Филм: https://www.youtube....h?v=-SHKu0MqY7M

 

2. Од Пореча до предивне увале Пунта Бусуја (Червар)

    Преглед: https://www.youtube....h?v=7v0co6b0Bs0

    Филм: https://www.youtube....h?v=HTb5-stcECk

 

3. Од Червара до Антенала

    Преглед: https://www.youtube....h?v=3ok_MDDzRew

    Филм: https://www.youtube....h?v=k6QYWWFzqFw

 

4. Антенал и Новиград

    Преглед: https://www.youtube....h?v=8Svt8-hMrnQ

    Филм: https://www.youtube....h?v=993uo5YNpMQ

 

5. Од Новиграда до Умага, друмска вожња

    Преглед: https://www.youtube....h?v=7wZAer42bIs

    Филм: https://www.youtube....h?v=kNECsF2ywMY


  • 1

#9 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 27 May 2017 - 07:05 PM

Нова година, Божић, Дан заљубљених, Дан државности, Осми март, Ускрс, Први мај и док трепнеш ево и поменуте треће вожње, односно наставка од Новиграда до Умага пратећи обалу! А обала је много лакша и лепша за вожњу, наравно, само има много више киломтара. Као и обично, постављам први део филма (до села Ловречица), а на крају ћу да поставим и преостала... ваљда три филма (до Умага, па у брда изнад и у мрак).

 

5а. Од Новиграда уз обалу до Ловречице

      Преглед: https://www.youtube....h?v=Pkl4MT6J1pg

      Филм: https://www.youtube....h?v=WNqV02Wwlgk

 

Надам се да нисам ништа поставио дупло, али откако сам направио и Фејсбук страну и преименовао пројекат у Bike A'Round (Бициклирај О''Коло ;)) имам много више посла приликом објављивања сваког филма (више слика, текстова, линкова), па је све могуће. (а направих и страну Hike A'Round, за своје пешачке туре). Поука: само лењи људи су заиста срећни. ;)


  • 1

#10 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 19 June 2017 - 07:30 PM

5б. Од Ловречице уз обалу до Умага

      Преглед: https://www.youtube....h?v=tx0lpz_Y0GI

      Филм: https://www.youtube....h?v=K3FamszJlqQ

 

6. Од Умага у брда до Нове Васи (Србана и мрака)

    Преглед: https://www.youtube....h?v=vNGSQWqxFiw

    Филм: https://www.youtube....h?v=bVlQRmwcwl8

 

7. Почетак треће вожње, од села Рупени до Пореча, кроз села и поља. Почетак на крају, како то ради и Холивуд. ;)

    Преглед: https://www.youtube....h?v=zHqGgGOUtms

    Филм: https://www.youtube....h?v=_XGF84Mkj2U

 

Ето, сад је коначно комплетирана ова цела авантура.


  • 1




1 članova čita ovu temu

0 članova, 1 gosta, 0 anonimnih korisnika