Jedan skroman doprinos forumu i od mene, reportaza o turi od Podgorice,preko Kuckih korita do Rikavackog,pa Bukumirskog jezera i nazad.
Rikavacko nam je bilo prvi cilj. Ono je vece,do same granice sa Albanijom,smjesteno izmedju planinskih masiva,dok je drugo u malo pitomijem kraju i sto je najbitnije za izlete,ima asfalt. Dakle,nas dvojica,dva bicikla i dva ranca. Dobra volja,nesto kondicije i zelja za uzivanjem u prirodi. 104 predjena kilometra, od toga 22 makadama i to uglavnom uzbrdo.
Krenuli smo u 7 sati ujutru, putem od Podgorice ka Kucima (odlican i sirok asfalt, uspon lagan). Sreca je sto nas je sluzilo odlicno vrijeme,nije bilo precerano vruce (za podgoricku klimu) a i bilo je oblacno pa nas nije direktno przilo avgustovsko sunce. Posle nekih 12 km stize se do Meduna, na kojem se crkva, grob i muzej Marka Miljanova,ko bude nekad isao ovim putem,neka obavezno svrati, par stotina metara sa glavnog puta,odlican je pogled. Cijela ta dionica,kao i jos nekih 8 km do sela Ubli je lagana za voznju,prijateljski uspon,sve ok. Posle toga pocinje malo zahtjevnije brdo,ali nista strasno, ko god malo vise vozi ovo ce mu biti ok. Nakon 34km stizemo na Kucka korita. To je nekad bio katun koji je zadnjih 15-20 godina postao pravo vikend naselje,blizu grada je a planinska klima,jedan dio je prekriven borovom sumom,a uz to je i ravno.
Na Koritima je izvor, dosipanje vode, odmaranje, temperatura je mnogo manja nego dolje,oblacenje dugih rukava, nalazimo se na 1365mnv. I najvaznija stvar,odatle prestaje asfalt. Od te tacke do Rikavackog jezera koje nam je prvi cilj ima 15,5 km makadama. Kasnije ce se ispostavit - veoma zajebanog. U pocetku je ok, cvrst,suv,uspon nije veliki,solidno za voznju. Medjutim,brzo pocinju usponi i to bas zestoki. Moj problem su bile i poluasfaltne gume koje su vise uprazno provrcele taj dan nego za sve sto su presle prije toga. Podloga je bila skroz pokretna - soder,kamencici,kamenje veliko,pijesak,sve samo ne crvsto tlo. Sreca je bila sto su na nekim najvecim usponima bile izbetonirane jedna ili obje trake po 10-ak metara kuda gaze tockovi od auta pa su se i nasi tockovi imali za sta uvatit.
Nastaak kroz sumu, signal za telefon nestao, osim povremenog upadanja u roming neke albanske mreze. Sretamo dvoje Rumuna na biciklima,koji idu u suprotnom smjeru. Bracni par, nedje su prespavali na pola pa nastavljaju,istu turu kao i nasu samo obrnutim smjerom. Sreca sa obje strane sto se konacno vidjelo bilo kakvo zivo bice 
Na nekim djelovima je bilo nemoguce okretati pedale pa smo gurali
ali smo se ipak odlicno drzali. Sretamo Ladu Nivu i Zastavin kamion. Nikakvo drugo vozilo se tuda i ne moze voziti 
Velika Radeca (1505mnv) i novi izvor. Tu konacno mozemo malo da odahnemo jer je teren ravan i mnogo lijepo je okolo. Bukova suma, ima ladovine i bukvalno totalna tisina.
Elem,sreca ne traje dugo,krece novi uspon. Naravno,jos tezi,sa jos gorim makadamom Pojavljujemo se na neki katun, sretamo djecicu,samo goli kamen okolo,zaista nevjerovatno u kakvim sve surovim prirodnim uslovima ljudi zive.
Od tog mjesta,nase oci gledaju samo jedno - kamen. Posle jednog kamenog brda ide drugo,pa jos jedno,pa jos jedno... i tako u nedogled.Potpuna pustinja od kamenja i pokoje travke,skroz jednolican predio,koji se u zadnjih hiljadu godina promijenio taman samo za taj put kojim smo isli.
Ovdje guranje postaje sve neophodnije. Sto zbog sve surovijeg terenea,sto zbog umora, a i one betonske trake su odavno nestale. Nema ni ljudi, ni Lade Nive,totalno nicega. Cak ni one albanske mreze. Stizemo na prevoj Velika Cafa (1865mnv).Okolo se nalazi par vrhova oko 2100 metara oznaceni planinarskim strelicama na kamenju.Jedan od njih nam je bio jako blizu ali bi morali ostaviti bicikla u podnozje pa izaci pjeske,a to nam i nije bilo narocito interesantno.
U susret nam nailazi neki ogromni crni dzip, pun mladjih ljudi i to bas na najvecem usponu,gledaju nas kao da su vidjeli duhove Valjda su htjeli da pricaju kad se vrate kuci kuda su prosli sa dzipom i onda vidjeli nas na dva tocka Da i slikom docaram o kakvom putu se radi.
